POGODBENE REČENICE
Ako čóviek ima svóie uvjerénje, rěd je da za nj i trpí. 547.
Závisná rečenica kojom se izriče pogodba iIi uvjet potreban da se ! izvrši radnja glavne rečenice zove se pogodbena rečenica. . Službu vězníka u pogodbenim rečenicama vrše věznici ako, da, přiloží kad, li, ; ukoliko i skupovi samo ako, samo da, samo kad.
Ako mladiči hoče da se hrané na društveni račun, neka paze sta rade. Ako se u slatkome groždanom soku obustavi vrenje, onda taj dobro spremljeni slatki mošt može služiti cijele godine kao izvrsno i zdravo pice. Svima bi nam bolje bilo da sam ja učiteljica. Kad bi drveče hodalo, šume bi se razilazile na sve straně. Radovat če se šaran propadneš li s njime. Udarimo li opnu bubnja, on če zatitrati. Opasno je samo ako zalutamo. Samo da nisi odborník, ja bih ti več pokazao krizu.
Razlikuju se tri vršte pogodbenih rečenica. 548, Ljubav, ako je obostrana i stvarna, odolijeva vremenu i čovjeku. Teško
juniorima ako nema seniora. Pljuje li čovjek na zemlju, pljuje na sebe sama.
Ukoliko varn prodamo zemlju, morate poštivati vodu.
Za sve te rečenice vrijedi sadržaj izrečen ovom pogodbenom rečenicom: Ako
se ostvari pogodba izrečena zavisnom rečenicom, ostvarit če se i sadržaj glavne rečenice. Takva je pogodba - stvarna, a rečenica - stvarna ili reálna pogodbena.
U stvarnim pogodbenim rečenicama věznici su ako, li, ukoliko, a u objema surečenicama je koje glagolsko vrijeme - prošlo, sadašnje ili buduče.
549. Kad bi na lanjskoj krčevini posadili krumpir, bila bi ga puna vreča. Ako biste mi to učinili, bio bih varn uvelike zahvalan. Ako bi te zamolio novaca, daj mu. Ako ne bih stigao do mraka, otiči čete bez mene.
U tim zavisnim surečenicama, koje su uvijek u kondicionálu i počinju veznikom ako ili kad, izriče se pogodba samo kao mogučnost, izriče se nesigurnost da če se izvršiti radnja závisné surečenice a s time i sumnja u vršenje radnje u glavnoj surečenici.
Ako bi bila moguča pogodba, bilo bi moguče i ostvarenje sadržaja glavne rečenice. Takve se rečenice zovu moguče ili potencijalne pogodbene rečenice.
550. Da imam novaca, kupio bih novi auto. Da sam htjela, lako bih se bila udala.
Rado bih pošla s tobom u kino da ne pada kiša.
U navedením zavisnim rečenicama izriče se neostvariva ili neostvarena pogodba, pa je jasno da se neče ostvariti ni sadržaj glavne rečenice. Da je moguča pogodba, bilo bi moguče i ostvarenje sadržaja glavne rečenice. Takve rečenice koje najčešče imaju u zavisnoj surečenici da i sadašnje ili prošlo vrijeme, a u glavnoj kondicionál - sadašnji ili prošli, zovu se nestvarne ili irealne pogodbene rečenice.
Rečenice s veznikom kad i kondicionalom u objema surečenicama mogu biti i potencijalne i irealne. Ne razlikuju se ni po kakvom vanjskom jezičnom obilježju, nego samo po smislu, po sadržaju.
Iz rečenice »Kad bi trgovac svagda dobivao, ne bi se zvao trgovac nego dobivalac«, jasno je da trgovac svagda ne dobiva, tj, da se sadržaj závisné rečenice ne ostvaruje.
možemo zaključiti da se pretpostavljena usluga može učiniti, da je pogodba izrečena zavisnom rečenicom moguča, iako nesigurna.
Rečenica »Kad bi drveče hodalo, šume bi se razilazile na sve strane« u objektívnom, nefikcijskom (znanstvenom) tekstu bila bi - irealna, a u fikcijskom, pjesničkom tekstu (u masti je sve moguče) - potencijalna.