Екологија Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи oikos - дом, домаћинство и logos - наука, изучавање. Терминекологија први пут је употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године. У лаичкој јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине, што није исправно јер је заштита животне средине само једна од области којима се бави екологија. У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења. Окружење (животна средина) организама укључује физичке особине, које сумарно могу да се опишу тзв.абиотичким факторима као што су клима и геолошки услови (геологија), али такође укључује и друге организме који деле са њим његовекосистем односно станиште. Нуклеарна енергија Нуклеарна енергија је енергија која се ослобађа из атомског језгра. Контролисане нуклеарне реакције у којима се ослобађа нуклеарна енергија користе се у реакторима за добијање електричне енергије. У нуклеарној ланчаној реакцији се производи енергија која се користи за грејање воде како би се произвела пара која касније покреће парну турбину. Турбина се може користити за механички рад као и за производњу електричне енергије. Данас, највећи произвођачи електричне енергије су Литванија (око 80%), Француска (78%) и Белгија (60%). Развој нуклеарних реактора уздрмале су две велике несреће - хаварија у Чернобиљу (1986. године) и једна мања несрећа у Америци (Електрана Острво три миље) 1979. године Општа неприхваћеност нуклеарне енергије последњих година 20. века произилази из страха према могућим нуклеарним катастрофама, страха од радијације и производње нуклеарног отпада. Шведска, Италија и Немачка, под утицајем хаварије у Чернобиљу, на референдуму су одлучили да ће престати са коришћењем нуклеарне енергије заувек. Фосилна горива су горива која садрже угљоводонике и настала су од фосилних остатака биљака и животиња. Тренутно су основни изворенергије за на Земљи. Енергија из фосилних горива обично се ослобађа сагоревањем, и приликом тог сагоревања такође се ослобађају отровни и штетни гасови који утичу на природу као: угљен моноксид (CO), угљен диоксид (CO[2]), сумпор диоксид (SO[2]), SO[3], NO[3] ... Ови гасови утичу на природу тако што се сакупљају у атмосфери и тако стварају ефекат стаклене баште, док се у додиру са водом у атмосфери претварају у киселину која пада на земљу у облику киселе кише. У фосилна горива спадају: § тресет § угаљ (лигнит, мрки угаљ, камени угаљ) § нафта § земни гас Право на тишину Пролазе кола хитне помоћи, следе их ватрогасци, а за њима иду нервозни возачи који нестрпљиво трубе пешацима и другима на путу. Колона аутобуса тутњи, а за њима мотоцикли... На оближњем углу - пукла цев: бушилица за бетон громогласно решава ствар. Из околних кафића бруји музика - у сваком нека друга, али довољно гласна да се саговорници с муком споразумевају. С неба допире звук авиона који пролећу. Свуда наоколо звоне мобилни телефони, чешће него што наш слух, али и наша душа то могу да поднесу. Телевизор је укључен од јутра до тренутка кад идемо на спавање... Не можете ући у лифт, ни у јавни тоалет, а да вас не дочека гласна музика. Да не говоримо о префињеном зујању електричних уређаја које се трудимо да не чујемо. Нажалост, чујемо их. не баш сви, будући да су многи већ помало глуви. Живот у буци постао је толико мучан, да бекство од свакодневних прегласних шумова поједини решавају још гласнијим звуковима. Ако их већ неки звук узнемирава, нека то онда буде музика која им се свиђа!