РИБА И ДЕВОЈКА


                                                 лирска песма
                                     Дјевојка сједи крај мора,
                                       Пак сама себи говори:
                                      „Ах, мили боже и драги!
                                     Има л’ што шире од мора?
                                     Има л’ што дуже од поља?
                                     Има л’ што брже од коња?
                                     Има л’ што слађе од меда?
                                    Има л’ што драже од брата?“
                                       Говори риба из воде:
                                      „Дјевојко, луда будало!
                                       Шире је небо од мора,
                                       Дуже је море од поља,
                                       Брже су очи од коња,
                                      Слађи је шећер од меда,
                                     Дражи је драги од брата“.