Mama Ce/iHMOBHh-MoMMunoBHh JbyÖHqa )KHB3HHh CPnCKH 3A CTPAHUE SERBIAN FOR FOREIGNERS no^eTHH Tenaj elementary course THE INSTITUTE FOR FOREIGN LANGUAGES BELGRADE Maša Selimovií-Momčilovič i Ljubica Živanic SRPSKI JEZIK početní tečaj za strance SERBIAN ELEMENTARY COURSE FOR FOREIGNERS 1 DEVETO1ZDANJE INSTITl T 7\ST R AM JI /1M BEOGRAD 2012. autori MAŠA SELIMOVIČ-MOMCILOVIČ LJUBICAZiVANIČ recenzenti ZORA VUKADINOVIČ MILKA DORDEVIČ konsultanti dračica keleuva jelena kovačevič nadežda Skoro kompjuterska priprema i naslovna strana andrej zlatkov1č odgovorni urednik bojana kolak zaizdavaca jelena mihailovič, direktor Stručno veče Instituta za strane jezike odobrilo je upotrebil ovog udžbenika PRHDGOVOR Udžbenik Srpski jezik - početní tečaj za strance, namenjen je pravím početnicima koji uče srpski jezik u prírodnom jezičkom okruženju i onima koji ga uče u drugim govomim sredinama. Cilj udžbenika je da student, polaznik tečaja, usvoji osnovna znanja iz oblasti fonetike, morfologije i sintakse. Ovaj materijal takode treba da im pomogne da savladaju dva pisma - čirilicu i latinku i da ih osposobi za osnovnu komunikaciju. Udžbenik sadrži dvadeset i tetiri lekaje i svaka se obraduje na šest nastavnih časová. Posle 6,12. i 18. lekcije slede revizije. Udžbenik takode sadrži gramatická objašnjenja, listu glagola, parcijalni i abecedni rečnik. Pored udžbenika nastavni materijal sadrži i audio materijal (kasetě ili CD) za rad u razredu ili individualno i radnu svesku sa rešenjima vežbi. Autori zahvaljuju recenzentima Zori Vukadinovič i Milki Dordevič, konsultantima Jeleni Kovačevič, Nadi Skoro i Dragici Keleuvi kao i svim saradnicima Centra za istraživanje i razvoj i kolegama sa Odseka za srpski jezik koji su nam svesrdno pomogli. Autori sadržaj A aerodrom nikola tesla B prvi dan u institutu c koje ovo?... Sta je ovo? - Qagol jesam. nominativ 22 imenica muškog, ženskog i srednjeg roda (singulár) - lične i prisvojne zamenice (singulár) - nominativ imenica muškog, ženskog i srednjeg roda (plurál) - lične i prisvojne zamenice (plurál) 2 A u hotelu - lokativ imenica muskog, 34 mm srednjeg i zenskog roda sa predlozima u i na (singular) - osnovni brojevi 1-20 -prezent glagola na-im B u gradu - lokativ imenica muskog, porodica popovic zenskog i srednjeg roda (plural) 0 - pridevi A koliko je sati? B nova drugarica c dobro veče! tačno je 22 sata - genitiv imenica muskog, 46 srednjeg i zenskog roda (singular) sa predlozima: pre, posle, od, do. iz; osnovni brojevi 20-1000 - prezent glagola na -em i -am - genitiv imenica muskog, srednjeg i zenskog roda (plural) - glagoli trebati, morati A subota B dolaze gosti C RASPORED ČASOVÁ - AKUZATIV (objekat) imenica 58 muškog, ženskog i srednjeg roda (singular i plural); glagol IMATI - AKUZATIV prideva i pridevskih zamenica (singular i plural) - redni brojevi A KONCERT B POSLE KONCERTA AKUZATIV (singular i plural) s predlozima U i NA i s glagolima kretanja glagol MOČI 72 C IMAM JEDNU MALU ŽEUU contents A IDEMOUSMEDEREVO B RODITELJI NIKOLE POPOVIČA C VOLÍTE LI DA PUTUJETE? (KAKO-SKIM) REVIZI J A I A PAUZA B JEDNO PRIJATNO VEČE C MARKO JE STIGAO IZ ITALIJE g A kod SILVIJE I MARKA B STASE DESILO MILOŠŮ? C KOME PÍŠEŠ? A NOVI STAN B KAKO IZGLEDA? C KAKVI SU... ŠTA VOLE? j Q A razgovor o odmoru B uturističkoj agenciji c da li znáte? \\ A POLOŽAJ BEOGRADA ß TRG REPUBLIKE C KALENDÁRI \2 A písmo ß odgovor milici c vremenska prognóza - INSTRUMENTAL imenica 87 muškog, sred. i žen. roda (sg. i pl.) - glagol HTETI - INSTRUMENTAL prideva i zamenica 100 PERFEKAT glagola na -TI 104 LOKATIV imenica i prideva sa predlozima U i NA PERFEKAT glagola na -ČI dativ imenica i zamenica 118 (singulár i plurál) dativ imenica i prideva (singulár i plurál): glagoli hteti i moči u perfektu dativ sa ka i prema AKUZATIV imenica, prideva i 130 zamenica (singular i plural) opisni pridevi lokativ imenica, prideva i 144 zamenica sa predlogom o komparacija prideva GENITIV imenica, zamenica i 156 prideva (singulár) sa predlozima: KOD, SA, IZNAD, ISPOD, ISPRED, IZA. PORED, 1ZMEDU, PREKO GENITIV imenica, zamenica i prideva (plurál) rimski brojevi futur glagola na -ti prilozi futur glagola na -či komparacija priloga 168 RĽV1Z1JA n ISO 13 A KUPOVINA - glagoli NOSITI, PROBATI 186 B Sta obuči za rodendan - ponavljanje AKUZATIVA -glagol SVIDATI SE C GDE VOLÍTE da KUPUJETE? - ponavljanje D ATI VA imenica i zamenica - predlog ZA sa akuzativom 14 A PIJACA - imenice srednjeg roda 196 - imenice VOCE, POVRCe, CVE£e B SAMOPOSLUGA - GENITIV za kolicinu C PREBRANAC _1 15 A KOD LEKÁRA - glagol BOLETI (prezent) 205 - ponavljanje AKUZATIVA imenica B BIO SAM U BOLNICI i zamenica C U APOTECI -glagol BOLETI (perfekat) 16 A SPORT -glagol BAVITI SE 213 - ponavljanje INSTRUMENTALA B BEOGRADSKI MARATÓN - INSTRUMENTAL za vreme - glagolske imenice - pridevi na -SKI C OLIMPIJSKE IGRE - INSTRUMENTAL za mesto 17 A SAOBRAČAJNA GUŽVA - POTENCIJAL 222 B šta BISTE RADILI NA - POTENCIJAL PUSTOM OSTRVU - konstrukcija IMA/NEMA sa C IGRE na SREČU genitivom 18 A OBRAZOVANJE - glagol TRAJATI 230 - imenica DECA B ISPITI - pridev SLiCAN, -A, -0 C UPISNA FAKULTET - imperfektivni i perfektivni glagoli REVIZIJA III 238 19 A ČETIRI GODIŠNJA DOBA - imenice zenskog roda 242 na konsonant B NOVA LEKCIJA IZ GEOGRAFIJE - strane sveta i pridevi na -NI C ZLATÍ BOR - neodredene zamenice 20 A PROVEDITE LETO SA NAMA PUTOVANJE U KOTO R NA AERODROMU prisvojni pridevi na -OV i -IN upitna zamenica ČIJI, -A, -E zamenica SVOJ. -A, -E IMPERATIV 253 22 * KUČNI LJUBIMCI BEOGRADSKI ZOOLOŠKI VRT MAČAK MIŠKO SE VRATIO KUČI KALEMEGDAN ŠETNJA PO KALEMEGDANU BEOGRAD U 15. VEKU slaganje imenica DETE i D EC A sa brojevima deminutiv na -IČ i -ICA komparativ sa OD ponavljanje prideva i priloga imeníce na -LAC 262 glagolski prilog sadašnji 270 ponavljanje predloga U, NA, SA ponavljanje imenica ženskog roda na konsonant 23 A VUK KARADŽIČ B NIKOLA TESLA C MUZEJI - zamenica SEBE, SE - pasivna recenica 280 24 A PRAZNICI B ODLAZAK NA SLÁVU c SLÁVA - SE-pasiv - slaganje imenica sa pridevima i prilozima 289 GRAMATICKÁ OBJAŠNJENJA - imenice, padezi, zamenice pridevi, brojevi, glagoli, prilozi, akcenti 298 GRAMMAR EXPLANATIONS IN ENGLISH - Nouns, Cases, Pronouns Adjectives, Numerals, Verbs Adverbs. Word stress 319 LISTA GLAGOLA ABECEDNÍ REČNÍK 340 348 I GLASOVI Srpski jezik ima 30 glasova (fonema) i isto toliko slova. Službeno pismo je čirilica. U upotřebí su dva pisma - ČIRILICA i LATINICA.* LATINICA (Latin alphabet) ClRILICA (Cyrillic alphabet) ABECEDA AZBUKA A a E 6 B B T r * The Serbian Language _ has 30 sounds (phonemes), W « and the same number T) t) of letters. Official script £ p is Cyrillic. Two alphabets ^ are in use - Cyrillic and Latin. *■* "* 3 3 H h ^ J i K K Jl n Jh Jb M m H h H> h, 0 o n n P p C c klfi t t y y _ cD c}) X x U u H m U u LU hi A a B b C c Č č Č č D d Dž dž D d E e F f G g H h I i J ■ J K k L 1 U U M m N n Nj nj 0 0 P P R r S s Š š t t U u V v z z ž ž LATI NI CA A. a - Atina ali A, a B. b - Beograd beo B, b C. c - Cejlón ceo C, c 1.č - Čikago čas Č, č C. č - Čaba čurka 11 D. d - Dunav dati D, d Dž, dž - Džordžija džez Dž, dž D. d - Denova davo D, d E. e - Evropa ekspres E, e F. f - Filipini freska F, f G. g - Glazgov gora G, g H. h - Hanover hemija H, h I. i - Island ili 1,1 J. j - Japan jaje K. k Kina kada K, k L. 1 - London levo L,l L j U - Ljig ljut U.lj M. m - Meksiko malo M, m N,n - Nigerija noga N, n Nj, nj - Njujork njegov Nj.nj 0, o - Osaka oko 0, o P. p - Prag put P. P R. r - Rusija ruka R, r S. s - Somalija sto S, s $. š - Šangaj šest Š, š T, t - Tunis tamo T, t U, u - Upsala uvek U, u V, v - Verona vek V, v Z. z - Zambija za Z, z Ž, ž - Ženeva žut Ž, ž ČIRILICA A, a ATHHa .1 IM B, 6 Eeorpaa 6eo U, u UejjiOH ueo M. M MHKaro Mac Ti, h Tiaôa hypna H, n HyHaB aaTH U. u UopuHja ue3 n, b "oeHOBa h.uui E, e EBpona encnpec (})pecKa r, r Dia3roB ropa X, x XaHOBep xeMHja H, H HcnaHfl H/IH JJ JanaH jaje K, K Kuna Kana JI, n JlOHflOH /ieBo Jb, Jb JbHľ /byT M, M MeKCHKO Mano H, H HHrepHJa Hora H), H> FbyjopK H>eroB 0, o OcaKa OKO n, n npar nyT P. P PycHja pyKa C, c CoMa/inja CTO LU.ui UlaHraj uiecT T, T TyHHC TaMO y.y Vnca/ia yBen B, B BepoHa BCK 3, 3 3aMĎHJa 3a >KeHeBa >KVT VOKÁLI / VOWELS: A, O, U, E, I Slušajte (vokál A) i ponovite Listen (vowel A) and repeat Afrika Amsterdam Akra Amerika Avala Angola Atos Apatin Atina avion ananas azbuka ali ada abeceda Slušajte (vokál O) i ponovite Osaka Oregon Oslo Olimp olovka Ontario Obrenovac odmor ovo oblak opojan odelo osam okolina ostrvo Slušajte (vokál U) i ponovite Ukrajina Urugvaj ustaju Uganda unutra umaraju ulica uvuči upadajú uho ugurati ušijú učiri ukucati uvuku Slušajte (vokál E) i ponovite Estonija Engleska elipse Eldorado Enej emisije Evropa Eritreja epopeje Ema elektrika eksplozije ekran esej ekspedicije Slušajte (vokál 1) i ponovite Iran Italija isti Irak Indija ili Ivan Ilija iči Ibar idiom igrati imati izbiti igrači II KONSONANTI / CONSONANTS: B, P, D, T, G, K, S, Z, Š, Ž, F, H Slušajte (konsonant B) i ponovite Brazil Beograd Bolonja beo bilion Barbados Bombaj buba burbon bubreg Slušajte (konsonant P) i ponovite Panama Pakistan Pariz Paster Petar Penelopa papagáj popiti papir papa Slušajte (konsonant D) i ponovite Dunav David Danica Dostojevski duvan Dezdemona dvadeset domorodac dodatak dodati Slušajte (konsonant T) i ponovite Tajvan Turska Toledo Tihomir Tijana Toronto Teuta totem totalno telefonirati Slušajte (konsonant G) i ponovite Gruzija Gibraltar Go j a Gordana govoriti Galapagos Gagarin Grigorije Glazgov gologlav Bob bos belograb baobab bezub polip princip prototip pop potop Drezden Deligrad dosad dud dotad Tibet Taškent Trst topot tiket Geteborg glog gastrolog geolog geg Slušajte (konsonant K) i ponovite Kuba Kostarika Kvebek Kina Kazablanka Krakov Kraljevo Kavkaz Kopaonik Katarína Kikinda kratak kuča kocka kiosk Slušajte (konsonant S) i ponovite Salvador Saragosa sos Sirija sestra spas Sombor svetski status Subotica sused samospas Sava smisao stres Slušajte (konsonant Z) i ponovite Zambija Zanzibar zarez Zair záraza oprez Zeta zavezati potez Zemun zauzet namaž zašto zapaziti pořez Slušajte (konsonant Š) i ponovite Španija šišarka šišmiš Švajcarska šaša šuštiš Šumadija šušanj šunjaš Šekspir šuštati šapčeš Šagal šešir šaraš Slušajte (konsonant Ž) i ponovite Ženeva žižak puž Žak živežni duž Žiča žu-žu svez život žeželj nož žaba jež Slušajte (konsonant F) i ponovite Fínska Francuska Filip rizika fizionomija Frankfurt Filadelfija filmofil fotografija fosfor Slušajte (konsonant H) i ponovite Holandija Havaji Hanover hotel humor halohemija eho duhovni dahtati filozof fotograf faktograf fiziograf hvatah hladih hodah hitah hvalih III KONSONANTI / CONSONANTS: C, Č, DŽ, Č, D Slušajte (konsonant C) i ponovite Cejlón citát cela car črta Ciceron cucla cepanica curica crnica Slušajte (konsonant Č) i ponovite Čile Čaplin Čikago čovek čokoláda Čečenija Čačak čačkalica čovečji čelični crnac Crnogorac Cejlonac Celovec otac čistač čitač mač crtač reč Slušajte (konsonant DŽ) i ponovite Džon Džordžija Džordž džin džijudžica hádž džak džidža džep kandža džem odžak Slušajte (konsonant Č) i ponovite Caba čača Čelič Čiřilo cučoriti čilimčič čud čelavošču čevapčič čelav čirilično čirilica čutacu Slušajte (konsonant D) i ponovite Derdap Dorde Denova Durdevdan Dokonda Durdevič dak devdir davo smeda KONSONANTI / CONSONANTS: L, U, R, M, N, NJ, J, V Slušajte (konsonant L) i ponovite Laponija Linkoln Liverpul London Lorelaj Lil Lazar Lejla lokal lepa lula labijal laž lala Uzol Slušajte (konsonant lj) i ponovite Ljubičevo Ljubica Ljilja Ijubazan Ijubav Ljiljana Ijuljati ljiljan ljuljaška ljubljen Slušajte (konsonant R) i ponovite Rusija Rim Ruma raditi riba Roterdam Ramirez rovariti rerna prst Slušajte (konsonant M) i ponovite Mars Malta Moskva Morava Marija Mozambik matematika momak mermer mamut Slušajte (konsonant n) i ponovite Nemačka Norveška noc nula noga Nansi Nant Normandija Nina namirnica Slušajte (konsonant nj) i ponovite Njujork Njutn Njegoš njihov njega njuškanje njihanje učenje pisanje granje Talj Dalj kelj mulj žulj roker režisér riter računar registar Manhajm molim makadam mirom mukom N even naslikan nokautiran nervózna nazadan vonj konj panj gunj oganj Slušajte (konsonant J) i ponovite Japan Jamajka joj Jukatan Jermenija junačkoj Jovan jaja jakoj Jelena jednobojan jednoj jul jeftiniji javljaj Slušajte (konsonant V) i ponovite Volga Varšava Vezuv Vladimír Vavilon Vojislav valjak Valjevo Vladislav vuk Vankuver vazduhoplov voda varvari vokativ 2. Napišitc pozdrave / Write the greetings ZDRAVO! LATINICA i ČIRILICA ■ A, a A, a E. e E, c i Lj.lj Jb, Jl $, š 111, m B, b E, 6 F. f . M, m M, M T, t T, T C, c U, u G. g r. r N. n H, H U, u v.y č, e H, M H, h X, x Nj, nj H>, H, V, v B, B t, t "R, h I.i H. H 0. o 0, o Z, z 3. 3 D, d J. j i. j P. p n, n Ž, ž /K , A\ I)/. dž U, u K. k K, K R. r P. P D, d J\. n S, s 1 C c mama / latinica\ BEOGRAD - BEOrPAJJ, AKO [ ^L. ] DOBRO JUTRO! - z10bp0 jytpo! oko w^TTařy zdravo! -3hpaboi JE APOTEKA -AľlOTEKA MOJE 1 B,U,B,H...) TAKOJE Včirilica / 3. Prepišite / Copy the following dak džak brati prati 4 Čítajte i vežbajte / Read and practise MOLÍM VAS. KAKO SE ZOVETE? STA RADITE? ZOVEM SE PEDRO RODRIGEZ. UClM SRPSKI. OVO JE GOSPODA ANA JOVIČ. OVO JE GOSPODIN PETAR JOVIČ. OVO JE GOSPODICA JELENA SAVlC. DRAGO MI JE. KAKO STE? HVALA. DOBRO 5. Slušajte profesora i napišite / Listen to the teacher and write šta cir/cus svěř život cyet^0] zima zašŕo i suma i eveí F 0 * * í C £> DŽ 7 Č 5 j £ ü ß Z Z ;^r - • • 6. Slušajte i ponovite selo - celo s - c vas - vaš s - š sto - što s - š zao - žao z - ž Listen and repeat zima - Sima z - s delo - telo d -1 čuti - čuti č - č dolar - tolar d -1 šala - sala š - s voli - boli v - b piče - biče p - b prati - brati p - b 7. Ponovite latinicu / Repeat the Latin alphabet 8. a) b) 0 A,B,C,ČfČ,D,DžřD,E,F,G,H,I,JtK, L, Lj.M, N.Nj, O, P,R,S,Š,TtU,V,Z, Ž, - Kako se zovete? - Zovem se Nina Ivanova. - Sta radite? - Učim srpski. - Ovo je gospoda Nina Ivanovna. Drago mi je. - Ovo je gospodin Petar Jovič. - Milo mi je. - Ovo je gospodica Jelena Savič. - Drago mi je. - Kako ste? - Hvala, dobro. What is your name? My name is Nina Ivanova. What are you doing? I'm learning Serbian. This is Mrs. Nina Ivanovna. I'm glad to meet you. This is Mr. Petar Jovic. How do you do? This is Miss Jelena Savic. How are you? I'm very well thank you. Kapija. Studentski park, Beograd 75 On je novinař, a ona je lekar. Da li je Marko novinař? Da li je Silvija lekar? Da, on je.................. Da. ona je........... AERODROM NIKOLA TESLA - BEOGRAD Carinik: Dobar dan. Dobro došli! Gospodine, molim vas pasoš. Marko: Izvolite! Carinik: Ovo nije vaš pasoš. Marko: O, izvinite. molim vas. Ovo je moja sestra Silvija. To je njen pasoš, a ovo je moj. Carinik: Da li ste prvi put u Beogradu? Marko: Da, mi srno ovde prvi put. Carinik: Izvolite. Svěje u redu. Do videnja! 22 II Ovo je moj sat Ovo je njegova knjiga. Ovo je njeno pero. To je moj sat To je njegova knjiga. To je njeno pero. reřnik knjiga kofcr torba sveska telefon pasoš a) c) tvoj, -a, -e tvoj pasoš tvoja knjiga 153 tvoje pero olovka. njen, -a, -o njen pasoš njena knjig; njeno pero To je.. Ovo je sveska. knjiga. .... olovka. Marko je novinař. Glagol JESAM - singular ti on ona ono sam si u nisam nisi nijc Da li sam (ja)? mi srno Dali si (ti)? viste (on) ? oni ie V (ona)? one (ono)? ona } su Dopunite vežbe kao u přiměni: Ja.........student. / novinař. Ja sam student. Ja nisam novinař. 1. Tí.........student/lekar. 4. Ti.. 2. On profesor/carinik 5. On 3 Ona .......studentkinja/novinar 6. Ona profesor/novinař lekar/student .. inženjer/lekar IV Napravíte sto vise pitanja Da li ona jxť ti Silvija ovo tvoj pasoš student —.— novinař njegova sestra gpefesor Primer: Da li je on profesor? 1.............................. 2.............................. 3.............................. 4.............................. Zdravo! Ja sam Pedro. Prvi put sam u Beogradu. Ja sam novi student. Ovo je moja drugarica. Ona je lekar. Prvi put je ovde. A ví? a, -e v. -a. -o ka knjiga REČI: your, yours his pencil notebook wrist-watch, watch book řečnik glagol nmi -a, -o profesor studentkinja inženjer dictionary, vocabulary verb new teacher, professor student engineer B prví dan u institutu Studenti su u učionici. Prvi put su u Institutu. Petar: Izvinite, gospodine, gde je prvá grupa? Profesor: U učionici. Da li ste vi novi student? Petar: Jesam. Profesor: Izvolite, udite! * * * Profesor: Ja sam vaš profesor. Zovem se Milan Jovič. Kako se vi zovete? - Ja se zovem Maríja Papas. -Avi? - Zovem se Nina Ivanovna. - Ja sam Pedro Rodrigez. On se zove ............... ..................Nina. Zovese .................. ..................Nina. On je .......................................Nina. Kako se zove vaš drug / drugarica ? 7 Profesor: Da li su svi studenti ovde? Petar: Ne, nisu. Profesor: Ko nije ovde? Pablo: Moj drug Aleksandar. Nina: Moje drugarice Mája i Sonja nisu u Institutu. 26 REČI: ■ soonici •oonicai ro»rm se rvati sei in the classroom (classroom) where group I'm (to be) my name is (to be called) svi(sav, sva, sve) ko drug drugarice (drugarica) all, everybody who friend (male) female friends and IZRAZI: lzvolite, udite! Kako se zovete? Ja se /m cm Come in, please! What is your name? My name is... Bl VEZBE Moje drugarice nisu na času. NOMINATIV - singular muški rod ženskí rod student konson. pasoš drug grad ključ drugarica grupa plural studenti pasosi drugovi gradovi ključevi drugarice grupe ovi EVl srednji rod selo pero more -0/-E muški rod ženski rod srtdnji rod drug je student. Moja drugarica je u Institutu. Moje pero je ovde. Moji drugovi su studenti. Moje drugarice su u Institutu. Moja pera su ovde. r ja ti on ona ono sam si mi vi oni one ona Glagol JESAM - plural smo nismo Da li smo (mi)..? ste niste Da li ste (vi)..? } su nisu Da li su (oni, one, ona)..? II Vi ste student Vi ste studenti. Stavite u plural Da li ste vi student? - Da.ja sam student. Da li ste vi studenti? - Da, mi smo studenti. 1. Nov študent je na času. 2. Moja drugarica nije u učionici. 3. Tvoj ključ je ovde. 4. Njegovo pero je novo. singular glagol JESAM S-V Ér_ plural smo ste su Odgovorite kao u primeru: Da li je Marko Pertini novinár? Da, on je novinár. / Jeste. 1. Da lije Silvija lekár? 2. Da li ste vi student? 3. Je li ovo vaš pasoš? 4. Da li je ona studentkinja? 5. Da li ste prvi put u Beogradu? 6. Da li su Marko i Silvija brat i sestra? 7. Da li ste (vi) student? 8. Da li su oni dobri drugovi? Ill Odgovorite kao u primer u: Da li je Marko na času? Ne, on nije na času. / Nije. 1. Da li ste vi profesori ? 2. Dal ste vi student? 3. Da li ste vi studenti? 4. Da li je ovo vasa knjiga? 5. Da lije Silvija novinař? 6. Da li si ti lékař' 7. Da li su Marko i Silvija profesoři: Moj grad je Beograd. A tvoj? singular J* ti on ono ona mqj, -a. -e tvoj, -a, -e j njegov, -a. -o njen, -a, -o plural mi naš. -a. -e vi vai. -a. -e oni \ one > njihov. -a, -o ona j Napravíte rečenice kao u přiměni: Marko / Rim - Italija Njegov grad je Rim. Njegova zemlja je Italija. 1. Nina / Moskva - Rusija 2. Pablo / Madrid - Španija 3. Ja/ 4.11/ 5. Vi/ 6. Oni / Beograd - Srbija RECI: na casu (čas) kljuí selo more grad oni. one. ona jesam. jesi. jeste jesmo. jeste, jesu brat na*, -a, -e njihov, -a, -o zemlja in class key village sea town, city they to be (I'm. you're, he/she is. we're, you're, they're brother our, ours their, theirs country i koje ovo? - Ovo je moj dmg. - Ovo je moja drugarica. - Milo mi je. - Drago mi je. - Njegova sestra je lekár. -1 ja sam lekár. - Da li ste vi stranci? - Da, mi smo Italijani. Kako se zovete? Ja se zovem .................... Zovem se .................... Moje ime je .................... Kako se zove vas drug? Moj ............................ Zove se ......................... Njegovo ime je ................ Kako se zove vaša drugarica? Moja ............................ Sta je ovo? Ovo je moj grád. Moj grád je velikí / lep / mali... Ovo je moje selo. Moje selo je veliko / lepo / malo... Ovo je moja zemlja. Moja zemlja je veliká / lepa / mala... 30 Institut za strane jezike The Institute for Foreign Languages II /IK ime: prežime: zanimanje: grad: zemua: Vi: jezik: ime: prežime: zanimanje: grad: zemua: srpski Silvija Ostija Italija IV Izaberite prideve Moj grad je ...... drugarica je Ja sam............ Moje selo je ...... Vaša knjiga je ... Ja sai Moip student. velik leP° malo mulu nova dobro lepu dobra veíiko veUka novo mv dobar III Napravíte pitanja sa KO ili §TA Primer: On je profesor. Ko je profesor? / Sta je on? Marko Pertini je novinař. On je carinik. Silvija je Iekar. Nina je student. REČI: stranci foreigners (stranac) (foreigner) Itali).im Italians (Italijan) (an Italian) sta what velik(i). -a, -o big. large lep. -a, -o beautiful, nice mali. -a, -o little, small jezik language srpski. -a, -o Serbian zanimanje occupation. profession Iqj IZRAZ1: Milo mi je! I'm pleased to meet you Drago mi je! I'm glad to meet you Institut za strane jezike Institute for Foreign Languages 31 a) A 0 E M T K J latinica A 0 E M T K J cirilica AERODROM BEOGRAD AEPOflPOM BEOrPAfl Novo! latinica R D B G hnpn.1 nud P JX B r Napišitc čirilicom GRAD DOBAR MOJ GRAD JE BEOGRAD Slušajtc c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK Dopunite rečenice kao u primeru: Ja.........novi student Ja sam novi student. 1. Ona............naš profesor. 2. Prvi put............na času. (mi) 3. Prva grupa............u učionici. 4. Da li............svi studenti na času? 5. Vi............profesor. II Stavíte glagol jesam u odrični oblik (negative form) Ja sam profesor, (student) Ja nisam student. 1. Moj drug je lekár, (carinik) 2. Ovo je moj pasoš. (njen) 3. Ja sam lekár, (novinár) 4. Moji drugovi su studenti, (profesori) III Napravíte pitanja kao u primeru: Ovo je moj sat. Da lije ovo vaš sat? 1. Studenti su na času. _ Ovo je njen rečnik. 3. Njegova zemlja je lepa. 4. Nikola i Silvija su lekári. 5 Ja sam prvi put u Beogradu. IV Odgovorite na pitanja 1. Kako se zovete? 2. Kako se zove vaš grad? 3 Da li je vaš grad velik? 4. Da li je vaša zemlja lepa? druga lekcija U HOTELU Marko i Silvija su vec několiko dana u Beogradu. Oni su u hotelu "Metropol". Hotel je u centru, u Bulevaru kralja Aleksandra broj 12 (dvanaest). Pre pôdne Marko radi u redakciji, a Silvija u bolnici. Posle pôdne uče srpski jezik. /i Gde je Silvija? - Ona je u....... Gde radi Silvija? - Ona............ POSLE PÔDNE Marko je sam u sobi. Sedi i uči. Obično uči sat-dva svakog dana. Telefon zve Nikola: Halo, ovde Nikola. $ta radiš? Marko: Učim. Gde si ti? Nikola: U klubu. Ovde su i moji prijatelji. Dodi! Marko: Gde se nalazi taj klub? Nikola: U Beogradskoj ulici, na Slaviji. Marko: Dobro, dolazim brzo! Nikola: Gde je Silvija ? Marko: U gradu. 3« REČI: u hotelu (hotel) in the hotel (hotel) sam, -a, -o alone Tec already u sobi (soba) in the room (room) a centru in the centre sedi (sedeti) to sit (centar) (in the centre of the obiřno usually town), downtown telefon telephone broj number zvoni telephone rings dvanaest twelve (zvoniti) (to ring) radi he/she works u klubu (klub) in the club (club) < radit i) (to work) prijatelji friends (friend) v redakciji at the press desk (prijatelj) redakci ja) (press desk, nalazi se is located editorial office) (nalaziti se) (to be located) ■ bolnici in the hospital taj. ta, to this, that (bolnica) (hospital) dolazim I'm coming Wtt they study (inla/i11 (to come) 'ociri) (to study, to learn) brzo quickly, at once jeňk language u gradu (grad) in the town IZRAZI: aekoliko dana a few days svakog dana every day pre pôdne in the morning (a.m.) Dodi! Come! pasie pôdne in the afternoon (p.m.) sat-dva an hour or so Al VEŽBE I Cdeje..? Marko je u sobi. U na ^5 LOKATIV - Singular muški i srednji rod ženski rod U u hotelu -u u sobi -i u centru u/na ulici u Beogradu u redakciji u Institutu u bolnici u selu na Slaviji NA na času na aerodromu Odgovorite na pitanja: 1. Gde se nalazi hotel Metropol? 4. Gde radi Silvija? 2. Koje u hotelu? 5. Gde vi učite srpski? 3. Gde radi Marko? 6. Gde je Institut? 7. Gde se nalazi Beograd II BROJ-BROJEVI 1 jedan. jedna, j 2 dva, dve, dva 3 tri 4 četiri 5 pet 6 šest 7 sedám 8 osam 9 devět 10 deset Pročitajte: Koliko je 9 i 1? 9 i 1 je 10 lOi 1 je 11 9,19,2,12, 20, 4.14 jec devetnaest \6 III Glagol RADIT! 1. -im 2. -iš 3. -i ja radim ti rad i š on ona ono } radi 1. -imo 2. -itc 3. -e mi radimo vi radite oni > one > rade ona J ja ne radim mi ne radimo ti ne radiš vi ne radite on -\ oni ona > ne radi one V i ono J ona } Da li radim? Da li radiš? Da li radi? Da li radimo? Da li radite? Da li řade? Radim li? aerodrom/carinik Gde on radi? po§ta/sluzbenik Gde ona radi? hotel/po rtir Gde on radi? Da li radite? Gde radite*? - Da, radim. - Radim u bolnici Sta radite? - Sedim i učiii i. - Ništa. RECI: how much, how many rust a post office sluzbenik portir nothing clerk porter 3 B U GRADU Silvija je u gradu. Želi da kupi rečnik. Pre pôdne u prodavnicama nije gužva. Ljudi rade, studenti su na fakultetima, učenici su u školama. U PRODAVNICI Prodavač: Izvolite, Sta želite? Silvija: Ne govorim dobro srpski. Da li vi govorite italijanski? Prodavač: Žao mi je, ne govorim. Ali, vi dobro govorite srpski! Silvija: Nažalost, vrlo malo. Sada živím i radim u Beogradu i učim srpski. Želim da kúpim rečnik. Prodavač: Ovo je jedan dobar srpsko-italijanski rečnik. Izvolite Silvija: Hvala lepo! Vi 38 REČI: želi (želeti) kupi (kupiti) u prodavnicama (prodavnica) gužva Ijudi na fakultetima fakultet) he/she wants (to want, to wish) buy (to buy) in the shops (shop, store) crowded (crowd) people at lectures, at universities (university) učenici (učeník) U skol.mi.i (škola) prodavač ali •mis nute u m or H i dobro italijanski, -a, -o malo živim (živeti) pupils (pupil) at schools (school) seller, shopkeeper but speak (to speak) well Italian a little live (to live) IZRAZI: lzvolite, šta želite.' Žao mi je May I help you ? I'm sorry Naialost Vrlo malo Hvala lepo unfortunately just a little Thank you very much Bl VEZBE I Gdesu? Studenti su na fakultetima. LOKATIV - plural muški i srednji rod ženski rod U u hotelima ima u/na ulicama ama u gradovima u sobama u selima u prodavnicama NA na fakultetima II Da lije gužva? Koristite reči iz tabele i napravíte rečenice. Primer: Ujutro nije gužva u prodavnicama. Ujutro Pre pôdne Posle pôdne Uveče je nije gužva ulice prodavnice hoteli fakulteti V) III Odgovorite kao u primem: Gde je Marko? / soba; hotel Marko je u sobi. On je u hotelu. Gdeje? Silvija/ prodavnica; grád profesor/ učionica; škola Gde su? turisti/ sobe; hoteli studenti/ učionice; fakulteti IV Šta je ovo? Ovo su kontinenti. Kako se zovu? Zovu se AZIJA, AFRIKA, AMERIKA, AUSTRALIJA I EVROP Italija je u Evropi. Kina je u Aziji. Kanada je u Americi. AMERIKA > U AMEKIKI >U AMERICI AFRIKA > U AFRmI > U AFRIC1 Beograd je u Srbiji. A Atina? Atina je u Grčkoj. Nemačka u Nemačkqj Francuska qj u Francuskoj Norveška u Norveškoj í 4 o Zavŕšite kao u primeru: Berlin/Nernačka Berlin je u Nemačkoj. 1. Pariz / Francuska 2. Atina / Grčka 3. Budimpešta / Madarska 4. Helsinki / Finska 5. London / Engleska 6. Štokholm / Švédska 7. Kopenhagen / Dánska 8. Oslo / Norveška RECl: kontinent! (kontinent) continents PORODICA POPOVIC *ťer*a Mu- otac \eVat PrOf>Sor aa sin Miloš student Porodica Popovic živi u Beogradu. Njihova kuca je na Slaviji, u centru. Tu •i \ e 10 (deset) godina. Otac i májka řade, sin je student, a kčerka učenica. Ovo je porodica Popovic: otac Nikola,................................... Nikola Popovic je lekar. májka.............sin Gdeřade? Nikola radi.................., a Nada............ bolnica fakultet Da li sin i kčerka rade? Ne. oni..................... On je ....................., a ona je.............. Sada ponovite! Ko su oni? Gde žive? Sta su oni? Gde rade? A vaša porodica? , kčerka REČI: porodica otac májka sin kčerka učenica kuca tu godina family father mother son daughter pupil house there a year(years) cíl a) Čirilica D G B R JX r B P Novo! latinica H L U hHpHJiHua X Jl Y hotel klub kada gde u gradu u hotelu To je dobar hotel X0Te/i b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Koje u hotelu ,,Metropoľ7 2. Gde se nalazi hotel "Metropol"? 3. Gde radi Marko, a gde Silvija? 4. Da li oni uče srpski u Institutu? 5. Sta želi da kupi Silvija u gradu? 6. Da li je gužva u prodavnicama pre pôdne? 7. Gde radi Nikola Popovič? 8. Da li Milica i Miloš rade? II Dopunite rečenice kao u primem: Beograd je u.........(Srbija) Beograd je u Srbiji. 1. Moskva je u..................(Rusija) 2. Atina je u..................(Grčka) 3. Tokio je u..................(Japan) 4. Japan je u..................(Azija) 5. Da li je vaša zemlja u..................? (Evropa) III Dopunite rečenice kao u primeru: Turisti su u.........(hoteli) Turisti su u hotelima. 1. Studenti su na..................(fakulteti) 2. Pre podne učenici su u..................(škole) 3. Lekári rade u..................(bolnice) 4. Novinári su svakog dana u..................(redakcije) 5. Prodavci rade u..................(prodavnice) . Dopunite rečenice odgovarajučim glagolima kao u primeru: Mi.........da govorimo srpski. (želeti) Mi želimo da govorimo srpski. 1. Silvija..................u bolnici. (raditi) 2. Da li ti.................. srpski? (učiti) 3. Gde se..................učionice? (nalaziti se) 4. Da li oni..................na čas ujutru ili uveče? (dolaziti) 5. Ko ovde..................? (sedeti) 6. Vi dobro..................engleski? (govoriti) 7. Sta želite da..................? (kupiti) treca lekcija KOLIKO JE SATI? Dobro jutro! Tačno je sedám sati. Nikola i Nada Popovic ustaju u 6.15 (šest i petnaest), njihova kčerka Milica u 6.30 (šest i trideset), a Miloš u 7. Doručkuju zajedno u sedám sati. Nikola i Nada rade od 8 ujutru do 3 posle podne. Obično ručaju u 3.30 (tri i trideset), a večerajú u 8 sati. 12 9 • 3 V.- 9*3 6.15 šest i petnaest šest i trideset rri i trideset sedám sati Devět je sati. Miloš je na fakultetu. Stráni student i on razgovaraju pre časa. Miloš: Vi ste stranac? Odakle ste? Student: Iz Grčke. Miloš: Da li ste iz Atine ili Soluna? Student: Ne. ja sam iz Edese. To je mali grad blizu Soluna. A odakle ste vi? Miloš: Iz Beograda. ODAKLE..? London - iz Londona Beograd - iz Beograda Japan - iz Japana Grčka - iz Grčke Atina - iz Atine ltalija - iz Italije BROJEVI 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 40 50 (dvadeset) (dvadeset jedan) (trideset) (četrdeset) (pedeset) 60 (šezdeset) 70 (sedamdeset) 80 (osamdeset) 90 (devedeset) 100 (sto) (stotina) 200 (dvesfa) 300 (trista) 400 (četiristo) 500 ŕpcfsŕoj 600 (SesísŕoJ 700 (sedamsto) 800 (osamsto) 900 (devetsto) 1000 (hiljada) REČI: 7 sati (sat) 7 o'clock rucaju they have lunch tamo sharp (meat i) (to have lunch) astaju they get up večerajú they have dinner ustajati) (to get up) (večerali) (to have dinner) éoručkuju they have breakfast stráni, -a, -o foreign doruckovati) (to have breakfast) razgovaraju they talk zajedno together (razgovarati) (to talk) ■d from iz from 4» till (until) blizu near IZRAZI: Odakle ste? od - do Koliko je sati? i'ii mi je 7 sati Where are you from? from - to What's the time? It's 7 o'clock AI VEŽBE I 1 Ja sam iz Grčke. GENITIV - singulár muški i srednji rod ženski rod pre časa a škole e posle Beograda kuče blizu Soluna Atine daleko od Japana 1 ta lij e iz sela od / do a) Odakle ste? Miloš je iz Srbije, iz Beograda. Stráni student je iz............, (Grčka) iz............(Edesa) Silvija i Marko su iz............, (Italija) iz............(Rim) Odakle ste vi? Odakle su vaši drugovi? b) pre - posle c) blizu - daleko od Da li Miloš ustaje pře majke? Gde je Edesa? Da li Milica doručkuje pre škole? Da li je vaša zemlja blizu Srbije? Da li doručkujete pre časa? Da li je vaš grad daleko od Beograda^ II Koliko je sati? Sadajetačno lOsati? -ty 1 sat m jedanaest sati 2, 3, 4 sata I pet minuta 5 sati .-v-. ' • * jedanaest sati i pedeset minuta ili deset do dvanaest ' • * 48 (i / « * * « v 10.30 9.05 9.55 i trideset/pola jedanaest devět i pet devět i pedeset pet/pet do deset Procitajte i napišite: 1:30................... 9:45................... 8:10................... 9:50................... od - do Kada rade Nikola i Nada? Oni řade od..................... Od koliko sati řade ljudi u vašoj zemlji?*..................... Do koliko sati ste u Institutu?...... * vaša zemlja - u vašoj zemlji / in your country glagol USTAJAT1 glagol RUČATI glagol UČITI -em -es -e emo ete u -am -as •a - amo - ate - aju -im -is -i - imo - ite - e ajem mi ustajemo ja ručam mi ručamo ja učim mi učimo ..... vi......... ti......... vi......... ti......... vi......... oni on oni on oni one...... ona...... one...... ona....... one .. ona ono ona ono ona Nikola i Nada............u 6.15. (ustajati) 2. Milica............u 6.30. (doručkovati) 3. Ja............u......i............ u......(ustajati, doručkovati) 4 Oni............u 3.30. (ručati) 5. Ja............u............(večerati) REČI: od far from pola kad(a) 49 -y* Kada ustajete? ^ U koliko sati ustajete"? Ja ustajem u 7. Kada ručate? U koliko sati ručate? Ja obično ručam u 3. half when B NOVA DRUGARICA Vesna je nova učenica. Ona i Milica sede zajedno na času. Milka: Gde stanuješ? Vesna: Stanujem blizu škole, několiko minuta peške, a ti? Milica: Stanujem daleko i móram da ustajem rano. Vesna: Da li si slobodná posle časová? Milica: Ne, danas sam zauzeta, treba da učim. Vesna: Ali, sutra je subota! Milica: Jeste, ali móram da naučim několiko lekcija iz biologije. - Koji je danas dan? - A sutra? - A prekosutra? Ponedeljak Ilonpnn..iK Utorak VTopaK Sreda Cpeaa Četvrtak MeTBpTaK Petak rieTaK Subota Cyôora Nedelja Hencba 1 2 3 4 5 6 7 REČI: stanuješ you live sutra tomorrow (stanovati) (to live) naučim learn minutá minutes 11.UK It 1 (to learn) (minút) (minute) iz biologije from biology peske on foot (biologija) (biology) móram I must (must). kóji, koja. koje what (morati) have to prekosutra the day after rano early tomorrow slobodná (slobodan, free ponedeljak Monday slobodná, -o) utorak Tuesday danas today sreda Wednesday zauzeta busy četvrtak Thursday (zauzet, -a, -o) petak Friday treba should. subota Saturday (trebati) ought to nedelja Sunday nedelja (7 dana) week SO Da li si Slobodan posle časová? GENITIV-plural muški i srednji rod ženski rod pre ŕakulteta -a lekcija -a posle drugova drugarica blizu časová knjiga daleko od sela sati i meseci ljudi Kada Milica treba da uči? Šta mora da nauči? I Dani u nedelji Dani u nedelji (sedmici) su: ponedeljak,........ Da li je sutra nedelja? Koji je danas dan ? Dl Koliko? 1 2.3,4... 5.6... mnogo malo koliko několiko + + + nominativ genitiv sg. genitiv pl. MUSKl ROD 1 (jedan) dan čas sat 2.3,4 dana časa sata 5 dana časová sati ŽENSKI ROD 1 (jedna) nedelja godina 2 (dve), 3,4 nedelje godine 5 nedelja godina iko je dana u nedelji (sedmici)? Koliko je sati? Koliko dana učite srpski iko ste dana u Beogradu? Koliko sati učite svakog dana? 51 IV TRFBATI -MORATl Profesor: Zašto učite srpski jezik? Marko: Moja sestra i ja radimo ovde i moramo da naučimo srpski. Nina: Ja ne radim. Živim ovde několiko meseci. Ne morám, ali třeba da naučim jezik. Silvija: Da, treba svi da naučimo vaš jezik. V Dopunite rečenice kao u primem: a) trebati; naučiti .........tekst (ja) Treba da naučim tekst. 1.....................................několiko lekcija. / Milica 2.....................................srpski jezik. / svi (mi) 3.....................................srpski jezik. / svi (oni) 4.....................................stráni jezik. / ti 5.....................................srpski. / vi b) Moj drug mora.........rečnik. (kupiti) Moj drug mora da kupi rečnik. Moj drug mora kupiti rečnik. 1. Milica mora........................několiko lekcija. (naučiti) 2. Ja morám........................ráno. (ustajati) 3. Sutra je subota i Miloš ne mora........................(učiti) 4. Svi moraju........................knjige. (kupiti) ! Londi REČI: Ijudi u sedmici (sedmica/nedelja) mnogo zašto people in a week (week) a lot, many, much why Njujork -6 L Tokio +7 Dobro vrče/ Tačno je 22 sata. Marko: Miloš: Marko: 22 sata? Da. Obično kažemo -10 sati. Ovde je sada 10 sati uveče. A koliko je u Australiji? I tamo je 10 sati, ali ujutru. II Koliko je sati? 1 sat(13 časová) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 123456789 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 pôdne ponoč Koliko je sati...? 1 sat -1 čas 2. 3. 4 sata - 2. 3. 4 časa 5 sati - B časová T a) 18.15 osamnaest i petnaest / šest i petnaest 20.40 ......................../.................. 15.05 ......................../.................. 13.10 ......................../.................. b) + í ! Moskva +2 U Beogradu je 7.........ujutru. U Beogradu je 7 sati ujutru. 1. U Londonu je 6 2. U Njujorku je 1 3. U Parizu je 7 4. U Moskvi je 9 5. U Tokiju je 2 . .......ujutru. ujutru. ujutru. .....pre pôdne posle pôdne (popodne). Nina: Doručkujem u 7.30. Od 9.50 do 11.30 sam na časovima. Ručam oko 2.00. Posle pôdne sam obično kod kuče. Učim srpski sat-dva. Večerám u 8.00. NINA MOJ DRUG/DRUGARICA JA doručak 7.30 časoví ručak večera Gledajte tabelu i kazíte: Kada Nina doručkuje? Šta ona radi od 9.50 do 11.30? Kad vaš drug ruča i večera? Kada ste vi na časovima? veče kažemo (kazati) tamo pôdne evening we say (to say) there noon kod kuče REČI ponoč kod doručak ručak večera IZRAZI: at home midnight at breakfast lunch dinner 54 CI Cirilica DGB R H L u ATE P X JI y Novo! latinica I N S z hHpHJiHiia H H c 3 INSTITUT ZA STRANE JEZIKE HHCTHTYT 3A CTPAHE JE3HKE Koji je danas dan? Danas je subota. Ne, danas je utorak. Sutra je sreda. Cirilica: Slusajte Ponavljanje lekcije MHCTMTyT 3a CTpaHe je3HKe mt n. ill 11» DOMAČI ZADATAK I Odgovoríte na pitanja 1. Kada ustaju Nikola i Nada? 2. Da li oni doručkuju? 3. Koliko sati oni řade? 4. Odakleje Miloš? 5. Da li je njegov drug iz Beograda? II Napravíte pitanja na sledece odgovore 1. J a sam iz Beograda. 2. Obično ustajem u 7 sati 3. Ručaju u dva sata. 4. Učim tri sata svakog dana. 5. Sada je 10.47. III Odgovoríte na pitanja 1. Koji je danas dan? 2. Koji je prekosutra dan? 3. Koliko nedelja učite srpski? 4. Koliko dana ste u Beogradu? IV Napravíte odriene recenice Treba da uči pre podne. / posle podne Ne třeba da uči posle podne. 1. Nikola i Nada moraju da rade svakog dana. / Irina i Ana 2. Morám da učim srpski. / ftancuski 3. Treba da naučiš tri lekcije. / četiri lekcije 4. Třeba da kupim rečnik. / sat 56 V Napisite brojeve 21 ................. 67 ................. 75 ................. 90 ................. 82 ................. VI Završíte kao u primem: jedan..............,.................... jedan, dva, tri, četiri, pet. šest, sedám a) ponedeljak, b) jedanaest, .. / ff / -i Aihailova ulita. Beograd SUBOTA Subota je. Porodica Popovic je kod kuče. Miloš i Milica obično spavaju do 10 sati. Njihovi roditelji piju karu. Posle doručka Nada kuva ručak, a Nikola čita novine. A popodne? Posle podne Miloš sluša muziku ili svira gitaru. Milica i Nikola igraju šah ili čitaju. Nada voli da gleda film na televiziji. Nada: Milice, Miloše, vřeme je da spremite sobe. Imamo goste posle podne. Miloš: Kodolazi? Nikola: Silvija i Marko Pertini. Vi znáte Silviju, radimo zajedno. Milica: Ko je Marko ? Nikola: Njen brat. popodne - posle podne $ť REČI: spavaju (spavati) they sleep (to sleep) igraju (igrati) they play (to play) roditelji parents šah chess piju (piti) they drink (to drink) voli (voleti) she likes (to like) karu (kafa) coffee (coffee) gleda (gledati) she watches (to watch) kuva (kuvati) she cooks, prepares film film, movie (to cook, to prepare) na televiziji on television čita (čitati) he reads (to read) (televizija) (television) novine newspapers spremite tidy, clean up. sluša (slušati) he listens (to listen) to (spremiti) do the rooms muziku (muzika) music (music) (to do the rooms) ili or imamo miat i) we have (to have) svira (svirati) he/she plays (to play) goste (gost) guests (guest) gitaru (gitara) the guitar (guitar) znate (znati) you know (to know) IZRAZI: vTemeje it's time 58 AI VEŽBE Volim muziku. AKUZATIV - singular voleti gledati slusati imati znati Koga? Šta? Koga? Šta? muški rod ženski rod profesora -a druga gosta sestru -u mamu drugaricu film / šah sport televiziju -U muziku knjigu plural profesore -e drugove sestre -e drugarice filmové športové knjige to srednji rod p nominativ-akusativ More je lepo. Volim more. ( 59 II Napravíte listu (kao u primem). STA volim ne volim KOGA volim ne volim sport ponedeljak májku kontrolora u autobusu nedelja šef carinik ponedeljak S kontrolor u autobusu / čokoláda gosti prijatelji šah porodica srpski jezik profesor biologija gitara muzika filmoví 60 Ill Imam olovku. 1m ATI ja ti on ona ono } imam / nemam imaš / nemáš ima / nema mi vi oni one ona } imamo / nemamo imate / nemate imaju / nemajú Da li imate rečnik? Imate li knjigu? Da li imate pero? Da li imate rečnike? Imate li knjige? Imate li pera? Milka: Danas sam Slobodan. Nemam časové. Ne znam šta da radim. Šta voliš da radiš? Volim da slušam muziku, gledam filmové, ali u Beogradu nemam televizor. Ja imam televizor, ali nemam vremena. Mnogo sam zauzeta. imam vremena p nemam vremena IV Odgovorite na pitanja 1. Imate li vremena da čitate? 2. Šta volite da čitate? 3. Da li imate prijatelje u Beogradu? 4. Da li znáte da igrate šah? 5. Gledate li televiziju? ▼ Sta radíte kad ste slobodni? Upotřebíte glagole: voleti, piti, kuvati, čitati, svirati, slušati, gledati, igrati • r nim u autobusu RECI: who (whom) cokolada sport prijatelji boss, head filmovi bus inspector televizor chocolate friends movies TV 63 B DOLAZE GOSTI Silvija: Hajde, vreme je! Marko: Treba da kupimo cveče. Silvija: Subota je. pošle pôdne. Da li su prodavnice zatvorene? Marko: Znam jednu malu prodavnicu blizu hotela. Sigurno je otvorená. Porodica Popovic čeka goste. Milica je u kuhinji, jede koláče. Milica: Mama, ovi koláči su odlični! Sta još imamo? Nada: Pite od sira i mesa. Nadám se da naši gosti vole pite. Nikola: Imamo li vino i sokove? Marko pije vino. a Silvija sokove. Nada: Imamo sve... Evo, dolaze gosti! RECl: cvece zatvorene (zatvoren, sigurno otvorená (otvoren, -a, Ceka € «-k.lt I u kuhinji (kuhinja) jede (jesti) koláče (koláč) flowers are closed a. -o) (closed) surely open -o) (to be open) they're waiting (to wait) in the kitchen (kitchen) she is earing (to eat) cakes(cake) ovi (ovaj, ova. -o) odlicni koláči (odličan. odlična. -o) jos pite (pita) pita od sira (sir) pita od mesa (meso) nadám se (nadati se) vino sokove (sok) IZRAZI: Hajde! Lets go! Evo, dolaze gosti! The guests are coming! these (this) delicious cakes (delicious, excellent) else, more pies (pie) cheese pie (cheese) meat pie (meat) 1 hope (to hope) wine soft drinks (soft drink) 64 BU VEŽBE Da li znáte...? AKUZATIV singular muški rod ženski rod og/ eg -a -u -u Koga? novog studenta moju keerku našeg profesora / / Šta? dobar hotel malu prodavnicu plural -e -e -e e Koga? naše goste moje sestre Šta? strane jezike nove lekcije Napravíte rečenice kao u přímeni: Da li znáte.........? (nov student) Da li znáte novog studenta? Da li znáte ..................? (dobar hotel) ..................? (mala prodavnica) ..................? (naši gosti) ..................? (nove lekcije) ..................? (straní ježici) srednji rod nominativ-akuzativ II Vežbajte kao u primem: a) ja znati nov U_ slušati dobar ^ěffcarT) (iedan oni gledati Mi čekárno jednog druga. b) student ja znati novi studenti ti slušati dobři drugovi film mi čekati stráni filmoví oni gledati 65 III JESTI-jedem ja jedem mi ti jedeš vi ^ oni } jede one ono } ona } jedemo jedete jedu PITI pijem ja pijem mi ti piješ vi on -v oni ona V pije one ono * ona } pijemo pijete Nada: Da li imate vremena da jedete ujutru? Silvija: Da, obično jedem. Nada: A u vece? Silvija: Nikad ne jedem mnogo uveče zato što ručam kašno. Nikola: Kada pijete kafu? Marko: Uvek pijem kafu ujutf nikad uveče. KADA / KAP MIKÁDA / NIKAD 66 IV VEŽBAJTE a) Znam Silviju. Ona zna grad; biologija; stráni jezici; novi študenti; Miloš b) Znam da igram šah. On zna da igrati šah; govoriti/stráni jezici; svirati/gitara; čitati/čirilica Raspo RASPORED ČASOVÁ Milka: U ponedeljak imam šest časová. Otac: Sta je tu neobično? Svakog dana imaš šest časová. Milka: Da, ali imam teške predmete. Otac: Koje? Milka: Imam matematiku. Mžiku, hemiju, biologiju, geografiju i srpski. Majka: AH ti znaš i voliš te predmete. Milka: Ne znam dobro biologiju i imam test iz fizike. Otac: Koji čas je fizika ? Milka: Treči. a) Koji čas je fizika u ponedeljak? Šta ima Milica 6. čas u utorak? Koje predmete ima svakog dana? Čas Ponedeljá 1. matematí 2. biologija 3. fizika 4. geografi^ 5. hemija 6. srpski j. 7. b) l. Koje predmete imate u školi? 2. Koje predmete volite? 3. Znáte li matematiku? 4. Volite li matematiku? 5. Koji jezik govorite? 6. Da li učite latinskí? c) Petar: Sutra imamo teške časové. Milka: Šta imamo? Petar: Srpski, latinski. engleski, riziku Milka: Koje predmete ti voliš? Petar: To je teško pitanje. Ne volim mnogo školu. Volim fudbal i muziku. 6 šest ^ 6. šesti -a, -o REDNI BROJEVI 1. prvi, -a, -o 2. drugi, -af -o 3. treči, -a, -e 4. četvrti -a, -o 5. peti, -a, -o 6. šesti, -a, -o 7. sedmi, -a, -o 8. osmi, -a, -o 9. deveti, -a, -o 10. deseti, -a, -o TEŽAK - TEŠKA - TEŠKO f LAK - LAKA - LAKO ^ TEŠW - TEŠKE - TEŠKA / LAM - LAKE - LAKA 6i<> where bread milk then often Svakog jutra Zař ne znáš.' REČI: ponekad retko jer skupi (skup, -a, -o) IZRAZI: Every morning Don't you know? sometimes rarely (not often) because expensive 75 B POSLE KONCERTA Koncert je završen. Prijatelji žele da odu na piče. Na ulici su i razgovaraju. Silvija: Ovi mladici i devojke odlično sviraju. Miloše, da li možemo da upoznamo tvoju devojku? Miloš: Naravno. idem da vidim gde je ona. Nikola: Mi idemo u restoran. Ana i ti dodite. U RESTORANU Nikola: Večeras je ovde gužva. Sva mesta su zauzeta. Nada: Evo, jedan čovek ustaje, sto je slobodan. Miloš i Ana dolaze. Miloš: Ovo je Ana Jovič, moja devojka, a ovo je naša prijateljica Silvija Pertini iz Italije. Ana: Drago mi je! Silvija: Srečna sam što mogu da upoznam jednu mladú umetnicu. Svirate li samo u Beogradu? Ana: Ne. uskoro idemo u Moskvu. veáe. ve^etAS Nada: Kada imate koncert u Moskvi? ^n. danAs Ana: U januáru. Posle putujemo u Pariz. jutro - jutros REČI: noc - noéas završen, -a. -o finished sto table (to be finished) srečna ľm happy piče drink (srečan,srečna,-o) (happy) mladici young men umetnicu artist (mladič) (young man) (umetnica) odlično excellently uskoro soon upoznamo we meet u Moskvu to Moscow (upoznati) (to meet) (Moskva) (Moscow) naravno certainly u januáru in January večeras this evening (január) (January) evo look.there danas today čovek man jutros this morning IZRAZI: Srecna sam sto ľm happy to... VEZBE I IČI (idem) DOČI (dodem) /ľ OTIČI (odem) J? Idemo na fakultet. Čekam Anu. Treba da dode. Možemo da odemo u biosk Napravíte rečenice kao u primem: ona / voleti / iči / na koncert Ona voli da ide na koncert. 1. mi / moči / iči / na koncert 2. on / morati / doči / u pet sati na fakultet 3. ti / želeti / otiči u Paríž II Kogagledate? táx čovek r Ijudi Gledam na ulici. Gledam na ulici. Napravíte pitanja - KOGA ili STA 1. Turisti gledaju grad. 2. Nada želi da vidi roditelje. 3. Oni gledaju televiziju. 4. On ne vidi dobro brojeve. 5. Mladici gledaju devojke. Dl kuda ide? u/na pravac (akuzativ) Ona ide u školu. gdeje? u/na mesto (lokativ) Ona je u školí On ide na fakultet. On je na fakultetu Miloš ide na fakultet pre pôdne. Pošle časová ide u bibliotéku. Oko tri sata dolazi kuči. Uveče obično ide kod prijatelja, u bioskop ili u kafič. t) Gde ste obično pre pôdne, pošle pôdne, uveče.. ■r a) Godina ima dvanaest meseci. To su: 7. jul Idem kuci. p1 Ja sam kod kuče. 1. január 2. február 3. mart 4. apríl 5. maj 6. jun 8. avgust 9. septembar 10. oktobar 11. novembar 12. decembar Da li je sada novembar? Koji je sada mešec? b) Ana: Naš orkestar mnogo putuje. U januáru putujemo u Moskvu. Kada orkestar putuje? Kuda? Kada vi putujete? Kuda? septembar - u septembru P oktobar - u októbru novembar -.......... decembar -.......... JUGOKONCERT Koncerti JANUÁR - MOSKVA FEBRUÁR BEOGRAD MAJ - PARIZ JUN - NOVI SAD AVGUST - FIRENCA Generálni sponzor Skupština grada Beograda MHCTMTyT 3d 1 2004 crpaHeje3wran,-a.-o) ía (gladan, lna, -o) -gospodin she walks (to walk) around with female friend tired hungry, starving horu (hteti) peske taksijem (taksi) dogovorimo se (dogovoriti se) sa ocem (otac) autom (auto) I want (to want) on foot by taxi (taxi, taxicab) lets make a plan (to plan, to agree) with father (father) by car IZRAZI: Hajdemo kuči! Let's go home! 8- lÄil VEZBE I Milica šeta sa drugaricom. INSTRUMENTAL singular muški rod ženski rod Skim? -OM / EM s(a) dnigom prijateljem OM s(a) drugaricom (Kako?) autom tramvajem olovkom plural Skim? -IMA s(a) drugovima -AMA s(a) drugaricama (Kako?) tramvajima olovkama Cime? Cime? srednji rod = muški rod f v SKIM? S kim Miloš šeta? (drug, otac, sestra, devojka, Milica, Ana...) S kim Miloš razgovara? (drugarice, profesori, prijatelji...) PRUATEU - S PRIJATELJEM \f*> Posle lj, j, nj, t, t, š, i. c em * TAXI (TAKSI) - IDEMO TAKSIJEM Ona razgovara s ........................(mladič) ........................(prijatelj) ........................(Miloš) ........................ (otac) S kim (vi) šetate kada ste slobodní? S kim razgovarate pre i posle časová? 88 II a) Pročitajte dijalog - Da li ideš kuči autom? - Ne. nemám auto. - Autobusom? - Ne. ne volim autobus. - Tramvajem? - Ne, u tramvaju je uvek gužva. - Pa, kako ideš? - Peške. b) Odgovorite Kako Milica i Miloš idu kod dede i bake? Kako idu Nikola i Nada? ■i'Jf $! M í 55 ilO c) On govori s drugom. Kako/Skim? ^1 Ona piše domači zadatak. Kako / Čime? Pitajte drugove kako idu kuči? - S kim? Kažite kako idete kuči? - S kim? III Milica: Hoču da šetam! Vesna: Ja neču da šetam. Hoču da idem kuči! HTETI ja hoču mi hočemo ja ti hočeš vi hočete ti on i oni < i on ona h hoče one h hoče ona ono « 1 ona ■ ono } neču nečeš neče Da li hočeš? = Hočeš li? 90 a) Napravíte rečenice kao u primem: ti / hteti / gledati / film Ti hočeš da gledaš film. 1. ona / hteti / kupiti / knjiga 2. oni / hteti / videti / kuča 3. mi / hteti / doči / na čas 4. vi / hteti / razgovarati / sa / prijatelji fc) Kažite: - Sta hočete da kupite? - Kuda hočete da idete? - S kim hočete da šetate? - Šta nečete da kupite? - Kuda nečete da idete? - S kim nečete da šetate? IV Dopunite rečenice kao u primem: Porodica Popovic.........ide kod dede i bake, (subota ili nedelja) Porodica Popovic subotom ili nedeljom ide kod dede i bake. Nikola igra.......... MiJica ide u bioskop Nada radi ........... fudbal s prijateljima. (utorak uveče) ...........(petak) do pet. (ponedeljak) Kažite: - Kojim danom ne radite? - Kada ste slobodní? - Sta radite subotom i nedeljom? s kim (ko) nme ista) tramvaj e rn tramvaj) piie (pisari) kod dede , II Milica ima mnogo drugarica. S njima ona voli da ide u grad. Instrumental ja - sa mnom mi - s nama ti - s tobom vi - s vama on "I oni r - s njim > - s njima ono one ona - s njom ona ) Dopunite rečenice: 1. Stanujem s........................(brat, mama, tata) 2. Ne živim s........................(roditelji) 3. S........................učite? (ko) 4. Učim s........................(vi) 5. Ovo su moji prijatelji. S.....................idem u grad. (oni) 6. Miloš je dobar študent. Učim s........................(on) 7. Hočete li da igrate fudbal s........................? (mi) 8. Imaš li vremena da šetaš sa .......................? (ja) 94 III pero olovka kréda a) Cime? Milka: Volim da pišem wt Profesor piše . a moj drug uvek piše po tabl b) Pišem desnom rukom 1 leva ...........i i ruka J Vesna: Kojom rukom pišeš? Ivan: Pišem levom rukom. Vesna: A kojom rukom jedeš? Ivan: Sve radim levom rukom. AVI? i desná ruka i REČI: automobilom (automobil) školská (školski, -a, -o) trolejbusom trolejbus) kola kréda by car (car) school by trolley bus (trolley bus) car chalk po tabli (tabla) desnom (desni. -a, -o) rukom (ruka) levom (levi, -a, -o) on the blackboard (blackboard) right by hand (hand) left 95 VOLÍTE LI DA PUTUJETE? (KAKO/SKIM?) Student: Da, volim mnogo i nije važno kako putujem i s kim. Biznismen: Ne. ne volim. mada cesto putujem. Obično idem avionom. sam. Devojka: Volim da putujem automobilom sa prijateljima. Možemo da stanemo kad hocemo i gde želimo. Mladič: Kad putujem kol i ma mogu da stanem kad sam umoran i mogu da jedem kad hocu. Obično idem sa devojkom. Učenka: Ne volim da putujem. Putujem samo kad morám. A kako? Vozom. Lekar: Naravno. Volim da putujem sa porodicom avionom i brodom. a) Napišite několiko rečenica: Da li volite da putujete (kako / s kim / kada / kuda)? b) Pitajte druga kuda želi da putuje (kako / s kim). RECI: vazno important, significant avionom by airplane biznismen businessman (avion) (plane) mada although stanemo (stati) we stop (to stop) IZRAZI: Nije važno It doesn't matter 96 Cl a) Čirilica i S r d b g l u h N v H C p Ä e r ji y x H b Novo! latinica • ž F č hHpmiHua KHHTEJIEna je radila >no je radilo mi smo radili radile vi ste radili radilť oni su radili one su radile ona su radila la sam rádio (radila). Ja nisam rádio (radila). Mi smo radili (radile). Mi nismo radili (radile). Da li sam rádio (radila)? Jesam li rádio (radila)? Da li smo radili (radile)? Jesmo li radili (radile)? Ja sam radio ■ Radio sam ý Ja nisam radio ■ Nisam radio II BITI a) PREZENT budem budemo Hoču budeš budete Želim bude budu Neču Mogu Morám Treba » da budem kod kuče u 8. 'liťna zamcnicd personal pronoun 105 Dopunite rečenice glagolom BITI kao u primeru: Ona želi.........dobar student. Ona želi da bude dobar student. 1. Hocu..................lekar. 2. Miloš treba..................kod kuce u 6 sati. 3. Oni moraju na řakultetu celo pře podne b) PERFEKAT ja sam bio / bila ti si bio / bila on je bio ona je bila ono je bilo mi srno bili / bile vi ste bili / bile oni su bili one su bile ona su bila Da li ste bili u Italiji' Da. bio sam. Nikola: Ana. da li si bila u Moskvi? Ana: Ne, nisam bila. Nikola: A vi, Marko i Silvija? Marko: Da, mi srno bili prošle godine. iii Da li ste prvi put u našoj zemlji ? Da li ste bili u Italiji: LOKATTV - singulár muški i srednji rod ženski rod om / em -u oj i Gde? u velikom parku u novoj prodavnici u na našem fakultetu u lekarskoj sobi na po vašem grádu po vašoj zemlji po u kom grádu u kojoj zemlji 106 Ovo je Tašmajdan. Da li ste bili u ovom beogradskom parku? A da li ste bili u ovom drugom parku? Odgovorite: a) Da... b) Ne... U kom beogradskom parku ste bili ? Sta ste videli u tom parku? Ovo je Kalemegdan. Ovaj park _ - U ovom parka.. \^ Taj park _ - U tom parku ~ Koji park ~? - U kom parku J? IV a) Stavíte tekst u perfekat Lep je dan, a ja sam ceo dan kod kuče. Sedim u maloj sobi i učim. Morám mnogo da učim. Vesna želi da idemo zajedno u grad, ali ja nemam vremena. Slobodan sam samo pola sata pre ručka. Popodne třeba da dode moj drug da učimo zajedno. Uveče imam predavanja u školi. b) Stavíte tekst u 3. líce (ona) c) Šta ste ví radili juče? popodne = posle podne £ REČI: ceo, cela, celo predavanja (predavanje) the whole lectures (lecture) B JEDNO PRIJATNO VEČE Kad je Marko otišao u Italiju. Silvija je ostala u Beogradu. lmala je mnogo posla u bolnici. U subotu je bila slobodná. Želela je da ode kod drugarice. Silvija je vec několiko puta bila kod Irine. Uvek je išla tamo s prijateljima autom ili tramvajem. Vreme je bilo vrlo prijatno. Odlúčila je da ide peške. Pošla je od kuče u pet sati. Ljudi su šetali ulicama ili sedeli u restoranima. Silvija je išla polako, gledala je izloge i staré, lepe zgrade. U jednoj zgradi blizu Kalemegdana. stanuje In na. Kuča ima četiri sprata, a ona stanuje na trečem. Silvija je stigla kod Irine oko pola sedam. Večerale su i gledale vešti na televiziji. Posle večere su sedele na terasi. Dugo su razgovarale i slušale muziku. Bilo je to vrlo prijatno veče. - -7 , S)* Imam mnogo posla = Imam mnogo da radim, p RECl: prijatno pleasant izloge shopwindows (prijatan, prijatna, -o) (izlog) (shopwindow) išla (ici) she went (to go) zgrade buildings tamo there (zgrada) (building) vreme weather sprata floors, storeys odlúčila je she has decided (sprat) (floor) (odlučiti) (to decide) stigla (stid) she has arrived (to arrive) pošla je she left vesti (vest) the news (poči) (to leave) na terasi on the terrace polako slowly (terasa) (terrace) dugo for a long time IZRAZI: několiko puta a few times 108 Reka Sa\fa, pogled na Novi Beograd Bj vežbe I Pošla je od kuče u pet sati. a) otici doči poči ICI stiči Ona je pošla u 8 sati. OtlCl Išla je peške póla sata. doči; stiči Stiglajeu 8 i 30. IČI (ja) idem (oni) idu OTIČ1 (ja) odem (oni) odu DOČI (ja) dodem (oni) dodu STIČI (ja) stignem (oni) stignu POČI (ja) podem (oni) podu išao, išla, išlo išli. išle, išla otišao, otišla, otíšlo otišli, otišle. otišla došao, došla, došlo došli, došle, došla stigao. stigla, stiglo stigli, stigle. stigla pošao, pošla, pošlo pošli, pošle, pošla Hoéeš li da ideš u bioskop? Ne. več sam išao juče. Miloš třeba da ode u prodavnicu. Otišao je pře pola sata! Gde je Milic a' Třeba da dode na ručak! Tu je. Več je došla. čekám avion iz Rima. Třeba da stigne u dva sata. Stigao je pre pet minuta. Sada je 7 i petnaest. Vřeme je da podeš u školu! Juče sam pošla u pola osam i stigla sam na vřeme. Ja sam išao ■ Išao sam. Ja nisam išao ■ Nisám išao. ... b) Dopunite rečenice glagolima u perfektu O Ja sam.........u Beograd pre mešec dana. (doci) Ja sam došao u Beograd pre mešec dana. 1. Mi smo ..............avionom. (doä) 2. Pre dva dana oni su...............u bioskop. (iči) 3. On je............rano ujutru, ali nije............na vreme. (poči. stiči 4. Milica i Vesna su.............. u grad da šetaju. (otici) 5. Kuda ste...............nedelju? (iči) Miloš: Danas sam išao na fakultet peške. Bila je gužva na autobuskoj stanici. Čekao sam. čekao. pa sam posao peške. Od kuče do fakulteta sam išao 40 minuta. j^mYm* Došao sam na fakultet posle 9 sati. ■BrCft Ivan: Da li si bio na prvom času? I wlA^ " jr % Miloš: Ne, nisam stigao na vreme. - Kako je Miloš danas došao na fakultet? Zašto? - Kako ste vi danas došli na čas? II Kad je lepo vreme na beogradskim ulicama je gužva LOKATIV - plurál muški i srednji rod ženski rod im -ima im ama Gde? u u velikim gradovima u školskim učionicama na na našim fakultetima na beogradskim ulicama po u kojim gradovima u kojim zemljama 112 a) lep. mali grad b) male. gradske ulice i c)Atina, London, Moskva Ana | a) moderan, velikí grad j b) veliké, gradske ulice i c) Paríz, Tokio, Berlin Miloš Odgovorite: a) Gde Ana i Miloš žele da žive? b) Gde oni vole da šetaju? c) U kojim gradovima su bili? d) Da li ste bili u tím gradovima? e) U kojim zemljama ste bili? REČI: na autobuskoj stanici (autobuska stanica) pa at the bus stop (bus stop) and then 113 MARKO JE STIGAO IZ ITALIJE Nikola je čekao Marka na aerodromu. Nikola: Dobro došao, Marko! Kako si putovao? Marko: Odlično. Nikola: Kako je bilo u Rimu ? Marko: Lepo, ali ja sam vise bio kod roditelja. Nikola: Gde oni žive? Marko: U jednom malom mestu na moru. Nije daleko od Rima, samo 15 kilometara. Na posao sam išao kolima. Ovde imam jednu fotografiju. Ovo je naša kuča. Nikola: Lepa je. Imate i veliku terasu na spratu. Marko: Da, na toj terasi sam cesto sedeo s prijateljima i roditeljima. Kako je bilo...? - Marko, kako je bilo u Rimu? - Bilo je divno! - Milice, kako je bilo u školi? - Bilo je grozno! Imali srno težak test. - Nikola, kako je bilo na poslu? - Bilo je nápor no - Miloše, kako je bilo na fakultetu? - Dobro! ôde radi Nikola? Radi u bolnici. ™ Njegov posao je težak Na poslu je od 7 do 2. 114 peti sprat četvrti sprat treči sprat drugi sprat prvi sprat prizemlje - na petom spratu - na tctvrtom spratu - na trttcm spratu - na druqom spratu - na prvom spratu - u prizemlju KAŽITE: Gde je prodavnica / avio agencija / turistická agencija / restoran REČI: na moru (more) fotografiju (fotografija) na posao (posao) ' 11 \in) grozno naporno prizemlje at the seaside (seaside) photo (photo/photograph) to work (work, job) wonderful terrible tiring ground floor 115 ES a) Čirilica I S r d b G l U h N V H C p JX B r ji y X h b Novo! č č Lj prizemlje pni sprat npH3e.vui>e upnucnpaT B H Jb dmgi treči apym TpehH četvrti MeTBpTH u nedelju Topčider časovi roditelji čirilica kuča p Z Š b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Stavíte sledeče rečenice u perfekat Oni sede u sobi i piju karu. Oni su sedeli u sobi i pili karu. 1. Cesto razgovaramo telefónom. 2. On radi u bolnici. 3. Roditelji su kod kuče. 4. Da li ste zauzeti? 5. Ko ide u prodavnicu? 116 11 Stavíte rečenice u pcrfekat Mi želimo da putujemo u Rím. Mi smo želeli da putujemo u Rim. 1. Ona želi da kupi nešto. 2. Milica mora da uči posle pôdne. 3. Da li treba da ideš kuči? 4. Studenti moraju mnogo da uče. 111 Dopunite rečenice kao u primeru: Milica sedi u.........i uči. (mala soba) Milica sedi u maloj sobi i uči. 1. Kupila sam rečnik u 2. Miloš nije bio na......... 3. Bili srnou................. 4. Ko stanuje na............ 5. Na......................... 6. Moji drugovi su šetali po ...................(jedna nova prodavnica) ................(prví čas) ........(vaš grád) ............? (treči sprat) uvek je gužva. (beogradske ulice) .........................(lepi parkoví) IV Dopunite rečenice odgovarajučim rečima: na vrtme, na posao, wrme, vrtmena, npjpúslu Da li si danas bio.........? Da li si danas bio na poslu? t. Danas nisam stigla.................. 2. Svakog dana ide kolima............. 3. Danas je tako lepo................... 4. Ne mogu da idem s tobom, nemam u školu. osma lekcija KOD SILVIJE I MARKA Nada i Nikola su došli kod prijatelja u hotel. Marko je želeo da pokaze Nadi i Nikoli neke fotografije i da im priča kako je bilo u Italiji. Marko: Naši roditelji su varn poslali domace vino. Silvija, daj nam čaše da probamo vino. Nada: Hvala. ja ne mogu. Meni daj čašu vode. Móram da uzmem lek. Bila sam bolesna několiko dana. Silvija: Kazao mi je Nikola. Da li ti je sada dobro? Nada: Jeste. Nikola: Vino je zaista odlično. Nada: Dajte i meni malo. Marko: Žao mi je što Milica i Miloš nisu došli Nikola: I njima je žao, ali Milica mora mnogo da uči, a Miloš ima sastanak sa Anom Marko: Ove knjige sam kupio Milici i Milošu. Dajte im! Nikola: Hvala ti mnogo. Marko: Nema na čemu. REČI: da pokaže (pokazati) to show (to show) da probamo (probati) to taste (to taste) da priča (pričati) poslali (posiati) domače vino daj . dat ľ čase(časa) to tell (to tell) they sent (to send) homemade wine give (to give) glasses (glass) uzmem (uzeti) to take lek medicine bolesna ill. sick (bolestan, bolesna, -o) zaista really sastanak meeting IZRAZI: Hvala ti mnogo Nema na čemu Thank you very much You're welcome 1 IS IM VEZBE Kupio sam knjige Milici i Milošů. Korne? kupiti reči kazati pričati govoriti pokazati dati DATIV - singular muški i srednji rod ženski rod Milošu -u prijatelju bratu Milici -i prijateljici sestri plural prijateljima -ima roditeljima prijateljicama -ama sestrama Milica je dala bratu čokoládu Milica mu je dala čokoládu. Miloš je dao sestri pero. Miloš joj je dao pero. KO?(nom) KOME?(dat) KO?(nom) KOME?(dat) ja meni. mi mi nama, nam ti tebi, ti vi varna, varn on i oni i njemu. mu ono J one V njima. im ona njoj.joj ona J Dao mi je knjigu. Meni je dao knjigu ^ Dao je meni knjigu. Dao je knjigu 1 V) II Marko: Miloš mi je rekao da su Milica i on sinoč bili zauzeti. Nisu mogli da dodu. Dao sam knjige Nadi i Nikoli. Odgovorite: - Kome je Miloš rekao da su sestra i on zauzeti? - Šta mu je još rekao? - Kome je Marko dao knjige? III a) Napravíte pitanja prema modelu Kupio je knjigu sestri. Stáje kupio sestri? Kome je kupio knjigu? 1. Pokazala je fotografije prijateljima. 2. Kupio je poklone Nadi i Nikoli. 3. Mama je dala ključ sinu. 4. Dao je knjigu drugu. 5. Marko je kupio knjige Milici i Milošů. b) Zamenite reči odgovarajučom zamenicom Milici je žao što nije došla. Njoj je žao što nije došla. Žao joj je što nije došla. 1. Roditeijima je drago što sam stigao. 2. Markuje drago stoje bio u Italiji. 3. Nadi je žao što nema vremena da ide kod prijateljice. 4. Silviji je žao što nije bila u Rimu. 5. Silviji i Marku je drago što uče srpski. REČI: čokoláda chocolate sinoč last night kome(ko) to whom (who) poklon present (gift) B ŠTA SE DESILO MILOŠŮ? Pre několiko meseci mi se desilo nešto neobično. Trebalo je da odnesem neke knjige jednom kolegi. Ivan stanuje na Novom Beogradu. Jednom sam bio kod Ivana i znao sam da stanuje u solitéru, na petom spratu. Zvonio sam i vrata mi je otvorila jedna devojčica. Pokazala mi je rukom da udem i otišla. Nisám imao vremena da pitam da li je Ivan kod kuče. Usao sam u sobu i čekao několiko minuta. Nisám znao sta da radim. Onda je u sobu ušla jedna devojka. Kazao sam joj: "Zdravo, ja čekam Ivana!" Ona je počela da se smeje i rekla: "Pogrešio si. ovde ne stanuje Ivan!" Bilo mi je vrlo neprijatno. Hteo sam da odem. "Čekaj! - rekla je devojka - nije prvi put da neko pogreši. Sve zgrade su iste... Ali, možda mogu da ti pomognem. Imam druga koji stanuje blizu. 1 on se zove Ivan Devojka je telefonirala drugu, i on je zaista bio i njenimojdruglvan. REČI: desilo mi se It happened to me smeje se she laughs (desiti se) (to happen) (smejati se) (to laugh) da odnesem i od net i) to take pogrešio si you made a mistake kolegi to a colleague (pogrešiti) (to make a mistake) (kolega) (colleague) Bilo mi je It was so jednom once vrlo neprijatno embarrassed solitéru (solitér) in a tower block hteo sam (hteti) I wanted (to want) zvonio sam 1 rang Čekaj! Wait! (zvonit i) (to ring) možda maybe, perhaps vrata door objasnila je she explained otvorila je she opened the door (objasni ti) (to explain) Ol \ III Hl (to open) iste (isti, -a, -o) the same (same) devojčica small girl pomogne to help ušao sam (uči) I entered (to enter) (pomočí) onda then zaista really počela je (početi) she started (to start) 122 BI] VEZBE I Treba da telefoniram jednom drugu. Korne? DATIV - singular muški i srednji rod ženski rod -om /em -u jednom drugu našem profesoru -oj -i novoj drugarici plural -im -ima vašim roditeljima im -am a nekim devojkama DATIV kao LOKATIV (Kome?) Telefonirali smo našem drugu. \f*> (Gáe?) Stanujem na treóem sprata if Nada je telefonii ala jednoj prijateljici. KO je telefonirao? ........ ••••••••••••• KOME je Nada telefonirala? Nikola je pokazao jednom mladom kolegi kako radi kompjuter. KOjepokazao? ...................................... KOME je pokazao? ...................................... ŠTA je pokazao? ...................................... 123 b) Trolejbusi 19, 20, 31 idu od Kalemegdana ka Slaviji i od Slavije prema Kalemegdanu. - Kada idete kuči, da li idete prema Slaviji? 1 - Kuda ide ovaj automobil? - Da li autobus ide prema Beogradu? - Kad putujemo kolima u Italiju, da li putujemo prema Atini? písmo prema • i D/or u pi O/OD REČI: letter to, towards towards the window (window) prema čemu (Sta) prema kome (ko) 1ZRAZI: Samo još malo! Glavna pošta Just a second! Main Post Office towards what (what) towards whom (who) 12" CT a) Čirilica I SRDBGLUHNVCPZŠŽFČČ HCPflE rJiyXHBUn3llI>K H, Inženjer Ognjen Dordevič Tel: 418-944 HH)KeH>ep OrrbeH T)opi)eBHh Ten: 418-944 Napišite cirilicom: Gospoda Gospodica Do videnja! Ulica Džona Kenedija Ponavljanje lekcije b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije Ĺ 12S DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice recHma u zagradi 1. Kazao sam...............da su knjige odlične. (Marko) 2. Kupila sam poklon...............(sestra) 3................sam pokazao slike. (roditelji) 4. Rekao sam...............i...............da dodu. (Nada, Nikola) 5. Pišem pismo...............(drugaríce) II Dopunite rečenice kao u primem: ......... je žao. (ona) Njoj je žao. 1. Řekli su.........da dodem. (ja) 2.......... je pokazao rečnik. (ja) 3. Pokazao sam.........fotografije. (oni) 4.......... je drago što su ovde. (oni) III Dopunite rečenice rečima u zagradi 1. Šta ste kupili........................? (dobar prijatelj) 2. Da li ste telefonirali........................? (moji roditelji) 3. Hočete li da pomognete........................? (mlad kolega) 4. Objasnila sam gramatiku...........................(nove studentkinje) IV Stavite glagole HTETI i MOČI u perfekat 1................da dodem, ali nisam mogao. (hteti) 2. Ona je...............da kaže nesto. (hteti) 3. Htela sam da idem u grád, ali nisam...............(moči) 4. Mi nismo...............da varn pomognemo. (moči) II 129 deveta lekcija NOV STAN 3 Silvija i Marko su dugo tražili stan preko oglasa i agencijc. Na kraju su našli lep. veliki stan. Odmah su se preselili. * * * Nikola: Zdravo Marko, šta radiš ovde? Marko: Čekám jednog prijatelja. Možda ga znaš. Zove se Ivan Jovanovic. novinař je u "Politici". Nikola: Ne poznajem ga. Marko: A da li znaš da srno našli stan ? Nikola: Ne. Kakav je stan ? Marko: Četvorosoban, namešten. lep. u centru grada, blizu redakcije. Ima centralno grejanje, u zgradi je i veliká garaža. Nikola: Moramo doči da ga vidimo Marko: Naravno, dodite večeras. • * * Silvija: Nada: Silvija: Nada: Silvija: Halo, ovde Silvija Pertini. Molim vas Nadu. Ja sam. Kako si? Dobro sam. Šta radite večeras? Dodite da vidite naš novi stan. Sigurno dolazimo. I tebe želim da vidim, dugo te nisam videla. Koja je vaša nova adresa ? Palmotičeva 16. drugi sprát, stan broj 10. reči: stan tražili su (tražiti) preko agencije (agencija) na kraju (kraj) našli su (naci) odmah preselili su se přeseli 11 Se) ga(on) flat, apartment they were looking for (to look for) through an agency (agency) finally they found (to find) right away moved (to move) him(he) poznajem (poznavati) kakav, kakva. -o Četvorosoban stan cetvorosobna, -o namešten, -a, -o centralno grejanje y, i r .í/ii (garaža) naravno tebe. te (ti) adresa know (to know) what... like four-room flat furnished central heating garage certainly (of course) you address IZRAZI: preko oglasa (oglas) through advertisements 130 nocAO/or/iACM AroMUM|a .. Moj c Ta m '' MmiiHi CTBMoaa. >Bj0jg6jBM8»JBMgB>l jjjWNM| jncn.911 »WM 08130002216 «»Cr» 0216000148 HEKPETHMHt ctahobm nOTPAXMA 8 «T8MUMW BKC nor p..),, MÉ CS* •pert m>»rw>a. 2438-237. 24)T 3)4. 884/222 9112. 021(000072 :-30-84 »42-10 TRIUMPH 011 »otu?uj MKRtTNINt 5VIH STRUML** CAAOMM1 6*J o8aajM *»*»>■ J»lll 011'3016-344 063 291000 CT AHOSM DPOOAIA.' 10 BHfMUL 8aor 8arooio*jf«. JtBMCk* 68N. 27 000C. 08-4. 4643723 083/7380487. _______ y. \ HHHI WWJ8W80888V2 3.il ».....L8. IT. SI 000 Oil 3098343. 3970945 _^PtlHTEPH*UMOH*n ~ « C6 04 VC es c* * :í.. c ^UVnA «**•••*■«•> 4] i*0\ 31 H.0K M. PW ■ L*n«w< «I MO I •HU 0 Tue«*«* í í VI <«.*»*, 71 nol i Cíc«.í, I t»tu.mi«n 1118881 hrf niti sr^-iv uo 8i»wi«w. >». ur. •♦«»>•. *"> ■cel. 011 3442 090.083'821 2Í-20. 02150001966 2 0. MMMft «O. Úľ. fmntn. 56 000.064v 16*87-24 MMM8JBJBJ 3.0 MMMIKIIA 120.24. LT. pH» «e*. 179000 T«n*to>«011 24-33403. 80 000. PJVH8H81 02160001746 AfCMA. NO*. 1.3. 47Wl irftt. 94000 1*45-475.064. 26*6949 02170O01B86 AyT0«08tMiB> 34 WCOO 6ccm}8<«. 28 500. Bprup 59. 48 000. KctfcJsj 844. 38800 T«A0. 64.4. 70 000. AiÖMOOO 6wk> 44.4 48 000 011/2433-582 063 1433)82 ü2:oCCCC4')6 i 77.10. 75000. Isaf» Jvpko-1000. MtlMW« H. 7348. 62 000 Oil J43J,582.063 141M63 021490000516 iA>»i8aA.tt7./Wf»p»M.rv.uf. mmmm m 'NM 88.000. 011/2683-776. 064 690 í 8WMMM 131 VEŽBE I Čekám jednog prijatelja. a) tražiti nači videti imati čekati znati AKUZATIV - singular muški rod ženski rod -OG/-EG a -u -u Koga? jednog jednu dobrog prijatelja dobru prijateljicu vašeg vašu Sta? -u -u nov novu jedan stan jednu kuču vaš vašu plural -E -E -E -E Koga? dobre prijatelje dobre prijateljice vaše vaše $ta? nove stanove nove kuče vaše vaše b) Prijatelj me čeka. Mene prijatelj čeka. Prijatelj mene čeka! Prijatelj čeka mene! KO?(nom) KOGA?(aJoi2.) KO?(nom) KOGA?(akuz> ja mene. me mi nas ti tebe,te vi vas on njega, ga oni -\ ona nju. ju, je one V njih, ih ono njega, ga ona J Srednn rod nominativ ■ akuzativ Da lije ovo novo pero? - nominativ Imam novo pero. - akuzativ 132 Proměníte ímenice zamenicama kao u primem: Videli srno druga. Videli srno Videli srno ga. 1. Jedan čovek je tražio Silviju. Tražio............. 2. Kupili srno knjige. Kupili srno...............juče. 3. Nikola čeka Marka i Silviju. Čeka............... 4. Tražim lep stan. Tražim...............preko oglasa. 5. Znam matematiku. Znam............ odlično. je pre pola sata. II TRAŽITI a) Marko: Več pola sata tražim Jovanovu ulicu. Ne mogu da je nadem Da li znáte gde je ta ulica? Polkajac: To je prvá ulica desno. - Šta traži Marko? - Da li ju je našao? b) - Ovde Nikola Popovic. Molim vas Marka Pertinija? - Trenutak. Marko, traži te Nikola Popovic . - Koga Nikola traži telefónom? - Da li ga je našao? III IMATI a) Nada i Nikola Popovic imaju dobrog sina i dobru kčerku. Miloš i Milica: Mi imamo divne roditelje. Oni nas mnogo vole i mi volimo njih. - Koga imaju Nada i Nikola? Kakve roditelje imaju Miloš i Milica? - Koga vi imate? b) Marko: Naš stan je vrlo lep. Ima velikú dnevnu sobu i trpezariju, jednu velikú spavaču sobu i jednu malu. Nada: K a kva je kuhinja ? Silvija: Kuhinja je mala, ali ima sve Sto treba. Nada: Kakvo je kupatilo ? Silvija: Stan ima jedno veliko i jedno malo kupatilo. - Kakav je vaš stan? REČI: policajar desno dnevnu sobu (dnevna soba) spavaču sobu (spavača soba) trpezariju (trpezaríja) kuhinja kupatilo policeman right sitting-room bedroom dining room kitchen bathroom IZRAZI: Kakvo je kupatilo? What is the bathroom like? B KAKO IZGLEDA? Nada: Juče sam srela jednu školskú drugaricu i njenog muža. Nikola: Koga si srela? Nada: Veru i Dušana. Nju nisam videla desetak godina, a njega sam juče upoznala. Nikola: Znam Veru! Bila je lepa, visoka devojka. Imala je dugu, crnu kosu i plave oči. Nada: Jeste. I sada lepo izgleda. Ali, njena kosa je sada krátka. Milka: Kako izgleda njen muž? Nada: Pa... jedan simpatičan gospodin. Milka: Pitala sam kako izgleda. Nada: Dobro, nije mnogo visok, smed je, ima brkové i smede oči. 134 RECI: (ona) izgleda lepo (izgledati) srela sam (sresti) muža (muž) desetak upoznala sam (upoznati) \isoka (visok, -a, -o) dugu (dug, -a, -o) crnu (crn, -a. -o) (she) looks nice (to look) I met (to meet) husband about ten I met (to meet) tall long black kosu (kosa) hair plave (plav, a, o) blue oči(oko) eyes(eye) krátka short (kratak, krátka, -o) simpatičan nice, kind (simpatična, -o) smed, -a, -e brkové (brk) brown - haired moustaches (moustache) IZRAZI: Bl Kako izgleda njen muž? What does her husband like vezbe KAKAVJE..? KAKVAJE.? KAKVOJE..? S a) Vera je bila visoka, lepa devojka. visok, visoka, visoko ^ debeo, debela. debelo / star, stará, staro / Muškarac moze biti: visok nizak. niska. nisko vitak. vitka. vitko mlad. mlada, mlado Žena može biti: mlada b) Koja je ovo boja? cr\'tn, -a, -o plav, -a, -o Ijubičast, -a, -o zelen, -a, -o cm, -a, -o/beo, bela, belo stv, -a, -o sme d, -a, -e narandžast, -a. beo grad (Beograd) bela kuča (Bela kuča) belo selo beli gradovi bele kuče bela sela taman, tamna, tamno... svetao, svetla, svetlo 136 Sledeče reči upišite pored prideva: oko, pera, olovke, boja, automobil, autobusi, gěf zelen(i) ..................... zeleni ..... zelena ..................... zelene oti zeleno ..................... zelena ..... II Vesna: Tvoj brat je vrlo zgodan mladič. Milka: Misliš? Vesna: Pa da, visok je, vitak, lep. 1 vrlo je pametan! Milka: Da li ti zaista poznaješ mog brata? Vesna: Naravno, upoznala sam ga prošle nedelje. Kažite kako izgleda vaš prijatelj; kolega; drugaríca REČI: mršav, -a, -o nizak, niska, -o debeo. debela, -o m k \itka, -o boje (boja) taman. tamna, -o thin short rat, plump slim colours (colour) dark svetao, svetla -o zgodan. zgodna, -o Misliš? (misliti) pametan pamětná, -o light attractive You think so? (to think) intelligent (inteligent, smart) IZRAZI: prošle nedelje last week KAKVI SU... ŠTA VOLE? Miloš ima 21 godinu. Vrlo je ozbiljan mladič. Sada je na trečoj godini fakulteta. Voli kompjutere. Njegova soba je uvek uredna. Kad je slobodan sluša rok i klasičnu muziku. * * * Milica ima 17 godina. Ima lepu plavu kosu. Veselá je i voli mnogo da priča. Ima mnogo drugaríca i s njima sluša disko i rok muziku. Voli staré filmové i cesto ih gleda. Svuda u njenoj sobi su knjige, slike, papirí. boje... Kad je slobodná ona slika. Voli crvenu i žutu boju. Kakav je mladič Miloš? Kako izgleda? Šta voli? Kakva je njegova soba? Kakva je devojka Milica? Kako izgleda? Šta voli? Kakva je njena soba? On ima (21) dvadeset jednu godinu J, (22) dvadeset dve (23) dvadeset tri l qodine (24) dvadeset četiri J (25) dvadeset pet godina 140 REČI: ozbiljan, ozbiljna -o serious svuda uredna tidy slike (slika) (uredan, uredna, -o) slika klasičnu classical (slikati) (klasiCan. klasična, -o) papirí veselá cheerful, joyful (papir) (veseo, vesela. -o) everywhere pictures (picture) painting (to paint) papers (paper) IZRAZI: plava kosa blond hair, fair hair CI a) Čirilica abvgddežzi ABBTA1iE)K3H j k lljmnnjo pr j k n jbM h it o n p stčufhcčdžš c t b y o x li h ü 111 Mali oglas za veliki stan. Tražim namešten trosoban stan sa centrálním grejanjem i telefónom u centru grada. 'Stranac" Napišite tekst oglasa cirilicom: I fl b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije domači zadatak I Dopunite rečenice odgovarajučim oblicima Mešec dana sam tražio............(stan ili soba). Čitao sam............ (oglasi), pitao...............(dobri prijatelji). Juče sam našao............ (lep stan). Stan ima ......................................................... i ............... (dnevna soba. spavača soba, kuhinja i malo kupatilo). II Zavŕšite recenice kao u primem: Kupila sam nov rečnik. Kupila sam.........juče. (on) Kupila sam ga juče. 1. Kupila sam lepe knjige. Kupila sam.........juče. (one) 2. Volim da pijem karu. Volim da.........pijem uveče. (ona) 3. Da li si video našeg profesora? Kada si.........video? (on) 4. Moji prijatelji su juče bili ovde. Da li ste.........sreli? (oni) III Zavŕšite rečenice kao u primem: Ona voli.........,.........i.........boju. (plav, crven, beo) Ona voli plavu, crvenu i belu boju. 1. Ja imam............kosu i............oči. (smed) 2. Volim............f............i............boju. (zelen, narandžast crn) 3. Milica voli............i............boju. (crven, žut) IV Izaberite prideve i zavŕšite rečenice 1. (zgodan, debeo, vitak, pametan) Miloš je 2. (bela, neuredna, zuta, uredna) Njegova soba je ............................. 3. (stará, veselá, plava, lepa. uredna. smeda) Milica je...................................... l 12 Ulica kneza Simc Markoviéa, Saborna crkva, Beograd Mi RAZGOVOR 0 ODMORU Nada je telefonirala Silviji. Nada: Nikola i ja smo razgovarali o tebi. Dugo te nismo čuli. Da li si dobro? Silvija: Jesam i nisam. Mnogo sam umorna. Razmišljam o krátkom od m ořu. Nada: Šta misliš o víkendu na Kopaoniku? To je planina u Srbiji, poznati zimski centar. Silvija: Sečam se da smo pre mesec dana zajedno gledale emisiju o njemu i još o nekim planinama. Nada: Znaš šta, sutra môžeš da odeš u turistickú agenciju da se raspitaš o svému. Silvija: Da, to je dobra ideja. Idem ujutro pře posla. REČI: o od m ořu about the holiday (odmor) (holiday) o tebi (ti) about you (you) nismo čuli we haven't heard (čuti) (to hear) razmišljam I'm thinking (razmišljati) (to think) o víkendu about a weekend (\ikend) (weekend) planina mountain poznati, -a, -o well known zimski centar winter resort Znáš šta... 1 remember (to remember) programme about it (it), about him to the tourist agency secam se (secari se) emisiju (emisija) o njemu (on) u turisticku agenciju (turisticka agencija) (tourist agency) da se raspitas to inquire about (raspitati se) o svemu about everything (sav, sva, sve) (everything) IZRAZI: You know what... 1 11 Aíl vežbe I Silvija razmišlja o krátkom odmoru. LOKATIV - singulár muški i srednji rod ženski rod -OM/EM -U dobrom drugu krátkom odmoru OJ -i dobrpj drugarici jednoj planini plural IM -IMA dobrim drugovima lepim hotelima IM AM A dobrim drugarícama r a/nim planinama O kome? O čemu? razgovarati o pričati o misliti o razmišljati o znati o pisati o raspitati se o a) O KOME? Silvija: U Beogradu svakog dana razmišljam o našim roditeljima. Cesto pričam prijateljima o njima. - O kome vi cesto razmišljate? - Da li volite da pričate o porodici, o prijateljima... b) O ČEMU? Silvija: Kad sam bila student, razmišljala sam o drugim stvarima: o studijama, o nekom interesantnom poslu, o lepim mestima koje želim da vidim, o novim ftlmovima i knjigama. KO?(r>om) 0 KOME?(lokativ) KO?momi 0 KOME? ona o njoj one > o njima ono o njemu ona J l4S II Zavŕšite reěenice O KOM E? Razmišljam o.................. (dobar prijatelj, vaš brat, moj otac1, Marko, naši prijatelj i. roditelji) Pišem o........................ (dobra prijateljica, vaša sestra, moja májka2, Silvija, naše prijateljice, sestre) O ČEMU? Razgovaramo o............... (moj posao, moja zemlja, Beograd, Srbija sport, novi filmoví, politika5, nova knjiga4) 1 nominativ - otac lokatív - o ocu 2.3.4 nominativ sta? lokativ ý o kornel o čemu? K G ♦ i => C. Z májka o majci politika o politici knji^a o knjizi III Ovo je moja sestra. Da H ste čítali ovu knjigu? Pričali srno o njoj. Sta mislite o njoj ? I_ Dopunite rečeniee kao u primem: Pričao je o.........(oni) Pričao je o njima. 1. Čitao sam o.........(on) 2. Razgovarali su o.........(ja) 3. Želim da znam sve o.........(ona) 4. Da li píšete o.........? (mi) 5. Cesto razmišljam o.........(ti) 6. Raspitali su se o.........(vi) IV - Sta ste u školi učili o nasoj zemljl? Volíte li da g leda t c filmové o raznim zcmljama' - O ternu ra/mišljatr kad ste sami' - Volíte II da pričdte o prijateljimjŕ* O kome ne volite da govoritr' - O čemu ne zelite da prif ate? o dru§im idrufl, a, o) o \tvafim.i o 11 ud i jama stiMli|r ■ RECl about ochrrx about t hr ituihrt 0 r.i/nim /rmljama .ibout diffrrrnt 1 /«• m iM i countries t countrv l (rajmi. -o) idiíTrrmtl p«>lit 11 i ,|U n it I « ill t K ^ (politika) (politic*) 1 l~ U TURISTIČKOJ AGENCIJI Silvija: Dobar dan! Imate li neke prospekte o planinama u Srbiji? Službenik: Naravno! Izvolite! Ovde môžete nači sve podatke o Kopaoniku. Tari, Brezovici i Zlatiboru. Silvija: Šta mislite, koje je najbolje mesto za kratak odmor? Službenik: Sve ove planine su lepa mesta za odmor. Pogledajte prospekte o Zlatiboru i Kopaoniku. Kopaonik je visoka planina. Tamo su lepi skijaški tereni, dobri restorani, kafiči i diskotéke. Kopaonik ima nove i moderne hotele. Najlepší je hotel "Grand", ali je i najskuplji. Mladi Ijudi više vole Kopaonik nego Zlatibor. Zlatibor je niži od Kopaonika. Ima prijatnu klimu, dobre teréne za početnike i divná mesta za šetnju i odmor. Hoteli na Zlatiboru su manji i nešto stariji. Silvija: Imate li mesta na Zlatiboru? Službenik: Da. gospodice. Silvija: Onda idem tamo. Mogu li sada da kúpim autobusku kartu? Službenik: Naravno. Karta košta 1500 dinára. Silvija: Da li mogu ovde da promenim novac? Službenik: Môžete. REČI: prospekte (prospekt) podatke (podatak) najbolje (dobar. -a, -o) pogledajte (pogledati) skijaški, -a, -o tereni(teren) k. If K I k il t 1 ( diskotéke (diskotéka) najlepší travel brochure facts, data, information the best (good) look at (to look at) ski slopes cafes(cate) discos the most beautiful najskuplji (skup, -a, -o) mladi (mlad, -a, -o) niži (nizak, niska, -o) za početnike (početník) za šetnju (šetnja) manji (mali, -a, -o) st .m 11 (star, -a. -o) novac the most expensive (expensive) young lower (low) for beginners (beginner) for walking (walk) smaller (small) older(old) money IZRAZI: nešto stariji/malo stariji Koliko košta karta? Koliko koštaju karte? somewhat older/a little older - How much is the ticket? - How much are the tickets? 1-iS BI VEŽBE I Hotel "Grand" je najlepší. pridev jeftin, -a, -o skup, -a, -o lep, -a, -o komparativ pridev + -iji ji -si jeftiniji, -a, -e skuplji, -a, -e lepši, -a, -e superlativ naj + komparativ najjeftinij, -a, -e najskuplji, -a, -e najlepší, -a, -e HOTEL STUDENT HOTEL ATLAS HOTEL GRAND Soba košta 1500 din. Soba košta 2500 din. Odgovorite na pitanja 1. Koliko koštaju sobe u hotelima? 2. Koji hotel je skuplji - Atlas ili Student? 3. Koji hotel je najskuplji? 4. Koji hotel je jeftiniji - Grand ili Atlas? 5. Koji hotel je najjeftiniji? Soba košta 3000 din. star mlad I I U V II Hotel Grand je lepši nego Atlas. lep. -a. -o ružan, -žna. -o dobar, -bra, -o loš -a, -e lak, -a, -o težak, -ška, lepši, -a, -e ružniji, -a, -e bolji, -a. -e gori, -a, -e lakši, -a, -e tezi. -a, -e naj......... naj......... naj......... naj......... naj......... naj......... Napišite superlativ nov, noviji . ... dug, duži ........ star, stariji ........ mlad, mladi ........ kratak, kraci ........ mali, manji velik, veci ........ jeftin, jeftiniji visok. viši skup, skuplji nizak, niži lep, lepši ružan, ružniji III Dopunite rečenice komparativom kao u primem: Vašington je veliki grad. Njujork je veci grad. 1. Austrija je mala zemlja. Luksemburg je ..................zemlja. 2. Rim je stari grad. Atina je....................................grad. 3. London je skup. Tokio je .......................................... 4. Beograd je jeftin. Bukurešt je....................................... 5. Kanada je veliká zemlja. Rusija je ................................. ISO Dopunite rečenice komparativom kao u primem: Miloš i Ivan su dobri studenti. Ivan je.........student nego Miloš! Ivan je bolji student nego Miloš! 1. Pariz i Rim su lepi gradovi. - Mislim da je Pariz...............nego Rim. 2. Vřeme je ružno u novembru i decembru. - Mislim daje vreme u decembru...............nego u novembru. 3. Matematika i ftzika su teške. - Matematika je...............nego fizika. 4. Engleski i srpski su laki jezici. - Engleski je...............nego srpski. 5. Marko i Nikola su loši fudbaleri. - Nikolaje...............fudbaler nego Marko. IV a) Gledajte slike 1 i 2 i kažite: kakav je grad / kakve su zgrade / kakve su ulice Printer: Na prvoj slici grad je mali. ulice su............zgrade su........ Na drugoj slici grad je............ b) Uporedite dva grada. Upotrebíte komparativ Model: Grad na prvoj slici je lepši.........., ulice su..........zgrade su Grad na drugoj slici je........., .......... ........., ......... 1S1 V Dopunite recenice kao u primem. Upotrebíte superlativ. Mislim daje Beograd.........grád. (lep) Mislim daje Beograd najlepší grad. 1. Milica i Ivan su............učenici, (dobři) 2. Miloš je............mladič, (visok) 3. To je............restoran u gradu, (skup) 4. Študentskí restorani su............(jeftini) 5. Ponedeljak je............dan u nedelji. (loš) REČI: jeftin, -a, -o cheap fudbaler footballer mi/an. Mizna, -o ugly loš. -a, -e bad (worse, the worst) DA LI ZNATE? Kolega: Silvija: Kolega: Silvija: Kolega: Silvija: Kolega: Silvija: Kolega: Silvija: Kolega: Silvija: Kolega: Silvija, da 11 je ovo vaša knjiga na stolu ? Da. Vrlo interesantná knjiga o Beogradu. Da li dobro poznajete grad? Poznajem samo starí deo grada. U kom delu stanujete? Stanujem blizu Skupštine. Mislim da su starí delovi grada lepši nego novi. Zgrade su niže i lepše. U pravú ste, ali na Novom Beogradu ulice i parkoví su veči. Znáte li koja je ulica u Beogradu najduža? Ne, ne znam. Najduža ulica je Bulevar kralja Aleksandra. Duga je oko 8 kilometara. Koja je ulica najkrača? Ta ulica je blizu Kalemegdana i duga je samo 36 metara. A koja je najviša zgrada u gradu? Ja mislim daje to "Beogradanka" Ne, nije. To je jedna zgrada na Novom Beogradu. Ima 30 spratova. O čemu? Juče srno pričali o jednoj lepoj knjizi. Gde? Fotografije u ovoj knjizi su vrlo lepe. Pero je na knjizi. \ Nije lepo pisati po knjizi. Gde? Knjiga je na stolu Ona piše po stolu. Knjiga je u stolu. O čemu? Sta mislite o ovom stolu ? Kakav je ? deo - delovi n muški rod & sto - stoloví All ___l REČI: sto (stoloví) deo (delovi) metara (metař) table (tables) part meters (meter) U právu ste! "Beogradanka' IZRAZI: You're right! Beogradanka (department store) L53 EU a) Čirilica EyjieBap Kparba /YneKcanapa je Hajflyaca yjimia y Eeorpany, Äyra je oko 8 KHJiOMeTapa. Hajia3H ce y crapoM aeny rpaaa. HaJBHuia 3rpaaa je Ha Hobom Beorpajiy, HMa 30 cnpaTOBa. b) Slušajte c) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice odgovarajueim oblikom 1. Pričale smo o.................................(jedan mladič) 2. Piše knjigu o....................................(stari Beograd) 3. Volimo da pričamo o..............................(dobra knjiga) 4. Mladiči cesto razgovaraju o...........................(razni sportovi) 5. Cesto razgovaramo o..............................(dobre prijateljice) II Napravíte pitanja na sledeče rečenice. Upotrebíte O KOME, O ČEMU. 1. Čitao sam mnogo o Beogradu. 2. Silvija razmišlja o roditeljima. 3. Volim da pričam o prijateljima. 4. Ne volim da pričam o politici. 5. Ne znam mnogo o vašoj mužici. , ^ 154 III Zaměníte imenicu zamenicom u odgovarajučem oblíku Raspitao se o fakultetima. Raspitao se o.........(oni) Raspitao se o njima. 1. Pričaj mi o tvom gradu. Pričaj mi o.........(on) 2. Znam malo o vašoj zemlji. Znam malo o.........(ona) 3. Ne znam mnogo o Kopaoniku. Ne znam mnogo o.........(on) 4. Juče srno príčali o starim prijateljicama. Juče srno pričali o.........(one) 5. Šta znáte o Italijanima? Sta znáte o.........(oni) IV Stavíte pridev u komparativ Kopaonik je.........nego Zlatibor. (skup) Kopaonik je skuplji nego Zlatibor. 1. Beograd je............nego Rim. (mali) 2. Moja kuča je............nego tvoja, (veliká) 3. Crvena boja je............nego smeda. (lepa) 4. Hleb je............nego cigarete, (jeftin) 5. Miloš je............student nego Nikola, (dobar) V Stavíte prideve u superlativ Kalemegdan je.........park u Beogradu. (lep) Kalemegdan je najlepší park u Beogradu. 1. Beograd je...............grád u Srbiji. (velik) 2. Dunav je...............reka u Evropi. (veliká) 3. Bulevar kralja Aleksandra je...............ulica u gradu, (duga) 4. Moja zgrada je...............u ovom delu. (visoka) 5. Stanovi u Beogradu su...............(skupi) 1SS jedanaesta lekcija POLOŽAJ BEOGRADA Marko i Irina su otišli na Kalemegdan. Razgledali su stáru tvrdavu. Marko: Nisám znao da je Beograd tako stati grad. Irina: Jeste, grad je iz III (trečeg) veka pre naše ere. Zvao se Singidunum Dobio je ime Beograd u IX (devetom) veku kad su došli Sloveni. Marko: Položaj grada je izvanredan. Irina: Da, jer se nalazi na ušcu dve veliké reke. Marko: Da li je ovo Sava ili Dunav? Mna: Ova reka ispod tvrdave je Sava. a ova druga je Dunav. Marko: Znáči, stari grad je na desnoj obali Save i Dunava, a Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Koliko mostová ima Beograd? Irina: Pet mostová preko Save, a samo jedan preko Dunava. Marko: Lepo je ovo ostrvo izmedu Zemuna i Kalemegdana. Irina: To ostrvo i Ada Ciganlija su beogradska izletišta. Marko: Kako je lep pogled sa Kalemegdana! Irina: Sa reke je još lepši! Ušcc. pogled sa kalemegdanske tvrdave. Beograd L 156 Kakmcgdanska tvrdava. Beograd Pogled sa kalemegdanskť rrotavf, Beograd REČI: položaj razgledali su (razgledati) tvrdávu (tvrdáva) tako iz... veka (vek) ere (era) dobio je (dobiti) Sloveni (Sloven) izvanredan. izvanredna, -o position, location they looked around (to look around) fortress so from the... century (century) era it got (to get) Slavs (Slav) remarkable, wonderful dve reke (reka) ispod usee znači (znaŕiti) mostová (most) preko izmedu izletišta (izletište) pogled sa two rivers (river) under confluence it means (to mean) bridges (bridge) across between picnic site (picnic site) view from All VEZBE Izmedu Novog i starog Beograda je Ada Ciganlija. GENITIV - singular od - do pre - posle Koga? kod ispod Čega ? preko izmedu imiski i srednji rod ženski rod 4)G / -EG -a dobrog druga naseg grada -E E dobre drugarice veliké reke a) IZA ISPRED 1ZNAD ISPOD PREKO OKO izmf.di: Gledajte sliku i kažite gde se sta nalazi? W PORED škola ■— ••••••••>•••••••••.... bioskop ry ......... auto —— i —i banka b) Zavŕšite rečenice kao u primeru: Mostovi preko.........su stari. (Sava) Mostoví preko Save su stari. 1. Ispred.................. je park. (moja kuča) 2. On uvek sedí pored..................(prozor) 3. Ispod..................je veliká prodavnica. (moj stan) 4. Autobusi idu na Novi Beograd preko...............(Brankov most) 5. Iza..................je tabla, (naš profesor) 6. Nisám mogla da nadem olovku, bila je ispod...............(tvoja knjigal 7. Iznad..................je lepa slika. (moj sto) 8. Sedim izmedu............i............(dobar drug i dobra drugarica) c) Opišite zgradu gde stanujete. Upotrebíte predloge: ispred, iza, pored 160 11 Položaj Beograda je vrlo lep. III r'^mmmmMmmimMmMMMWMMMMMMMwmMMMMMMmmmmmmmmmmmmi imenica + imenica (genitiv) deo Beograda obala Save centar grada Zavŕšite rečenice kao u primem: Staro ime.........je Singidunum. (naš grad) Staro ime našeg grada je Singidunum. 1. Položaj..................je lep. (moj grad) 2. Ulice..................su male i uske. (stari grad) 3. Drugovi..................su dobři studenti, (moja sestra) 4. Brat..................je najbolji student.................. (moj drug, medicínski fakultet. 5. Gramatika..................je teška. (srpski jezik) 6. Kuča..................je vrlo stará i lepa. (naša drugarica) 7. Najlepší deo..................je dnevna soba. (njegov stan) 8. Roditelji..................(Nikola Popovic) žive u Smederevu. Dobio sam poklon od druga. Odkoga? Dobila sam písmo iz Rima | odakl ? Dobili srno razglednicu sa Kipra. / a Miloš: Dobio sam razglednicu od drugarice sa fakulteta. Ona je sa Kipra, iz Limasola. Na Kipru nemajú medicínski fakultet i ona studira u Beogradu od 2006. godine. Í2 O U Stavíte odgovarajuče predloge iz, sa, od , 1. Singidunum. staro ime grada je III veka. RFíM- 2. Divan je pogled reke. Wl 3. Dobila sam knjigu drugarice. ™**d of 4. Silvija je... Italije. «a behind 5. On je ostrva. P°rcd beside-next t0 oko (okolo) around (about) 6. Danas dolaze moji drugovi fakulteta. Kipra (Kipar) Cyprus 7. Ona je moja najbolja drugarica . škole. razglednica postcard i 1(>1 B TRG REPUBLIKE U centru Beograda je Trg Republike, jedan od najlepših trgova u gradu. Na trgu je spomenik knezu Mihailu iz 1882. godine. To je prvi spomenik koji je srpski národ podigao jednom vladařů. Oko spomenika uvek ima mnogo mladin, narocito uveče. lza njega je zgrada Narodnog muzeja, a sa desne strane je Narodno pozorište. Knez Mihailo je pomogao gradnju ovog pozorišta. Pozorište je otvoreno 30. októbra 1869. godine. Nedaleko od Trga je i Knez-Mihailova ulica, omiljena ulica Beogradana. knez Mihailo Obrenovič (roden 7. apríla 1823. godine - Oveo do í868. godine) REČI: Trg Republike (republika) spomenik knezu (knez) národ podigao je (podiči) vladára (vladár) Republic square (republic) monument, statue to the prince (prince) people they built (to build) to the ruler (ruler) naročito sa strane (strana) gradnju (gradnja) nedaleko omiljena (omiljen. -a. -o) Beogradana (BeogTadanin) roden, -a, -o especially from the side (side) construction not far favourite Belgrade citizen's (Belgradian) born 102 BI] VEŽBE I Trg Republike je jedan od najlepših trgova u gradu. Genitiv - plurál muški i srednji rod ženski rod ih a ih a Koga? dobrih drugova dobrih drugarica Čega? najlepših trgova najlepših ulica Dopunite rečenice kao u primeru: jedan od jedna od ♦ GENITIV plurala jedno od Arhimed je.........(poznat matematičar) Arhimed je jedan od najpoznatijih matematičara. 1. Pariz je........................na svetu, (lep grád) 2. Dunav je........................u Evropi. (veliká reka) 3. Kalemegdan je........................u Beogradu. (stari park) 4. Bitlsi su........................(poznata rok grupa) 5. Mona Liza je........................(lepa slika) 6. Moskva je........................(veliki grad) 163 II a) Koji je danas datum ? KOJI..? Danas je 1.02.2007. godine. (prví február dve hiljade sedmé godine) dan mesec godina i / e Pročitajte ove datume! 03.01.1991. godine 27.10.1989. godine 31.03.1874. godine 08.06.2000. godine 14.11.2006. godine Koji 1 £ í ]V J di je datum danas? datum bio juče? datum je Nova godina? b) Lična karta nonoBMT. HMKOilA M 01 &forPA»a penv&mw 6EOTP/va. CľAPM rPAJX CHWHHA 9 to r o;;hha 087603 CP17032078 CPI Pročitajte šta piše u ličnoj karti Milice Popovic. - Kažite datum i mesto (vašeg) rodenja? III Kada i gde ste rodeni? Službenik: Kada ste rodeni? Milka: Kodena sam 14.01.1989. godine. Službenik: Gde ste rodeni? Milka: U Beogradu. Službenik: Adresa stana? Milka: Simina 9. Službenik: Broj lične karte? Milka: P 87603. 164 1 Kada..? dan -og -gg_ mešec -a godina -e 1.01.1971. prvog januára hiljadu devetsto sedamdeset prve godine 2.02.1972. drugog februára druge 3.03.1973. treceg marta treče 5.10.2000. petog októbra dvehiljadite godine 6.12.2001. sestog decembra dve hiljade prve godine Kada } ste rodení? ste počeli da učite srpski? ste došli u Beograd? IV Spomenik je omiljeno sastajalište Beogradana. Oko njega uvek ima mnogo mladih. ko? šta? KOGA? CEGA? ko? Sta? KOGA? CEGA? (nominativ) (gcnitiv) (nominativ) (genitiv) ja mene mi nas ti tebe ví vas on, ono njega oni, one, ona njih ona nje oko kod od - do pre - posle b 11 zu - daleko od iza - ispred Milica sedi u drugoj klupi. Pored nje sedi Vesna, a iza njih obično sedi Marko. - Ispred koga sedi Milica? - Pored koga sedi Vesna? - Koji drugovi (drugarice) sede oko vas? REČ1: rodenja (rodenje) birth lična karta ID card sastajalište u klupi (klupa) meeting place at the desk (desk) 165 KAJ1EHAAPH Mh y CpĎHJH hm3m0 flBe HoBe roflHHe. Jemta je i. jaHyapa, a Apyra je "cpncKa HoBa ronHHa" 14. jaHyapa. To je 36or nBa Ka-neHjiapa, dapor h HOBor. y 16-tom Beicy. 1582. i o.i;int\ Jbynn cy noqejiH aa pawyHajy BpeMe no hobom Ka.neHAapy. CpĎH cy AO 1918. roflHHe panyHanH BpeMe no crapoM KaneHaapy. Ohh h aaHac c/iaBe Bepcne npa3HHKe no tom Ka/ieHjtapy. 3aio je EowHh 7, a HoBa roAH na 14. jawyapa. I BeK(npBHBeK) II RCK (flpyrH HCK : III iu'k (TpehH bck) IV bck (MeTBpTH IU'K V BeK (neTH Ben) VI Ben (uiecTH BeK) VII. VII, IX, X, XI, XII / eexy (y QpeoM sexy) £ H3 1 ecxfl (u3 upeot eena) BeK REČI: 36or no (crapoM K,l KM m pi hh -a, -o npa3HHKe II p.i IHHK ciase < i.115h i h because of according to (the old calendar) religious holiday they celebrate (to celebrate) IZRAZI: "...paHynajy BpeMe..." they use (new/old calendar) il> < mmmTf t^mmrn Tm* to m « MM H>li»« l nm. »-» C»3 »- i.....ra»» □ CI a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije 166 DOMAČI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Gde se nalazi Beograd? 2. Gde se nalazi Kalemegdan? 3. Odakle je divan pogled na Beograd? 4. Gde se nalazi Ada Ciganlija? 5. Koji je jedan od najlepših trgova u Beogradu? 6. Sta se nalazi na trgu ? II Stavite reči u zagradi u odgovarajuči oblik 1. Dobio sam pismo od........................(dobar drug) 2. Svakog dana sam kod........................(kuča) 3. Idem u subotu kod..............................(dobra drugarica) 4. Danas niko ne sedi ispred..............................(naš profesor) III Stavite zamenice u genitiv 1. Juče sam bila kod.........(ona) 2. Sedim ispred.........(on) 3. Oko.........ima mnogo interesantnih ljudi. (ja) 4. Dobio sam pismo od ........(oni) 5. Stanujem blizu.........(vi) IV Napišite rečima ove datume I 1. 1.01.1981............................................................. 2. 7.06.1963............................................................. 3. 3.11.1995............................................................. V Odgovorite na pitanja 1. Kada ste roden i? 2. Kada ste došli u Beograd? 3. Kada je Nova godina? 4. Koje je vaše mesto rodenja? 5. Koji je broj vašeg pasoša? VI Stavite reči u zagradi u odgovarajuči oblik 1. Čitao sam mnogo..............................(lepe knjige) 2. Koliko....................................imate? (slobodní dani) 3. Upoznala sam několiko....................................(vaši prijatelji) 4. U našoj grupi ima malo....................................(grčki studenti) Beograd, 20. decembar Droga Ana, Ncdelja je i pada stieg. Ceo dan sam kod kuče. Mislim o tebi. Zašto mi nisi odhovorila na dva pisma? Da li je sve u mlu kod tebe? ]a ču provesti zimski raspust sa roditeljima i bratom u našoj kuči m Kovaomku. Ostačemo tamo dve nedelje. Ako môžeš, dodi kod nas. Tereni za skijanje su izvanredni i biče dosta snega. Skijačemo se vo ceo dan. Uveče čemo izlaziti sa mojim prijateljima. Oni su vrlo simpatični. Biče nam lepo. Piši mi odmah. Nadám se da čemo se uskoro videti. Tvoja Milka 'u Provesti ' (Provesti) °st*čemo (skijanje) " 5**nd (to ^ (ľku m° * (t<>Stay) (skiing)5 Po^da„ uskor0 ?a Rim 1 ^ Q Istan Atma 8 c3 9 Ý SUNCE MALO OBLAČNO OBLAČNO KISA NEVŘEME SNEC VETAR sunce - sunčano Nf* vetar - vetrovito ^ oblak - oblačno kisa - kišovŕto magla - maglovito 176 V,.i*_«r vkr •ž* m±4 .NgflSM^n Irrj liorj í- Mi II Albjnija Mai Copenhagen 10 Moskva 12 CO * r^i o ^ Helsinki 7 Oslo 8 .ŕ. * Štokholm 12 DablinlS ď k _ LondonU Amsterdam 13 Q' ' a * Brisel15» Berlin 18 Varšava 1! Pariz18 ^ Ženeva 16 w. Madrid 25 -& Lisabon 26 Barselona24 ■3 n f.lifl I hl ^Beč 18 * • .Budimpešta20 Zagreb 20 'g Banjaluka 18« • Beograd 22 Sarajevo 18 •Sofijal? Rim20 Istanbul 2: Atina 24 9 Sta znače ovi simboli? Napišite čirilicom: 30° 20* minimálna maksimalna \ Jun 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 REČI: u periodu for the period stepena degrees (period) (period) (stepen) (degree) maksimalna maximum minus minus (maksimalan, -a. -o) magla fog minimalna minimum nevřeme storm (minimalan, -a, o I IZRAZI: vremenska prognóza weather forecast L77 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Odgovorite na pitanja 1. Šta čete raditi večcras? 2. Da li čete čitati knjigu? 3. Kada čete piti karu? 4. Da li če vaši roditelji učiti srpski? 5. Kuda čete iči u subotu? 6. Da li čete doči sutra na čas? II Promenite oblik futura kao u primeru: Ja ču čitati novine. Čitaču novine. 1. Mi černo učiti srpski jezik godinu dana. 2. U subotu ču biti ceo dan kod kuče. 3. Ja ču studirati u Beogradu. 4. Oni če ostat i kod druga posle ručka. 5. Sutra če padati kiša. III Stavíte glagol u oblik negativa kao u primeru: Ja ču živeti u gradu/selo. Ja neču živeti u selu. Neču živeti u selu. 1. Ja ču biti lekar/profesor. 2. Mi černo ostatí u Beogradu dve godine/četiri godine. 3. Ona če studirati tehniku/medicinu. 4. On če voziti brzo/sporo. 5. Oni če putovati sledeče nedelje/ove nedelje. r s IV Dopunite rečenice superlatívom kao u primem: Njegovi drugovi dobro govore engleski. ali Miloš govori......... Njegovi dmgovi dobro govore engleski, ali Miloš govori najbolje. 1. Mi brzo jedemo, ali ti jedeš........................ 2. U našoj porodici svi mnogo govore, ali Milica govori............ 3. U julu je uvek toplo, ali danas je........................ 4. U gradu svi treba da voze sporo, ali ona vozi..................... V Precitajte neodgovarajuce priloge kao u primem: Ona vozi: brzo, rttko, toplo. pažljivo, uveče, peikc 1. Oni žive: zabavno, hladno, lepo. toplo, loše, cesto, suvo 2. Mi idemo: peské, brzo, sporo, hladno, uvek, cesto, dobro 3. Sutra < e biti: toplo, hladno, u\'ek, cesto, lepo, sunčano, oblačno ^arodno pozorištc. Beograd 179 I Marko Pertini dana. DOPUNITE REČENICE GLAGOLIMA U PERFEKTU Rima. Svakog dana . ...............(sedeti)i Pre dva dana ......... revizija ii d . čas) .......(otiči) u Rim. Tamo...............(ostatí) nedelju (bití) kod roditelja u jednom malom mestu blizu ............... (iči) kolima u Rim na posao. Uveče i...............(razgovarati) s prijateljima i roditeljima. (štici) u Beograd. Prijateljima je LEKC1JE 7-12 (doneti) neke poklone. II STAVÍTE SLEDEČE REČENICE U PERFEKAT 1. Cesto putujemo kolima u Italiju. 2. Treba da dode jedna moja drugarica. ____ 3. Šta rade tvoji roditelji? 4. Koliko lekcija moraš da naučíš? 5. Zašto ne dodeš kod nas? 6. On ne zna da píše čirilicu. III IZABERITE TAČNU REČENICU Primer: Tí mnogo radíte. Ti si mnogo radiš. Ti mnogo radiš. / 1. Da li ste bila u Italiji? 4. Hoču da bio profesor. Da li ste bili u Italiji? Hoču da budu profesor. Da li ste bio u Italiji ? Hoču da budem profesor. 2. Nikad nismo bili u ovom parku. 5. Trebaš da dodeš kod mene. Nikad nismo bili u ovaj parku. Treba da dodeš kod mene. Nikad nismo bili u ovog parka. Trebao da dodeš kod mene. 3. Morao sam da učio mnogo. 6. Na poslu je svakog dana od 7 do 2. Morao sam da učiti mnogo. Morao sam da učim mnogo. 180 IV DOPUNITE REČENICE 1. Ana zeli da živi u....................................(lep. mali grad) 2. Miloš želi da živi u.................................(moderan, veliki grad) 3. Ona voli da kupuje u.................................(ova veliká prodavnica) 4. Bio sam u....................................(lepi. stari gradovi) 5. Moji prijatelji su bili u........................(Pariz, London, Moskva, Tokio) 6. Ona stanuje na..................a ja na..................(prvi/treči sprát) VI NAPIŠITE JEDNU REČENICU U PREZENTU I JEDNU U PERFEKTU SA GLAGOLOM POMOČÍ VII DOPUNITE TABELU pridev komparativ superlativ jeftin 1 skuplji najlepší lak najmanji veči bolji III PROMĚNÍTE REČENICE KAO U PRIMERU: Miloš je bolji student nego Ivan. Miloš je bolji student od Ivana. 1. Moj drug je stariji nego ja. 2. Decembar je hladniji nego novembar. 3. Matematika je teža nego Mžiká. 4. Mi srno brži nego vi. 181 revizija ii (2 čas) LEKCIJE 7 -12 I DOPUNITE REČEN1CE REČIMA U ZAGRADI 1. Marko priča.....................kako je bilo u Italiji. (prijatelji) 2. Doneoje.....................domače vino. (Nikola) 3. Silvija je dala.....................čašuvode. (Nada) 4. Kupio je..............................neke knjige. (Miloš i Milica) 5. Milica je pokazala.....................nove knjige. (drugarice) II NAPIŠITE DATIV LIČNIH ZAMENICA (ja) ...V}™.™}........ (mi) ............. (ti) ..................... (vi) ............. (on. ono) ..................... (oni. one, ona) ............ (ona) ..................... III ZAMĚNÍTE PODVUČENE REČI ZAMENICOM Primer: Miloš je rekao nešto drujru Miloš rnu je nešto rekao. 1. Objasnio je drugovima jedan težak zadatak. Objasnio..................... je jedan težak zadatak. 2. Marku je žao što Milica i Miloš nisu došli. Žao.....................je što Milica i Miloš nisu došli. 3. Pričala sam Milici o Rimu. Pričala sam.....................o Rimu. 4. Ona je pokazala drugaricama nove kasete. Ona.....................je pokazala nove kasete. IV NAPISITE AKUZATIV LIČNIH ZAMENICA (ja) .....ffSStW:..... (mi) (ti) ..................... (vi) (on, ono) ..................... (oni, one, ona) (ona) ..................... 182 V IZABERITE TAČNU ŘEČENÍCH 1. Tražim jedan dobar drug. Tražim jednog dobrog druga. Tražim jednom dobrom drugu. 3. Ko je čekao starim prijateljima? Ko je čekao starih prijatelja? Ko je čekao staré prijatelje? 5. Kada češ doči kod mnom? Kada češ doči kod meni? Kada češ doči kod mene? 2. Moji prijatelji imaju novu kuču. Moji prijatelji imaju novom kučom. Moji prijatelji imaju novu kuča. 4. Nisám video novi knjige. Nisám video nove knjige. Nisám video nova knjige. 6. Sedeo je pored nas. Sedeo je pored nama. Sedeo je pored naš. VI KAKAV JE..? KAKVA JE..? IZABERITE PRIDEVE: vfseo, urtdan, zut, zgodan, pametan, visok, niskog rasta, nizak, smed, plav, dug, kratak, velik, mali, star, mlad Opišite druga Moj drug je ................................ Opišite jednu drugaricu ............................................... Napišite nešto o vašem gradu ............................................... Opišite vašu sobu ............................................... VII ŠTAJEOVO? VIII NAPIŠITE GDE STE JUČE BILI I $TA STE RADILI? 183 ad, Rue Miloch le Grand, «g» trinaesta lekcija KUPOVINA Silvija je u prodavnici. Kupuje haljinu. Prodavačica: Silvija: Prodavačica: Silvija: Prodavačica: Silvija: Prodavačica: Silvija: Prodavačica: Silvija: Prodavačica: Silvija: Prodavačica: 1 zvolíte! Viděla sam jednu bordo haljinu u izlogu, ali je ne vidim ovde. Da li je to ova haljina? Ne. nije. Mislim da jeto ona. tamo pored ogledala. Hočete li da je probate? Ovo je broj 40. Da. ja nosím taj broj. Kakav je sastav? Samo trenutak da pogledam, sedamdeset odsto je vuna, a trideset odsto je svila. Probaču i bordo i onu plavu. Kojuste izabrali? 1 jedna i druga su lepe. ali uzeču plavu. Kako placaté, karticom ili gotovinom? Gotovinom. Onda imate popust deset odsto. sedamdeset odsto = 70% ovde ovaj. ova, ovo onaj, ona, ono tamo ona tašna ova tašna 186 REČI: kupo vina shopping izabrali ste you chose kupuje she is buying (izabrati) (to chose) (kupovati) (to buy) placate you are paying haljinu (haljina) dress (plačati) (to pay) ona (onaj, ona, ono) that karticom with credit card ogledala (ogledalo) mirror (kartica) (credit card) nosim (nositi) I wear (to wear) gotovinom in cash odsto percent (gotovina) (cash) vuna wool popust discount, reduction svila silk IZRAZI: Kakav je sastav? What's it made of? Al VEŽBE I Mladič nosi sivu košulju. ODEČA I OBUČA ija a Wko lone / I cipele tarape mantil duks jakna patike farmerke V -1—, M A ji). v majua "' suknja Carape patike tašna Gledajte slike i kažite: - Šta nosi mladič? - Sta nosi devojka? - Sta vi nosite sada? - Koju odeču volite da nosite? IS"* II Silvija je probala i plavu i bordo haljinu. Dopunite rečenice kao u primeru: Volim.........boju. (plava) Volim plavu boju. bordo, bet braon, ieqet toze, tirkiz mantil & haljina odělo 1. Kupio sam........................(smed, cipele) 2. Nosila je....................................(beo, blůza i siv. suknja) 3. Videli srno u izlogu lep........................(siv, sako) 4. Silvija je probala.........i........................(crn, plav, farmerke) 5. Volim.............................................(plav, braon, žut, boja) III Razgovarajte prema modelu Prodavač: - Izvolite, šta želite? - Koj i broj nosite? - Trenutak, da vidim. Želite li svetloplave ili tamnoplave? - Da. Izvolite, probajte! Da li su dobré? - Da. Mislim da če ove biti dobré. Kupac: - Farmerke. - 30/34 - Imate li crne? - Široké su i duge. Imate li manje? Rad u paru Jedan student je kupac, a drugi prodavač: a) kupujete džemper b) kupujete haljinu Rl Cl: odeča clothes diemper jumper, sweater obuča footwear hlu/.i blouse mantil coat suknja skirt sako jacket jakna jacket (for cold weather) košulja shirt duks sweatshirt pantalone trousers farmerke jeans čarape socks patike trainers cipele shoes kupac customer, buyer 188 LBJ ŠTA OBUČI ZA RODENDAN Vesna je došla kod Milice. Večeras idu kod drugarice na rodendan. Milka: Šta si kupila Ani? Vesna: Kupila sam joj lep poklon. Imam nešto i za tebe. Milka: $ta? Vesna: Ovu maramu. Milka: Lepa je, svida mi se! Mnogo ti hvala. Milica je otvorila ormar i gleda šta da obuče. Vesna: Ta crvena haljina ti lepo stoji. Zástoje ne obučeš? Milica: Tanka je. Bojim se da če mi biti hladno. Vesna: A ova bela suknja ? Milica: Ne nosim je vec dve godine. Staromódna je. Obuči ču sako i pantalone sa ovom belom bluzom. Vesna: Možda če ti biti toplo. Milica: To nije problém, skinuču sako. Sačekaj još malo. Biču gotova za pet minutá. „______.. \fv moderan / staromodan RECI: obuči rodendan poklon maramu (marama) svida mi se (svidati se) ormar to put on (clothes) birthday present scarf I like it (to like) wardrobe staromódna (staromodan. -a, -o) skinuču (skinuti, skinem) gotova (gotov, - a. <> old-fashioned 1 will take off (to take off, I take off) ready 1ZRAZI: Lepo ti stoji! Zástoje ne obučes? Sačekaj još malo. Bojim se. It suits you! Why don't you put it on? Wait a moment I'm afraid. 189 Bíl vezbe I Milici se svida ova haljina. Ne svida mi se. Meni se ne svida. Svida mi se. Svida joj se ova haljina. Ne svida mi se. Ne svida joj se. KOME? STA? Svida mi se ova haljina. ti mu joj nam varn im Svidaju mi se ove cipele. ti Meni se svida ova haljina. Tebi Njemu Njoj Nama Varna Njima Meni se svidaju ove cipele. Tebi Dopunite kao u primeru: a) ja / blůza Svida mi se blůza. 1. ona / francuski jezik 2. mi / Kalemegdan 3. ti / crne cipele 4. one / rok muzika 5. on / ovaj džemper 6. oni / beogradski parkoví b) ja / noví student Svida mi se novi student 1. ti / moja drugarica 2. vi / kolege 3. ja / ljudi u Beogradu 4. one / novi profesor 5. mi / vaši drugovi 6. on / moja sestra 190 11 Milice, lepo ti stoji ova crvena haljina! Pogledajte slike i kažite kako im stoji... Upotřebíte priloge: lepo, loše, odlično, divno, grozno III Sta obuči za rodendan? obuči obučem obučeš obuče (obukao, obukla, obuklo) obučemo obučete obuku Sta ste obukli danas? Da li uveče izaberete sta čete obuči ujutro? Sta čete da obučete za rodendan? pozorište? školu? 191 IV Imam nešto za tebe. (ja) - za mene v (ti) - za tebe (on, ono) - za njega (ona) - za nju (mi) - za na s (vi) - za vas (oni one, ona) - za njih Za koga je kafa bez šecera? Za gospodina. Ova sa šeierom je za gospodicu, a sok je za mene. Dopunite rečenice kao u přímeni: Ova h ti lj i na je za.........(ti) Ova haljina je za tebe. 1. Knjiga je najbolji poklon za......(on) 2. Za......nema problema. (vi) 3. Imam mnogo knjiga. Uvek nadem vremena za......(one) 4. Ova slika je vrlo lepa, ali nema mesta za......(ona) 5. Imam několiko pitanja za......(vi) 6. Telefon zvoni. Nije za......(ja). Sigurno je za......(ti) 7. Kafa je za tatu, a čaj je za......(mi) GDE VOLÍTE DA KUPUJETE? i Dopunite dijalog izmedu prodavca i kupca. Pronadite odgovore iz koloně B i dopunite kolonu A Prodavač: Izvolite, sta želíte? Kupac: ........................ Prodavač: Za koga? Kupac: ........................ Prodavač: Da li varn se svida neki model? - Broj 52. Kupac: ........................ Prodavač: Koj i broj nosíte? Kupac: ........................ Prodavač: Želíte li da ga probate? Kupac: Da. Gde je kabina? Prodavač: ........................ Kupac: Da li je 100% vuna? Prodavač: ........................ Kupac: Misiím da je velikí za mene. Imate li manji? Prodavač: ........................ Kupac: Svida mi se. Uzecu ga. Prodavač: Da li placaté gotovínom? Kupac: ........................ B - Onaj plaví u izlogu. - Ne, ima 30 odsto pamuka. - Evo, ovaj je manji. ali je malo tamniji. - Tamo. pored ogledala. Slobodná je. - Džemper. - Za mene. - Ne, karticom. ( m II A: ľae BO/iHTe na KynyjeTe? KynyjeM y npoiiaBHHuaMa y uempy rpaita. TaMO cy cTBapH CKymbe, a in boibe. B: BjiH3y Moje Kyhe je Bt* ihkh tp>khh ueHTap ca MHoro ôyrHKa. TaMO Mor>r Aa HaheM HaJMOAepHHJe CTBapH. li: Bo/ihm Aa KynyjeM y poĎHpj icyhH. CBe Mory Aa HarjeM Ha jeAHOM Medy. y npH3eMJby je oôhmho h hp i m na caMonocnyra. Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije Mo.n- i naMVKa (naMyx) TpMCHH ueirrap 6yTHKa iÓVTHh i y poÔHoj icyhH (po6tta Kytia) caMonocnyra RECI: model of cotton (cotton) shopping centre, mall boutique in a department store (department store) supermarket Sledeéi tekst napišite čirilicom: Neki ljudi kupujú samo u prodavnicama u centru grada. Mladi najčešče kupujú u tržnim centrima. Neki vise vole robne kuče jer sve mogu da nadu na jednom mestu. 19» DOMAČI ZADATAK I Odgovorite prema tekstu lekcije 1. Koje otišao u kupovinu? 2. Šta želi da kupi Silvija? 3. Koju je haljinu probala? 4. Koji broj nosi Silvija? 5. Da lije kupila plavu haljinu? II Dopunite rečenice kao u primem: Svida.........crni duks. (on) Svida mu se crni duks. 1..........se svida ova lekcija. (oni) 2. Svidaju.........se novi modeli. (ona) 3. Ne svida.........se ovaj tržni centar. (ja) 4..........se ne svida ovaj program, (vi) III Dopunite rečenicu kao u primem: Obukla je.........(zuta blůza) Obukla je zutu blůzu. 1. Najviše volim da nosim 2. Još nisam obukla...... 3. Toplo je. Skinuču...... 4. Kupiču one............. 5. Volim................... 6. Daj mi.................. 7. Hočete li da probate ... .............(plave řarmerke) ............(nova crna haljina) .......(ovaj džemper) (cme cipele) (bež i zelena boja) (ta zelena košulja) ..........? (manji džemper) ČETRNAESTA LEKCIJA PIJACA U Beogradu ima několiko zelenih pijaca. Na njima seljaci iz okolnih sela prodajů svěže voče, povrče, jaja. sir, kajmak... Pijace rade svakog dana. ali subotom i nedeljom ima najvise robe. a i kupaca. Na pijacama se nalaze i pekare, prodavnice mesa i ribe. Kupac: Seljak: Kupac: Seljak: Kupac: Seljak: Kupac: Postoje spanač? Sto dinara. A krompir? Dvadeset i pet dinara. Skupo je. Može li jeftinije? Ako kupiš "na više" - dvadeset dinara. Izmerite mi kilogram spanača, kilogram crnog luka, pola kilograma šargarepe i pet kilograma krompira. Postoje? = Koliko koáta? Jv - ¥ REČ1: pijaca market robe (roba) goods seljaci (seljak) farmers (farmer) pekare(pekara) bakery okolnih (okolni, -a, -o i surrounding ribe (ríba) fish prodajů they are selling spanač spinach (prodavati) (to sell) krompir potato svěže (svez, -a. -e) fresh crnog luka of onion voče fruit (crni luk) (onion) povrče vegetables šargarepe carrots jaja (jaje) eggs(egg) (šargarepa) (carrot) kajmak Serbian cream cheese izmerite mi "na vise" IZRAZI: Can I have... in larger quantities, in bulk 190 IM vežbe Seljaci iz okolnih sela prodajů voce i povrče. srednji rod (nominativ = akuzativ = vokativ) singulár plurál N.selo sela G. sela sela D. selu selima A. selo sela V. selo sela 1. selom selima L. selu selima Napišite sve oblike imenice more singular N............ G............ D............ A. ........... V. ........... I morem L............ plural Stavite imenice srednjeg roda u odgovarajuce oblike kao u primem: Sutra putujem u.........(selo) Sutra putujem u selo. > je lepo 1. Seljaci prodajů.................(voče i povrče) 2. Na pijáci možemo kupit i..................(svěže meso) 3. Seljaci su iz..................(okolna sela) 4. Pijace se nalaze na..................u gradu, (razná města) 5. Koje..................volite? (cveče) II Izmerite mi kilogram spanača. nominativ spanač čokoláda meso genitiv sok kilogram spanaca voda 1/2 kilograma čokoláde mléko 5 kilograma mesa litar soka 2 litra vode 5 litara mléka Ovo je vaša lista za kupovinu. Treba da kážete prodavcu koliko želíte... - Dajte mi... spanač (2kg). mléko (21). šargarepa (l/2kg), sok (litar), sir (600gr), meso (800gr) 198 III VOCE jabuke _ grožde _ limun šljht jagode 50 LiiJL 120 75 50 ^Ak. 200«, knicke I00 50 potnorandie banáne breskve trešnje 80 55 85 Iii lubenica 15 POVRČE hoi .mi).i beli luk krastavac paprika kupus šargarepa cmi luk grašak Da li su dinje, lubcnice i paradajz voče ili povrče? Rad u paru - Na pijaci ste ili u prodavnici - Kupujete voče i povrče Razgovarajte prema sledečem modelu: A: Koliko koštaju jabuke? B: Pedeset dinára. A: Mnogo je skupo! Može li jeftinije? B: Dobro, četrdeset pet dinára. A: Izmerite mi kilogram, molim vas. paradajz krompir pasulj 199 SAMOPOSLUGA Neke stvari kao hleb, mléko, jogurt kupujemo svakodnevno. Najčešče odlazimo u samoposluge koje se nalaze u blizini. U samoposlugama je veliki izbor hrane, ali i drugih stvari. Tu su: slatkiši, pice. deterdženti, posude... Mladič: Da li srno uzeli sve što je potrebno za veíeras? Dcvojka: Čini mi se daje sve u korpi: meso, brašno, margarin, sirce, so, pirinač. Idemo na kasu. Mladič: Ti stáni u red, a ja idem da uzmem još jednu flašu crnog vina. REČI: jogurt svakodnevno izbor hrane(hrana) slatkiši deterdženti posude so yogurt every day choice of food (food) sweets washing powder plates and dishes salt inn mise u blizini Stani u red! sirce potrebno je u korpi (korpa) brašno margarin pirinač na kasu (kasa) IZRAZI: it seems to me nearby Join the quene! vinegar needed in the basket (basket) flour margarine rice cash desk BU VEŽBE Milice, molim te, daj mi času soka. a tati šolju mléka II čaša vode šolja brašna flaša vina kašika šečera Dajte mi čašu vode. šolju brašna, flašu vina. kašiku šečera Dopunite rečenice kao u přiměni: Idem da uzmem još.........(jedna flaša crnog vina) Idem da uzmem još jednu flašu cmog vina. 1. Kupi........................(flaša ulja) 2. Stavi u jaja........................(kašika šečera) 3. Dajte mu........................(čaša soka) 4. Molim vas........................(čaša hladne vode) 5. Pre spavanja popijem ..........................(šolja toplog mleka) Sta je potrebno za ručak ? potreba n je spanač potrebná je šargarepa potrebno je meso potrební su spanač i šargarepa potrebne su paprike potrebná su jaja a) Sta je potrebno za dobar sendvič: (puter, hleb, sír...) b) Sta je potrebno za putovanje u stranu zemlju: (karta, pasoš. víza, novac) Dopunite rečenice pridevom potreban, -a, -o 1. Za salatu od krompira je krompir. 2. Dalivamje uljeza to jelo? 3. Nije mi.....................sirče, uzeču limun. 4. Koje knjige su.....................za vaš fakultet? 5. Da li je.....................víza za Srbiju? 6. Ova knjiga mi je.....................za diplomski ispit. III Kažite recept za salatu koju volíte REČI: uljľ oil 201 riPEEPAHAU ripeĎpaHau je Haiue Hapoiwo jejio. Ebo peuern-a: - iloĎpo CKyBaTH nojia KHJiorpaMa nacyrba. HcehH nona KH/iorpaMa upHor jiyKa h Hcnp>KHTH Ha yjby. CraBHTH je/wy Kauimcy upBeHe nanpHKe. co h Mano ĎHĎepa y jtvk. CBe noMeuiaTH h netiH y nehHHUH. MoweTe jecTH toíijio h yjianuo. - Obo je peueriT 3a qeTHpH oco6e. - Ka>KHTe HaM penem 3a Heno Bauie je/io - 3anHUJHTe peuem kojh BaM ce CBHl)a jeno peuerrr HCfhH CKyBaTH H( lip/tsH I M craBHTH RECI: dish recipe to cut into small pieces to boil to fry to put ÓHÓep noweuidTH nehH y netiHHiiH (nehHHua) oco6e oi no pepper to mix to bake in an oven (oven) people (person) 202 Napišite odgovarajuce glagole ispod slika: kuvati seči staviti biber i so peci pržiti lonac tiganj rema 2(H ES I a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice imenicama srednjeg roda u odgovarajučem obliku On je sa.........(selo) On je sa sela. 1. Da li živite u..................? (ovo selo) 2. Volite li pite sa..................? (meso) 3. Mnogo volim..................(ovo mesto) 4. Koje..................volite? (voče) 5. Jedete li..................redovno? (svěže voče) 6. Volim..................(crveno cveče) II Odgovoríte na pitanja 1. Idete li na pijacu? 2. Šta ljudi obično kupujú na pijáci, a šta u samoposluzi? 3. Zašto Beogradani najradije kupujú na pijacama? 4. Koje stvari svakodnevno kupujete? 5. Da li je voče i povrče jeftinije na pijáci? 6. Da li subotom i nedeljom kupujete "na vise"? III Dopunite rečenice 1. Kupio sam kilogram .......(meso), 200 grama............(kafa), litar............(mléko) 2. Za ovo jelo potrebno je: čaša............(ulje), 250 grama ........... (brašno), 300 grama............(sir), jedno............(JaJe>. malo............(biber) 3. Dajte nam 3 flaše ...........(pivo), póla litra............(vino). litar............(kisela voda), dve............(kafa) 20» petnaesta lekcija KOD LEKÁRA Medicínska sestra: Udite. molim vas. Lekár: Sedite. Kako se osecate? Bolesnik: Ne osečam se dobro. Bolestan sam vec několiko dana. Boli me glava, ne mogu da spávam. Imam i temperaturu. Lekár: Zašto niste došli ranije? Bolesnik: Lečio sam se sam. Pio sam čajeve i aspiríne, ali sada me boli i stomak. Lekár: Skinite se da vas pregledam. Dišite duboko! Pluča su u redu. prítisak je malo povišen. Bolesnik: Doktore, da li je nešto ozbiljno? Lekár: Imate grip. a i grip može biti ozbiljna bolest. Morate ležati i redovno uzimati lekove. Napisacu vam recept. Bolesnik: Hvala. doktore. Do videnja. REČI: osečate se (osečati se) bolesnik boli (boleti) glava you are feeling (to feel) patient it hurts (to hurt) head letio sam se sam I took some medication (lečiti se) on my own (to treat) čajeve (iaj) tea aspirine (aspirin) aspirin stomak stomach pregledam to examine (pregledati) phi. a pritisak povišen, -a, -o ozbiljno ozbiljna (ozbiljan, -a, -o) grip bolest ležatí uzimati recept IZRAZ1: medicínska sestra Skinite se! Dišite duboko! lungs (blod) pressure increased seriously serious flu illness to stay in bed to take prescription nurse Take your clothes off! Breathe deeply! 205 All VEŽBE 1 Kako se osečate? Osečam se loše. - Bolestan sam. Osečam se dobro. - Zdrav sam. Proměníte rečenice kao u primeru. Upotrebíte sledeče reči: zdrav, -a, -o, bolestan, bolesna, -o, zdrávi, -e.-a, bolesni, -e, -a II Ona se ne oseča dobro. Bolesna je. 1. Oni se dobro osečaju. 2. Osečam se loše. 3. Ne osečate se dobro. 4. Moj drug se oseča dobro. 5. Ona se oseča odlično. glava rame Šta vas boli ? koleno ttopalo singular koga? šta? Boli me glava. te ga je nas vas ih plural koga? šta? Bole me ruke. Mene boli glava. £ Boli me glava. lepo oko - lepe oči uho /uvo - uši telo a) Sta boli Miloša? Miloš Ivana Marko Man ja A i i Šta ga boli ? Boli ga grlo. Šta je boli ? Sta ga boli? Sta je boli? b) Koga boli grlo? Koga boli stomak? Koga boli prst? Koga boli glava? Miloša boli grlo. Sta vas bol ? í a) l b) a) Boli me stomak. Ne boli me ništa. Proměníte rečenice kao u primeni: Milieu boli glava. Boli je glava. 1. Nadu bole ruke. .............................. 2. Mog druga boli grlo. .............................. 3. Moju drugaricu boli glava............................... 4. Pacijenta boli stomak. .............................. 5. Stare ljude bole noge. .............................. III Lekár leči pacijenta. Ja se lečím sam. Lekár leči bolesne ljude. Dr Popovič me leči več deset godina. On je odličan lekár. Kad imam grip lečim se sam. Pijem čajeve i aspirine. Ko vas leči ? Da li se nekad léčíte sami? Kako se lečite kad imate grip? RECI: zdrav, -a. -o pacijent grlo noge(noga) healthy patient throat legs (leg) 2a cy ce TaKMHMHJiH y neBer cnopTOBa. To cy: auieTHKa. ôhhumuum AH3aH>e TeroBa, rHMnacTHKa, pBaH»e, crpe/bawTBo, tchhc h BecJiatte. MapaTOHCKa Tpna je duna HaJBawHwje TaKMHMeH»e. TaKMHHapH cy TpnaJiH hctom cra30M Kao h oHaj TpK KojH je 490. roflHHe npe h.e. aoHeo Beer na cy TpuH noôeflHHH riepcHJaHLie Ha MapaTOHCKOM no/by. dizanje tegova gimnastika atletika Ä if rvanje streljašťvo fudbal 3 boks biciklizam maeevanje košarka Koje športové biste dodali u kolóne V B ( i zašto A B C plivanje tenis vaterpolo RECl: oapwaHe cy • i|)/k.im -a, -o) riepcHJaHue (nepcHJaHUH) they were held (held) Persians doneo je vest MaparoHCKOM noJby Marathon field (MapaTOHCKo nojbe) OHaj (oHa, -o) that IZRAZI: he brought news 219 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČ1 ZADATAK I Odgovoríte na pitanja 1. Koji sport volíte? 2. Koji su omiljeni sportovi u vašoj zemlji? 3. U kojim sportovima je vaša zemlja imala največe uspehe? 4. U kom sportu naša zemlja ima odlične igrače i trenére? 5. Koliko je duga maratónska staza? II Odgovoríte na pitanja 1. Da li se bavíte športom? 2. Kojim športom se bavíte? 3. Da li ste se bavili tenisom? 4. Kojim športom ste se bavili u školi? III Dopunite rečenice kao u příměru: Bavím se.........(košarka) Bavim se košarkom. 1. On se baví..................(plivanje) 2. Želim da se bavím..................(trčanje) 3. U školi srno se bavili..................(fotografija) 4. Nikad se neču baviti..................(politika) 5. U mojoj zemlji mnogo ljudi se baví..................(sport) IV Dopunite rečenice kao u přiměni: Trčačemo.........Save. (obala) Trčačemo obalom Save. 1. Mi vozimo automobil....... 2. Englezi voze................. 3. Šetali srno.................... 4. U Beogradu maratonci trče 5. Išli srno....................... ...................ulice, (desna strana) ........ulice, (leva strana) ......Beograda. (ulice) .......................(beogradske ulice) ... (mala staza) 221 SEDAMNAESTA LEKCIJA i1 SAO B RAČAJ N A GUŽVA Nikola i Marko idu kolima do centra grada. Stoje vec dugo ispred jednog semafora, crveno i zeleno svetlo se proměnilo několiko puta, ali automobili nekreču. • • » Nikola: Marko: Nikola: U ovo vřeme je uvek gužva jer ljudi izlaze s posla. Voleo bih da Beograd ima metro. Onda bi život u gradu bio prijatniji, bez buke i gužve. Sta misliš. zašto svi stoje? Da li je bio neki sudar? Ne znam. Idem da pitam saobračajca. • • * Nikola: Sta se desilo, da li se pokvario trolejbus? Saobračajac: Ne, nestala je struja. Ako žurite. najbolje je da skrenete u ovu malu ulicu desno. * * » Nikola: Ne možemo dalje. Mogli bismo da parkiramo auto i produžimo peške. Za několiko minuta bismo stigli do centra. Marko: To je najbolje. Hajdemo! 222 ŘEČI: saobračajna (saobračajni, -a. -o) semaforu (semafor) stoje (stajati) světlo ne krecu (kretati) metro život buke(buka) sudar traffic traffic lights they are standing (to stand, to wait) light they aren't moving (to move) underground life noise accident crash saobracajca (saobracajac) pitam (pitati) pokvario se (pokvariti se) ako zurite (zuriti) skrenete (skrenuti) turn (to turn) produzimo we carry on (produiiti) (to carry on) parkiramo we park (parkirati) (to park) traffic policeman i ask (to ask) it has broken down (to break down) if you are in hurry (to be in hurry) IZRAZI: nestala je struja voleo bih there's a power cut i would like Al VEŽBE I Voleo bih da Beograd ima metro. a) POTENCIJAL - mogučni náčin ja bih voleo (volela) ti bi voleo (volela) on bi voleo ona bi volela ono bi volelo mi bismo voleli (volele) vi biste voleli (volele) oni bi voleli one bi volele ona bi volela Da li biste voleli..? Voleo bih Volela bih Voleli bismo Ja bih voleo = voleo bih Ja ne bih voleo = ne bih voleo 223 b) Stavíte sledeče glagole u oblike potencijala: putovati, moči, piti Nikola.........da Beograd ima metro, (voleti) Nikola bi voleo da Beograd ima metro. 1. Mi....................................auto. (parkirati) 2. Silvija....................................da putuje u Italiju. (želeti) 3. Oni....................................da idu na utakmicu. (hteti) 4. Nada i Milica...........................peške u grad za pola sata. (štici | 5. On....................................da bude lekár, (voleti) II Saobračaj u gradu saobračajni i znak ' saobračajac • vozač pešak - pešački, -a, -o saobračaj - saobračajni, -a, -o pešački prelaz saobračajni znak vozač - vozački, -a, -o vozač ka dozvola Dopunite rečenice: 1. Vozač je dao saobračajcu...........................dozvolu. (vozački) 2. Pešaci čekaju zeleno svetlo na........................prelazu. (pešački) 3. Kakav je saobračaj u Beogradu? - Posle pôdne, oko četiri sata je največa ...........................gužva. (saobračajni) 22 i III a) Vi ste u autobusu. Automobil ispred autobusa se pokvario. Sta biste uradili? Upotrebíte oblik potencijala : ja bih... - mimo čekati u autobusu - izači i produžiti peške - izaéi 1/ autobusa i pitati sta se desilo - izači i pomoci vozaču da parkira auto b) Vozite automobil. Svi stoje zbog sudara. Šta biste uradili? saobračaj pešak pesaŕki prelaz traffic pedestrian pedestrian crossing REČI: vozař vozaŕka dozvola saobraCajni znak zbog driver driving licence traffic sign because of B ŠTA BISTE RADILI NA PUSTOM OSTRVU Nada je kod kuče. Čeka Nikolu. Trebalo je da dode oko pola sedám iz y rada. Sada je več osam sati. Nikola: Stigao sam. Nada: Gde si tako dugo, brinula sam se. Nikola: Znáš kakav je saobračaj u Beogradu. Pre bih došao peške nego autom. Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. Potrebni su mi miř i tišina, čist vazduh. Milica: Mogli bismo i mi s tobom. Tamo nema škole, časová, profesora. Ceo dan bih se kúpala, spávala bih u hladovini ispod palmi. Miloš: Ja bih poneo gitaru. Nada: Ponela bih knjige, puno hrane i naravno, konzerve. Ne bih kuvala, odmarala bih se po ceo dan. Milica: Zaboravila sam najvažnije - neki muzički uredaj i puno disková. Nikola: U tom slučaju ja bih radije ostao kod kuče. REČI: pustom ostrvu desert island palmi (palma) palm (pust, -a, -o) poneo bih I would take brinula sam se 1 was worried (poneri) (to take) (brinuti se) (to be worried) hrané (hrana) food rado gladly konzervě tin cans mir peace (konzerva) (tin can) tisina quiet, silence odmarala bih se I would rest čist. -a, -o clean (odmarati se) (to rest) vazduh air zaboravila sam I forgot kúpala bih se I would swim (zaboraviti) (to forget) kup.iti se) (to swim) tnu/K ki uredaj Hi-Fi u hladovini in the shade diskovi discs (hladovina) (shade) (disk) (disc) IZRAZI: u torn slue.i)u in that case Bl VEZBE Zamislite da ste na pustom ostrvu... Sta biste radili tamo? - Upotrebíte glagole: poneti, spavati.jesti, kupati se, odmarati se, raditi, učiti, čitati, ostati II Tamo nema škole, časová, profesora. 1. Na tom ostrvu nema..................(struja) 2. U gradu ima mnogo ..................(automobili) 3. Na ostrvu nije bilo..................(saobračaj) 4. Bilo je mnogo..................u autobusu, (ljudi) 5. Na moru če biti..................(voče) 6. Na pláži neče bití..................(gužva) 7. U mojoj škol i ne bi bilo..................(testoví) ima / nemá imenica u genitivu bilo je - nije bilo biče - neée biti bilo bi - ne bi bilo III Potrební su mi mir, tišina i čist vazduh. - Sta varn je potrebno za prijatan odmor? Potreban / potrebná / potrebno mi je..... Potrební / potrebne / potrebná su mi..... 226 Dopunite rečenice kao u primeru: .........mi je mír. Potreban mi je mir. 1...............................ti je tišina. 2.........................su nam prijatelji. 3.........................mu je more. 4.........................su varn interesantně knjige 5. Njimaje...........................čistvazduh. 6. Njoj je...........................novae. IV Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. rado, radije, najradije Izaberite jednu od tri situacije: a) na odmoru ste b) imate slobodno posle podne c) na pláži ste Kažite šta biste najradije radili u lim situacijama: odmor - ostati kod kuče - iči na more - provesti odmor na planini slobodno posle podne - šetati - iči kod prijatelja - spavati plaza - kupati se odmarati se ispod palme - čitati na pláži zamislite (zamisliti) situacije (situacija) imagine situations (situation) ir c HTPE HA CPEBY y ueJiOM CBeTy a>yaH Hrpajy pa3He Hrpe Ha cpehy h Haaajy ce aa he ao6nTH HeKy BeaHKy Harpaay. 3aMHcnHTe aa ere ao6H/iH npBy Harpaay. a) OiminHic Harpaae Ha cjiHKaMa 1. 2. 3 h 4. 6) nirraJTeapyra una mhcjih o HrpaMd na cpehy - aa jih Hrpa nrpe Ha cpehy? - iiiTa mhcjih 3auiTO Tbyan Hrpajy Te nrpe? - aa in je HeKaa aoono Harpaay? - una 6h HaJBHiiie Bo/ieo aa aoonje Kao Harpaay? 3auiro? ii Hdnninh ic l»npn ihuom uiTa OHcre ypaan/iH Kaa 6Hcre aodnjiH BeiHKy hobmcihv Harpaay • • • • ii • i ■ • • • • • • • • • \ a x RECl: iuiur.nlu (nagrada) novcanu (novcani, -a, -o) prize cash IZRAZI: igre na srecu games of chance Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice glagolima u potencijalu Ja bih.........da živim u velikom gradu, (želeti) Ja bih želeo da živim u velikom gradu. t. Mi........................po celom svetu, (putovati) 2. Ona ne........................čekom. (placatí) 3. Ti ........................da mi pomogneš. (moči) 4. Da li (vi) ........................igre na sreču? (igrati) 5. Oni ne........................da žive u staroj kuči. (voleti) II Stavite sledeče rečenice u perfekat i futur Ima vremena za od mor. Bilo je vremena za odmor. Biče vremena za odmor. 1. Ima mnogo ljudi na ulici. 2. Ima koláča i sokova. 3. Na moru nema gužve i buke. 4. Ima mnogo posla u bolnici. 5. Nema struje u našoj ulici. III Odgovorite na pitanja 1. Gde biste želeli da provedete odmor? 2. Šta biste mogli da radite za vikend? 3. Kuda biste voleli da putujete? 4. S kim biste išli na put oko sveta? 5. Koje gradove biste voleli da vidite? 6. Kako biste voleli da putujete? 229 OSAMNAESTA LEKCIJA U - > - <*JT 1 OBRAZOVANJE "JA U ŠKOLU IDEM I DOBAR SAM DAK..." Školski sistem kod nas je sličan onima u evropskim zemljama. Osnovna škola je obavezna i traje osam godina. Deca polaze u školu sa sedam godina. 1 Kad završe osnovnu školu daci mogu nastaviti LJJ školovanje u srednjoj školi. Mogu izabrati neku Kfl stručnú srednju školu (medicínsku, ekonomsku tehničku itd.) ili gimnaziju. Pre upisa u srednju školu srrucnu sreanju skoiu ^memcinsKu, eKonomsKu. tehničku itd.) ili gimnaziju. Pre upisa u srednju školu obavezan je prijemní ispit. Za sve učenike on je jednak: test iz matematike i test iz srpskog jezika. Prijemní ispiti za upis na Univerzitet su različiti i závise od fakulteta. Školská godina počinje prvog septembra, a predavanja na fakultetima prvog októbra. Učenici i studenti imaju dva raspusta tokom godine - zimski raspust u januáru, a letnji u julu i avgustu. itd. - i tako dalje REČI: obrazovanje education školovanje education dak schoolchild. pupil gimnazija grammar school. sistem system high school sličan, -a. -o similar stručná škola vocational school deca(dete) children (child) upisa (upis) registration osnovna škola primary school prijemni ispit entrance exam obavezna compulsory in it -a, -o different (obavezan, -a, -o) zavisi it depends on traje (trajati) lasts (to last) (zavisiti) (to depend on) nastaviti to carry on počinje it begins srednja škola high school, (poCinjati) (to begin) secondary school letnji. -a, -e summer tokom godine IZRAZI: during the year 2M) Aí VEŽBE I Osnovna škola traje devět godina. trajati (trajao, trajala, trajalo) traje - traju sq. čas traje 45 minuta & pL časoví traju od 9 -10:30 Dopunite rečenice glagolom TRAJATI Osnovna škola.........osam godina. (trajati) Osnovna škola traje osam godina. 1. Medicínski fakultet...........................šest godina. 2. Studije na medicínskom fakultetu........................šest godina. 3. Prijemní ispit...........................dva sata. 4. Filmoví na televiziji obično...........................oko dva sata. 5. Fudbalska utakmica...........................90 minuta. 6. Tečaj srpskog ježíka...........................pet meseci. 7. Tečajevi stranih jezika...........................četíri meseca. dete (sq. srednji rod) deca (pL kao imenica ženskog roda na -a u singuláru) II Deca polaze u školu sa 7 godina. 1. Njegovo dete je malo. 1 2. Došao sam kuči pře deteta. 2 3. Našem detetu je fizika laka. 3 4. Ne poznajem vaše dete. 4 5. Dete, dodi ovamo! 5 6. Išli su sa mladim detetom u grád. 6 7. Recite mi nešto o vašem detetu. 7 Njegova deca su dobra. Čuo sam od vaše dece da ste dobro. Kupio sam poklon našoj deci. Nisám dugo video njihovu decu. Deco, dodite na ručak! Lako je učiti sa dobrom decom. Lepo su pričali o vašoj deci 231 Napišite po dve rečenice sa imenicama DETE i DECA dete deca 1. 2. 1. 2. III Školskí sistem kod nas je sličan onima u evropskim zemljama. ... ~m : \H> Španski je sličan italijanskom jeziku. slican (kome / cemu) ý ♦ DATTV Vaša škola je slična našoj školi. Da li je srpski jezik sličan vašem jeziku ? Kom jeziku je sličan srpski? Kom jeziku je sličan vaš jezik ? Kakav je školskí sistem u vašoj zemlji? Pitajte druga/drugaricu o obrazovanju u njegovoj/njenoj zemlji. REČI: teč aj course 232 B ispm Miloš i Ivan su studenti Elektrotehničkog fakulteta. Posle predavanja stoje u holu fakulteta. Kraj semestra je blizu i zato razgovaraju o ispitima i ocenama. Ivan: Koliko ispita češ polagati u junskom roku? Miloš: Prijavio sam tri, ali ne znam da li ču uspeti sve da spremim. Sigurno ču polagati fíziku i matematiku. Ivan: Znam da češ položiti fíziku. Na vežbama si uvek najbolji. Miloš: Koji ispit si ti prijavio? Ivan: Samo sociologiju. Prošli put sam pao na ispitu. Sad moram da ga položím. Taj ispit je uslov da se upíšem na tretú godinu Miloš: Hajde da vidimo kada če biti písmeni ispit. Ivan: Meni je najteži usmeni deo ispita. Uvek imam trému kad treba da odgovaram. Miloš: Imam i ja, ali kad počnem da govorim, zaboravim na trému. REČI: u holu (hol) in the hall, lobby semestra semester, term (semestar) ocenama (ocena) marks (mark, grade) prijavio sam I registered (prijaviti) (to register) u roku examination period. (rok) (time limit, deadline) uspeti to succeed polagati to take (an exam) položiti to pass (an exam) sociologiju sociology (sociologija) uslov precondition písmeni, -a, -o written usmeni. -a, -o oral odgovaram 1 give answers (oďgovarati) (to answer) prošli put Imam tremu IZRAZI: last time I am nervous 2H Bí VEZBE I Imam ispit u deset sati. Polažem riziku. Móram da položím ovaj ispit. To je uslov za trecu godinu. polagati (polagao. polagala) položití (položio, položila) pasti (pao, pala polažem položím padnem Dopunite rečenice odgovarajucim glagolima Ivan je.........ispit iz sociologije i.........(polagati; pasti) Ivan je polagao ispit iz sociologije i pao je. 1. Studenti su juče.....................ispit. (polagati) 2. Da li su več.....................fiziku? (položití) 3. Ništa ne znam, sigurno ču.....................(pasti) 4. Želim ti da.....................taj ispit! (položití) 5. Da lije ona nekad.....................na ispitu? (pasti) II i Kraj semestra je blizu. Polažem r sociologiju. Polažem ispit iz sociologije. početak na početku sredina u sredini ,1UI. «.___i POČETAK (DATUM) j — f ľ r— f 'f p ■ ^— — • • *» — r t- — —* «—„____ SREDINA (TEKST) I r ✓ 4- iČŔAJ (PÓTPÍŠ) REČI: početak beginning sredina middle potpis signature 234 Školská godina počinje 1. septembra. Svakog dana kupujem novine. Danas móram da počnem da učim. Móram da kúpim knjigu. imperfektivni glagoli perfektivni glagoli uvek, cesto, obično, svakog dana... sada móram, treba, želim, hoču da + prezent / infinitiv počinjati početi kupovati kupiti dobijati dobili učiti naučiti odgovarati odgovoriti Izaberite glagol i dopunite rečenice dobijati - dobiti Juče sam.........pismo od druga. Redovno.........pisma. Juče sam dobio pismo od druga. Redovno dobijam pisma. 1 spremati se - spremiti se Položiču ispit, dobro sam se U junu studenti mnogo uče. se za ispite. učiti - naučiti Najradije...........................uveče. Kad...........................lekciju, iči ču u šetnju. 3 odgovarati - odgovoriti Molim te da mi........................najedno pitanje! Uvek kad...........................na ispitu imam trému. IV Opišite sliku. Šta řade profesor i student? Upotrebíte reči: polagati, odgovarati, pitati, slušati, ispit, profesor, znati, student, usmeni 235 yriHC HA S III Napravíte pitanja za sledece rečenice 1. Sedamdeset odsto je vuna, a trideset odsto je pamuk. 2. Karticom. 3. Osamdeset dinara. 4. Za tu salátu su potrební krompir, luk, ulje, so i sirce. IV Stavíte sledece reči u tabelu stomak, só, tata, bolest, ruke, voče, koleno, sťvar, pomoč, grlo, noga, bolesnik, lekovijaja, povrčcflaša, nož, sok, lista,jogurt, sela muški rod ženskí rod srednji rod SO 239 revizija iii (2 čas) LEKCIJE13-18 I Povežitc reči suprotnog značenja zdrav ..... lep obuči ranije cesto tišina otiči pobediti širom sveta kasnije retko skinuti bolestan izgubiti ostatí kod kuče buka ružan II Povežite A i B kolóne i napravíte pitanja Kome -Koga ^ Ko Koliko košta Koliko jezika govorite? je kupio nov diemper ? karta do Novog Sada? boli glava? se svida džemper? III Izaberite glagole i dopunite rečenice lečiti se, razboleti se, boleti, osečati se, lečiti 1. Nije došao na čas......................ga.........glava. 2. Ovaj novi lek.....................mnoge bolesti. 3. Ne volim da idem lekaru. više volim da................... 4. Boli me glava i grlo. sigurno ču............................ 5. Lekár pita pacijenta: "Kako..............................?' IV Stavíte sledeče rečenice u potencijal 1. Vozač je pitao saobračajca šta se desilo. 2. Oni su hteli da idu na utakmicu. 3. Mi smo skrenuli u jednu malu ulicu. 4. Nada i Milica su stigle u grad za pola sata. 5. Ja sam naučio jezik za godinu dana. 6. Miloš je poneo knjige i gitaru. 240 Dopunite sledeča pitanja glagolima u potencijalu Odgovorite na pitanja: l.Šta........................ ... na pustom ostrvu? / raditi (vi) 2. Kuda..................... 3. Koji film.................. .........? /gledati (vi) VI Stavíte sledeée rečenice u plurál 1. Dete ide u školu sa sedám godina. 2. Učenik ima letnji i zimski raspust. 3. Film obično traje sat i po. 4. Detetu je teško da dugo sedi i uči. 5. Student uvek ima trému na ispitu. II Izaberite odgovarajuče glagole i dopunite rečenice: (1) dobijati - dobiti (3) kupovati - kupiti (2) učiti - naučit i (4) polagati - položití 1. Ja uvek (3)........................u prodavnici blizu moje kuče. 2. Želite li (3)........................neki rečnik? 3. Morate (2)........................nove reči do sutra. 4. Oni ne znaju dobro, ne mogu (4)........................ispit. 5. Moja drugarica cesto (1)........................pisma od roditelja. 241 devetnaesta lekcija ČETIRI GODIŠNJA DOBA Zemlja dobija od Sunca dovoljno svetlosti i toplote za živi svet - ljude, životinje i biljke. Neki delovi Zemlje dobijaju više. a neki manje svetlosti. Zato je negde uvek leto, a negde uvek zima. Naša zemlja se nalazi izmedu dve takve oblasti. Ima uměřenu klimu i četiri godišnja doba. To su proleče, leto, jeseň i zima. Zemlja - zemlja Sunce - sunce U proleče sve raste, drveče dobija lišče, cveče cveta. Najviše posla seljaci imaju u baštama i na poljima u proleče i leti. Oni gaje voče, povrče, pšenicu, kukuruz... Rana jeseň je najprijatniji period u godini, ali posle počinju kiše i hladne večeri i jutra. Cesto duva vetar. To je znak da dolazi duga i hladná zima. RF.C.I: světlosti (světlost) toplote (toplota) biljke (biljka) životinje (životinja) negde leto zima oblasti (oblast) uměřenu (umeren, -a, -o) klimu (klima) proleče light heat plants (plant) animals somewhere summer winter regions (region) moderate climate spring jesen raste (rasti) cveta (cvetati) drveče lišče poljima (polje) gaje (gajiti) pšenicu (pšenica) kukuruz rana (rani, -a, -o) autumn, fall it grows (to grow) blossom (to blossom) trees leaves fields (field) they grow (to grow, to raise) wheat corn, maize early IZRAZI: živi svet the living world godišnja doba seasons VEŽBE I Četiri godišnja doba su: proleče, leto, jeseň i zima. í. proleče u 2. leto 3.jeseň Opišite slike 1, 2, 3, 4 - Koje godišnje doba najviše volite? - Koliko traje godišnje doba? - Koje godišnje doba je najprijatnije kod nas? 4. zima u leto - leti u zimu - aimi u proleče u jeseň II Zemlja dobija dovoljno svetlosti i toplote od Sunca. světlost jeseň ^ oblast noč bolest kap vest stvar reč é [ ' > ženskí rod singular plural N. dobra vest N. dobre vešti G. (posle) dobre vešti G. (pre) dobrih vešti D. dobroj vešti D. dobrim vestima A. dobru vest A. dobre vešti V. dobra vešti V. dobre vešti I. (sa) dobrom vešti (vešču) I. (sa) dobrim vestima L. (o) dobroj vešti L. (o) dobrim vestima 243 Dopunitc rečenice odgovarajučim oblícíma 1. Nema života bez........................(světlost) 2. Koja je za vas...........................u srpskom jeziku ? (najteža řeč 3. Ne volim da pričam o ................................(tastvar) 4. On ne zna ništa o....................................(teške bolesti) 5. Putovačemo u.................................(ta oblast) 6. Želim ti.................................(laka noc) 7. Došao je sa.................................(lepa vest) Izaberite tri řeči i napišite tri rečenice: světlost, oblast, bolest, vest, jeseň, not, kap 1. 2. 3. III Negde je uvek leto, a negde uvek zima. Gde? Ko? Šta? Kuda? negde neko nešto nekuda - Voleo bih da provedem odmor negde na moru. - Neko me je tražio, ali nisam bio kod kuče. - Morám da kupim nešto za poklon. - Hajdemo nekuda, ne mogu da sedim kod kuče. 244 Drwnd, Sava Šumanovič (1896-1942) B NOVA LEKCIJA IZ GEOGRAFIJE Milica treba sutra da odgovara geografiju. Uči novu lekciju. Milica: Ravnice se nalaze na severu Srbije i u dolinama reka. Tu su zemlja i klíma pogodne za pšenicu, kukuruz, povrče i voče. Ljudi gaje goveda, ovce. svinje i živinu. U tim oblastima su največe fabrike hrane. One proizvode ražne namirnice. Srednji i južni deo zemlje je planinski. Najviše planine se nalaze na jugu i západu. Tamo zima traje osammeseci... - Tata. čime se bave ljudi u planinskim oblastima? Nikola: Gaje krompir... ovce... goveda. Pravé najbolji sir i pršutu. Mnoge proizvode izvoze. Neki ljudi rade u fabrikama i rudnicima. Kad smo prošlog leta putovali ka moru, stali smo u jednom malom selu na planini. Probali smo taj čuveni sír. REČI: ravnice (ravnica) na severu (sever) dolinama (dolina) pogodne (pogodan, -a, -o) goveda(govedo) ovce (ovca) svinje (svinja) živinu (živina) fabrike (fabrika) proizvode (proizvoditi) namirnice (namirnica) plains (plain) in the north (north) valleys (valley) appropriate, good cattle sheep pigs (pig) poultry factories (factory) they produce (to produce) food products južní, -a, -o na jugu (jug) na zapadu (zapad) planinski, -a, -o prave (praviti) pršutu (pršuta) izvoze (izvoziti) rudnicima ! 1 hi 111 K čuveni, -a, -o southern in the south (south) in the west (west) mountainous they make (to make) smoked ham they export (to export) mines (mine) famous 246 Bil VEŽBE Ravnica se nalazi na severu Srbije. četiri strane sveta SEVER A ZÁPAD <• na severu najugu •».......> iSTOK na istoku na západu JUG a) Dopunite rečenice kao u primeru: Ravnica se nalazi.........zemlje. (sever) Ravnica se nalazi na severu zemlje. 1. Planine su.....................(jug) 2. Fabrike hrane se nalaze.................. 3. Najviše planine su........................ 4. Najviše rudnika ima................. .... (sever) .... (západ i jug) (jug) b) Južni deo Srbije je planinski. sever - severní, -a, -o jug - južní, -a, -o istok istočni, -a, -o západ - zapadni, -a, -o Zavŕšite rečenice Ravnica se nalazi u.........delu zemlje. (sevemi) Ravnica se nalazi u severnom delu zemlje. 1. Planine su u............... 2. Fabrike hrane se nalaze u 3. Najviše planine su u...... 4. Mnogo rudnika ima u____ delu. (južni) ...............Srbiji. (severní) ......i...............oblasti. ( ..........Srbiji. (istočni) II Fabrike proizvode ražne namirnice. proizvoditi (proizvodim) proizvod Fabrika proizvodi hranu. Njeni proizvodi su odlični. Stavite reči proizvoditi i proizvod na odgovarajuče mesto Ovo je nov Fabrika.........automobile. Ovo je nov proizvod. Fabrika proizvodi automobile. 1. Probajte naše odlične 2. Da li seljaci ovde..... 3. Koja zemlja.......... 4. Mi uvozimo ražne .... ......dobar sir? najbolje televizore? .......iz Italije. 111 Seljaci gaje kukuruz. krompir... Gledajte sliku i razgovarajte s drugom. Pitajte: Šta Ijudi gaje? Gdc ima najviše... sm se nalazi... Gde su... Šta proizvode... • fabrika hrane AM struja A rudnik t pšenica kukuruz O voče povrče TT ovce U goveda planine istok istocni, -a, -o AA^A ^ A 9 A Zlatibor AC\ A\ O TP 21bJ 1439 Ü a Xf Kopaonik 2017 ^ A A REČI: east eastern severní, a, o zapadni, -a. -o northern western 248 3JTATHB0P 3jiaTH6op je iLidnnna y 3anaiiH0M neny Cp6HJe. HMa yMepeny h Bp/io npHJaTHy ihmv. Iloinaia je no npoH3BOAHMa on m/iena, Meca h ByHe. Ochm Tora weHe H3 3JiaTH6opCKor cejia CHporojHo npaBe .ihrmc ueMnepe Koje h3bo3hmo y ueo CBeT. 3/13TH6opCKH npOH3BOi!h: uputyiua (cyBO Meco) CUpr KQJMQK (Ofl m^eKa) umuepu (ofl ByHe) no3HaT no.inaia no3HaTO } no + .10K3THB 06eae>KHTe 3H3kom >/(t3mho) h X (HeTaHHo) c/ieaehe peMeHHue: 3eM^>a flo6HJa aoboji>ho cbct/iocth h Ton/iore on CyHua. 1. y npojiehe naaa jiHiuhe. 2. y Cp6HJH je yBeK 3HMa. 3. Cp6HJa HMa yMepeHy KJiHMy h qeTHpn r o;ihiiih.j iioSa. 4. Bohe uBeia y jeceH. 5. 3HMa je HajnpnjaTHHJH ueo roanHe 6. PaBHHue ce Hana3e Ha jyry Cp6HJe. 7. y paBHHuaMa h ;io innaMa npaBe najoo.bu cnp h npuiyry. 8. y paBHHuaMa JbyAH raje nuieHHiry, KyKypy3, Bohe, noBphe. 9. CpeflH>h h jy>KHH aeo je n lannm km 10. y paBHHuaMa He raje roBeaa, cBHH>e, OBue h >KHBHHy. 11. HeKe naaHHHe cy no3H3TH tvphcthhkh ueHTpH. RECl: cvbo (cvb. -a, -o) dry IZRAZI. cyao Meco (npuiyra) smoked ham ochm Tora besides 251 Hl a) Slušajte b) Ponavljanje lckcijc DOMAČI ZADATAK I Dopunite rečenice odgovarajučim oblicima kao u primeru: U.........cesto pada kiša. (jeseň) U jeseň cesto pada kiša. 1. Svakog dana čujem mnogo........................(nove vešti) 2. Ne znam........................(ta reč) 3. Zimi su..................duge i hladne, (noci) 4. Ljudi u........................gaje pšenicu i kukuruz. (ova oblast) 5. U mojoj sobi nema dovoljno.....................(světlost) 6. Imaš li..................za oči? (kapi) 7. Nije prijatno slušati razgovor o........................(bolesti) 8. Za mene, proleče je lepše od........................(jeseň) II Dopunite rečenice 1. U..................ljudi gaje kukuruz, krompir. povrče. (planinski deo) 2. Na..................ima mnogo fabrika hrane, (sever) 3. U............i.........Srbiji se nalaze najviše planine, (zapadni, južni) 4. Da li su rudnici u...............ili...............delu? (severní, južni) 5. Da li je..................deo ravnica? (srednji) III Odgovorite na pitanja 1. Kako se zovu godišnja doba? 2. Kakva je klima u našoj zemlji? 3. Kada ljudi imaju najviše posla na poljima? 4. Gde se nalaze ravnice u Srbiji? 5. Sta ljudi gaje u ravnicama? 6. Koji deo naše zemlje je planinski' 7. Čime se bave ljudi u planinskim oblastima? 8. Koje proizvode izvoze? 252 dvadeseta lekcija A ŽELEZNIČKA STANICA PROVEDITE LETO SA NAMA! Irina: Silvija: Irina: Silvija: Irina: Silvija: Irina: Silvija, vidi ovaj oglas! Letovanje u hotelu "Fjord". Pansion po osobi u dvokrevetnoj sobi je 3000 dinára. Hotel ima svoju plažu, restoran, sportske teréne, a svaka soba telefon, televizor, balkon sa pogledom na more. U kom mestu je hotel ? U Kotoru. To je divan srednjovekovni gradié u Crnoj Gori. Znam. Markovi prijatelji su tamo letovali. Kad bismo išle? Najbolje početkom avgusta. Zvaču hotel i rezervisaču sobu. Móram se vratiti do 27. avgusta. U redu. Ostačemo tri nedelje. gradič - mali grád ^ Sihija: Molim vas dve kartě prvog razreda za Bar. Službenik: Za koji datum? Silvija: Za 3. avgust. Službenik: Želite li povratnu kartu? Sihija: Da, dve povratne kartě. Službenit Znáči, polazak trečeg avgusta. A povratak? Silvija: 24. avgusta. Kada polazi voz? Službenik: U 22.50, a stiže u Bar oko 7 sati ujutro. 253 RKCl: letovanje summer holiday pansion full board po osobi (osoba) per person u dvokrevetnoj sobi in a twin room (dvokrevetna soba) (twin room) svoju (svoj, -a, -e) it's own (one's own) plažu (plaza) beach balkon balcony srednjovekovni. -a. -o medieval letovali (letovati) they spent the summer (to spend the summer) vratiti se železnička stanica po vratnú kartu (povratna karta) polazak povrata k polazi pnl.i/i11 stiže Ntl/.ltl 1zrazi: prvi razred first class to return railway station return ticket departure return it departs (to depart) it arrives (to arrive) Al VEZBE I Markov automobil je ispred kuče. a) Čiji? čiji -a -e čiji -e -a -ov, -a, -o / -ev, -a, -o -in, -a, -o -ovi, -e, -a / -evi, -e, -a -ini, -e, -a, Markov-a-o Markovi-e-a Silvijin-a-o Silvijini-e-a Milošev-a-o Miloševi-e-a Iňna: Čiji je ovaj automobil, Markov ili Silvijin? Nada: To je Markov automobil. Njena kola nisu u Beogradu. 25» Odgovoríte na pitanja Čija je ovo knjiga? drina) Knjiga je Irinina. 1. Čiji je automobil? (Marko) 2. Čija kčerka je sa Silvijom? (Nikola i Nada) 3. Čija je devojka Ana? (Miloš) 4. Čiji je muž Nikola? (Nada) b) Dopunite sledece rečenice 1. Milica je............sestra. (Miloš) 2. Marko je...............brat (Silvija) 3. Nada je...............žena. (Nikola) 4................mesto rodenja je Smederevo. (Nikola) 5................i...............zemlja je Italija. (Silvija i Marko) c) Promenite rečenice prema modelu: Marko: Moj automobil je nov. Irina: Markov automobil je nov. Njegov automobil je nov. 1. Nada: Moj posao je vrlo interesantan. Silvija: ....................................... 2. Nada i Nikola: Naš stan je u centru. Irina: .................................... II a) Hotel ima svoju plažu. Ja qledam svoju i vašu kartu. Ja gledam svoju kartu. Ti gledaš svoju kartu. On 1 Ona > gleda svoju kartu. Ono J Mi gledamo svoju kartu. Vi gledate svoju kartu. Oni 1 One f gledaju svoju kartu. Ona J 256 Silvija Irina službcnik Gledajte slike 1 i 2 i odgovorite na pitanja 1. Čiju kartu gleda Silvija? 2. Čiju kartu gleda Irina? 3. Čije karte ima službenik na stanici? b) Zavŕšite sledeče rečenice zamenicom svoj kao u primeru: Svida mi se vaš posao, ali više volim.........posao. Svida mi se vaš posao, ali više volim svoj posao. 1. Svi studenti u grupi imaju............knjige. 2. Išla sam u grád sa............drugaricom. Srele smo njenog druga. 3. U Beogradu Silvija ima............sobu, ali u hotelu če biti u istoj sobi sa Irinom. 4. Mnogi hoteli na moru imaju............bazéne i pláže. 5. Volim da razgovaram sa maminim drugaricama, ali više volim da razgovaram sa............drugaricama. 6. Mislite li o............roditeljima? 7. Zaboravila sam............knjigu, mogu li uzeti vašu? III Voz polazi u 10.55, a stiže u Bar oko 7 ujutru. pou - polaziti (polazak) doči - dolaziti (dolazak) vratiti se - vračati se (povratak) Vežbajte u parovima Na stanici ste. Kupujete kartu. Upotrebíte sledeče reči: polazak, po\ratak, polazi, stiže, poxratna karta B PUTOVANIE U KOTOR Rano ujutru voz je ušao u stanicu u Baru. Pútnici su izašli iz voza i krenuli prema izlazu. Pored železničke stanice se nalazi autobuska stanica. Irina i Silvija su imale srece i nisu dugo čekale autobus za Kotor. Uživale su u putovanju. Brzo su stigle u Kotor. Irina: Bila sam ovde pre desetak godina, ali sad nisam sigurna da li treba da idemo pravo ili levo. Silvija: Pitaj nekoga! Irina: Izvinite, molim vas. znáte li gde je hotel "Fjord"? Mladič: Kako da ne! Idite pravo, predite ulicu, skrenite u drugu ulicu levo i stiči čete do malog parka. Prodite kroz park i videčete hotel. Irina: H vala vam! Mladič: Dozvolite da vam pomognem. Vidim da imate mnogo stvari. Irina i Silvija: Hvala. Ako vam nije tesko. uzmite kofer. proci kroz put n k i (pútnik) krenuli (krenuti) autobuska (autobuski. uživale su (uži vari) REČI: a. -o) passengers (passenger) they left (to leave, to start) bus (adj.) they enjoyed (to enjoy) preči preko pravo predite (preči) prodite (proči) kroz dozvolite (dozvoliti) skrenite (skrenuti) kofer IZRAZI: Imale su srece! Kako da ne! they were lucky of course straight on cross (to cross) pass (to pass) across let (to let) turn (to turn) suitcase 258 vežbe I Pútnici su izašli iz voza i krenuli prema izlazu. putovati, put, pútnik, putovanje Putovanje je bilo vrlo prijatno. Pútnici su imali mnogo stvari. Stari put ide prema moru. Moj drug se vratio s puta po Južnoj Americi. Kad neko putuje kažemo: "Srečan put!" Idite pravo, pa levo! Imperativ a) 3. lice plurala prezenta -u / -e imperativ -i oni idu singulár / (ja) Idi! (ti) Neka ide! (on. ona. ono) plurál Idimo! (mi) Idite! (vi) Neka idu! (oni, one, ona) oni uče / (ja) Učimo! (mi) Uči! (ti) Učíte! (vi) Neka učí! (on. ona, ono) Neka uče! (oni. one, ona) b) 3. lice plurala prezenta -ju / -je => imperativ -j oni pitaju NEÔAT1V Ne idi! Nemoj da ideš! singulár / ' (ja) Pitaj! (ti) plurál Pitajmo! (mi) Pitajte! (vi) Neka pita! (on, ona, ono) Neka pitaju! (oni, one, ona) oni stoje / (ja) Stoj! (ti) Neka stoji! (on. ona. ono) Stojmo! (mi) Stojte! (vi) Neka stoje! (oni, one, ona) 259 Napišite imperativ sledečih glagola: čitati, kupiti, slušati, čekati (ti) (mi) (vi) III Vežbajte u parovima Pogledajte pian grada. Vi ste na mestu 1.2 ili 3. Objasnite drugu kako da stigne do pošte, železničke stanice, bolnice, hotela bo In o HA AEPO^POMY I II npoMMTajTe A - JleT YU 476 3a Thb3t. To je Haui Jier. B - Ha jih je H3na3 4 HjIh 14? A - Hne a m aoôpo qyo. Mhcjihm na je 4. B - Ebo, noHOBO, cnyiuaj! M * na j 6poj 4. A - HueMo! A - Mojihm Bac Bauiy KapTy. B - H3B07IHTe! A - Ha jih HMaTe caMO je/jaH Kodpep? B - JXa, h OHy Majiy Topby, to je pyMHH nprjfcar. A - JXa jih jKeJiHTa Mecro nope/j npo3opa? B - He. BHUie bojihm nope/t npoJia3a. A - H3BOfiHTe Bauiy oopjtHHr KapTy. CpehaH nyr! B - \na ia Be>K6aJTe y napoBHMa a) Ha aepo/jpoMy cre. riyryjeTe 3bhohom. ílHTaie 3a cboj jier h Tpa>KHTe híkh npejtajeTenpTJbar. 6) YxoTe/rycre.Tpa>KHTecoby(jejj,HOKpeBeTHy,ABOKpeBeTHy),naučnou3a jeflHy ocoôy hjih ja.Be ocoôe. nonynaHCHOH hjih caMO HoheH>e, uena... 260 REČI: -1PT Topôa pvMHH iipr.bai flight bag hand baggage nyní hm (nyuiHTH) caMO Hohetfce smoke (to smoke) bed only CI a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMAČI ZADATAK I Odgovoríte na pitanja kao u primeru: Čiji je ovo sat ? (Ivan) Ovo je Ivanov sat. 1. Čija je ovo knj iga M Ana) .......................................... 2. Čije je ovo mesto? (Irina) .......................................... 3. Čije su cipele? (Miloš) .......................................... 4. Čiji je stan? (Marko) .......................................... 5. Čiji je automobil? (Nikola) .......................................... II Dopunite rečenice zamenicom svoj, -a, -e 1. Moja drugarica letuje u...............kuči na moru. 2. Zaboravio sam...............rečník, mogu li da uzmem tvoj? 3. Da li putujete na more...............kolima? 4. Kupiču poklon............... rodit cl ji ma. 5. Pričajte nam o...............gradu. III Dopunite rečenice glagolima u zagradi 1............................smo vrlo dugo. (putovati/mi) 2. Da li ............vaš drug juče.....................s puta? (vratiti se) 3. Prošle godine ........................u novom hotelu, (letovati/mi) 4. Treba da........................preko mosta, (preči/on) 5. Na putu za Atinu........................ste kroz Niš. (proci/vi) IV Stavite rečenice u imperativ t. Preči /ulica/ i skrenuti / desno. (ti) 2. Izvolite. / uči. (vi) 3. Kazati / mi / mesto i datum rodenja. (ti) 261 KUČNI UUBIMCI Poznato je da su životinje věrni čovekovi prijatelji. Medutim, ljudi ponekad izgube kučnog ljubimca ili ga ostave. Ima mnogo priča o životinjama koje su presle dug put da ponovo nadu svog gazdu. Nauka je ispitivala odnos izmedu ljudi i njihovih kučnih ljubimaca. Porodice koje imaju psa, mačku ili neku drugu životinju srečnije su i zdravije. Gradske porodice obično imaju jedno ili dva deteta. Kučni ljubimci su naročito potrební deci koja su cesto sama kod kuče dok su njihovi roditelji na poslu. Jedno ispitivanje je pokazalo da mladi više vole svoje životinje od muzike i moderně odeče. Deca koja rastu uz životinje uče da se brinu o nekome, manje su sebična i stidljiva. uz životinje ■ sa životinjama Nf^ REČI: věrni(veran,-a, -o) izgube (izgubiti) ostave (ostaviti) ponovo gazdu (gazda) nauka loyal they lose (to lose) they abandon (to abandon) again owner (master) science ispitivala je (ispitivati) odnos psa (pas) macku (mačka) dok ispitivanje sebična (sebičan, -a, -o) stidljiva (stidljiv, -a. -o) IZRAZI: km 111 Ijubimci pets presle su dug put they walked a long way it researched (to research) relationship dog cat while research selfish shy 262 All vezbe I Gradske porodice obično imaju jedno dete ili najviše dva deteta. (1) jedno dete (2) dva (3) tri (4) četiri (5) petoro dece (6) šestoro dece } deteta = jedno dete dvoje troje četvoro petoro dece Koliko dece ima u vašoj porodici? - Da li danas porodice imaju manje dece nego pre? - Koliko dece biste želeli da imate? II Mladi više vole svoje životinje od muzike i moderně odeče. 1. Više volim psa od...............(mačka) 2. On je stidljiviji od...............(ja) 3. Moj pas je veči od..............................(tvoj pas) 4. Psi su verniji od.......................................(druge životinje) 5. Njihov pas više voli ribu od...............(meso) Napišite dve rečenice i upotrebíte komparativ sa predlogom od 1............................................................................ 2............................................................................ III Imate li kučnog ljubimca? mali grad = grad + ič => gradič mala riba = rib/ + ica => ribica Dopunite kolone grad - gradič riha - íSfcf! park -......... kuča -......... ključ -......... mačka -......... sat -......... životinja -....... 263 Vežbajte u parovima Razgovarajte sa drugom/drugaricom o kuénim Ijubimcima. Pitajte - da li neko ima kučnog ljubimca - ako nema, da li bi voleo da ima i zašto - kako se brine o njemu (hrana, kupanje, šetnja, igra...) 26 i B BEOGRADSKI ZOOLOŠKI VRT VRT DOBRE NADE U centru grada, u lepom i mirnom delu Beograda, na Kalemegdanu nalazi se Beogradski zoološki vrt. Nije največi a možda ni najlepší na svetu, ali je jedinstven jer su kavezi, kučice i bazeni za divlje životinje smešteni unutar zidina staré tvrdave. Tu životinje iz celog sveta žive mimo i bezbedno. Beo 3oo Bpt U vrtu rade Ijudi koji vole životinje i u njemu provode mnogo vremena. Uspeli su da od starog, malog zoološkog vrta náprave prijatno mesto za decu i gradane Beograda. Mnogi Ijubitelji životinja besplatno rade u vrtu několiko sati dnevno ili nedeljno. Oni hrane životinje, čisté kaveze i park. Uvek je bučno i veselo u "Baby-zoo" vrtu gde ima najviše posetilaca. Tu su zajedno u kavezu "opasni" tigriči, lavici, majmuni... Neke životinje slobodno šetaju po vrtu i igraju se sa decom. "baby-zoo" vrt - vrt sa mladunce REČI: mirnom peaceful dnevno daily (miran, -a, -o) nedeljno weekly jedinstven, -a, -o unique hrane (hraniti) they feed (to feed) kavezi(kavez) cages čisté (Cistiti) they clean (to clean) divlje (divlji, -a, -c) wild lun mi noisy smešteni located veselo joyful (smešten, -a, -o) posetilaca visitors unutar inside (posetilac) (visitor) line (zidina) walls opasni dangerous mimo peacefully (opasan, -a, -o) bezbedno safely tigriči (tigrič) tiger cub uspeli su they managed lavic (lavici) lion cub (uspeti) (to managed) majmuni monkeys náprave (napraviti) they make (to make) ni.i i in u li (monkey) Ijubitelji (ljubitelj) lovers of /d mladunce for young animals besplatno free (mladunac) (young) 265 Bíl vezbe Mnogi Ijubitelji životinja besplatno rade u vrtu. Kakav, kakva, kakvo...? - besplatan ulaz - besplatna karta - besplatno pice a) Dopunite tabelu: kakav, -a,-o Kako...? Oni řade besplatno. kako li miran, mirna,-o 2 slobodan, slobodná, -o mimo siguran, sigurna, -o bučan, bučna,-o veseo, veselá, -o 6 lep, lepa,-o 7 težak, teška,-o 8 lak, laka.-o b) Gledajte tabelu i dopunite rečenice U.........(1) delu grada je zoološki vrt U mirnom delu grada je zoološki vrt. 1. On..................(6) svira. 2. Ovo město je..................(2) 3. On vozi brzo, ali..................(3) 4. Ana je..................(5) devojka. 5. Tamo gde su deca uvek je..................(4) i 6. Stranci..................(8) nauce da čitaju srpski. 7. Koliko je..................(7) slon? (5) 266 II U "Baby - zoo" vrtu ima najviše posetilaca. _ singular plural N. posetilac G. posetioca D. posetiocu A. posetioca V. posetioče 1. posetiocem L. posetiocu posetioci posetilaca posetiocima posetioče posetioci posetiocima posetiocima Napišite nominativ i genitiv plurala singular plural čitalac slušalac gledalac b) Dopunite niz: posetilac/gledalac/čitalac/slušalac Ovo su naši posetioci /.................../.................../.................../ Ima više od 1000 /.................../ gledalaca / .............../.................../ Sta mislite o Dragi........... ............? /čitaocima?/...................? ! /...................! /slušaoci! III Vrt je jedinstven jer je smešten unutar zidina staře tvrdave • • i r a) Pogledajte slike i kažite koje životinje vidite? b) Ko rádi besplatno u vrtu? Sta rade ti ljudi ? Da li biste voleli da radite u někom zoo-vrtu? Gdeje "Baby zoo" vrt? ŘEČI: slon elephant 267 MAMAK MHUJKO CE BPATHO KYTiH Obo je npHwa o MaMKy Mhujkv. XCHMO je y nopoflHUH ca Tpoje jietie y je/woj ccockoj KyhH. Ty je yBeK 6hjio mhofo noc/ia 3a H>era. Ann. Mhujko je BHiue BOJieo aa jejje jaja Hero na Tpa>kh MHiueBe. 3aio je ra3na oAJiyMHO na ra ojjHece ja/ieno oa Kyhe h orraBH. Meceu aaHa KacHHJe, cbh y KyhH cy mhcjih/ih na BHiue HHKama Hehe BH/terH Mmnn. MerjyTHM, jeanor flaHa Kan cy OTBopn/iH BpaTa, Manan je yuiao y Kyhy. ripeuiao je npeKO TpHaeceT KHJioMeTapa, Mopao je na npefje npeKO peKe .UpHHe h aa nporje HeKO/iHKO ce;ia. BpaTHo ce MpuiaB. yMopaH h rnaiiaH. fleua cy 6HJia npecpehHa Kan je oiau ao3boaho na h>hxob t.voiiM.ui in i.ihc y KyhH. a) npenpHMaJTe npHMy o MaMKy Mhiiikv 6) 3Haie jih HeKy cjiHMHy npnny o KyhHOM /by6HMtry? RECl: m.im.ik tomcat < cm mi. -a, -o village npecpehHa (npecpehaH. -hHa, -hno) very happy, overjoyed 268 DOMÁCI ZADATAK Dopunite rečenice odgovarajučim oblicima imenica dete i deca: Gradske porodice obično imaju dva......... Gradske porodice obično imaju dva deteta. 1. Moja sestra ima dvoje.................. 2. Koliko..................ima u vašoj porodici? 3. Oni žele da imaju troje.................. 4. Moja baka je imala samo jedno.................. 5. Ispred kuče je petoro.................. II Zavŕšite rečenice kao u primeru: Mladi više vole modernu muziku od.........(klasična muzika) Mladi više vole modernu muziku od klasične muzike. 1. Ona je stidljivija od..................(brat) 2. Moj pas je stariji od..................(tvoj pas) 3. Više volim pozorište od..................(televizija) 4. Milica spavá duže od..................(Miloš) 5. Ova lekcija je teža od..................(prva lekcija) III Napravíte pitanja sa kakav, -a, -o i kako za sledeče rečenice 1. Ona je veselá devojka. ................................ 2. Pas spavá mirno. ................................... 3. On je najmirniji pas u ulici. ................................... 4. Lekcije su teške. ................................... 5. Stranci lako nauče da čitaju srpski.................................... 6. Beogradski zoološki vrt je lep. ................................... IV Odgovoríte na pitanja 1. Imate li kučnog ljubimca? 2. Koju životinju biste želeli da imate? 3. Kakva su deca koja rastu uz životinje? 4. Gde se nalazi zoološki vrt u Beogradu? 5. Ko radi besplatno u vrtu? 6. Gde je uvek bučno i veselo? 269 KALEMEGDAN Svaki gost Beograda sigurno če posetiti Kalemegdan, najlepší park u Beogradu. U park možemo učí iz Knez-Mihailove ulice. Ovaj deo Kalemegdana je nekad bio prazan prostor ispred tvrdave, a danas je šetalište uvek puno posetilaca. Šetajuči širokim cvetnim stazama, prolazimo pored spomenika poznatih umetnika, lekára, profesora, političara. Iduči dalje dolazimo do zidina staré tvrdave sa kulama. Na mestu današnjeg Kalemegdana prvú tvrdavu su podigli Kelti u IV veku pre nove ere. Posle njih tvrdavu su gradili Rimljani, Turci. Austrijanci... Oko tvrdave je nastao grad u kojí su trgovci dolazili ploveči Savom i Dunavom. REČI: posetiti prazan. -a, -o prostor šetalište cvetnim (cvetni. -a, -o) prolazimo (prolaziti) umetnika (umetnik) političara (političar) dalje (daleko) to visit empty space, area of ground a place for walking flowery we pass (to pass) artists (artist) politicians (politician) further (far) sa kulama (kula) današnjeg (današnji. -a, -*) podigli su (podid) gradili su (graditi) nastao je (nastatí) trgovci (trgovac) ploveci (ploviti) with towers (tower) present they raised (to raise, to put up) they built (to built) was founded (to be founded) merchants (merchant) sailing (to navigate, to sail) 2~() ÄH VEŽBE Šetajuči parkom prolazimo pored spomenika. glagolski prilog sadašnji - partirip prezenta 3. lice pl. prezenta dolaze ] ~\ dolazeci (oni) šetaju > + či \ šetajuči idu iduči Samo od imperfektivnih qlagola \rv dolaziti, prolaziti... & Šetajuči grádom prolazim pored spomenika. (ja) Šetajuči grádom prolaziš pored spomenika. (ti) Šetajuči grádom prolazi pored spomenika. (on, ona, ono) Šetajuči grádom prolazimo pored spomenika. (mi) Šetajuči grádom prolazite pored spomenika. (vi) Šetajuči grádom prolaze pored spomenika. (oni, one, ona) a) Napravíte partie ip prezenta od sledečih glagola 3. lice pl. prezenta particip prezenta prolaziti ulaziti govoriti pisati piti sedeti putovati čitati 271 b) Dopunite rečenice kao u primem: .........parku gledam ljude koji prolaze. (sedeti) Sedeči u parku gledam ljude koji prolaze. 1.................... u park vidim mnogo spomenika. (ulaziti) 2............dalje prema Savi dolazimo do kalemegdanske tvrdave. (iči) 3. Gledam izloge.....................po Knez-Mihailovoj ulici, (šetati) 4. On najbolje uči.....................lepu muziku, (slušati) 5. Uživam ....................kod kuče. (sedeti) 6......................ulicu on gleda i desno i levo. (prelaziti) I Sledeče rečenice stavíte u perfekat i futur kao u primem: Šetajuči parkom prolazimo pored spomenika. / prezent Šetajuči parkom prolazili smo pored spomenika. / perfekat Šetajuči parkom prolazičemo pored spomenika. / futur 1. Iduči u školu gledam automobile. 2. Učimo jezik čitajuči novine. 3. Putujúci po zemlji učimo istoriju i geografiju i upoznajemo ljude. 4. Pišuči domači zadatak ponavljamo gramatiku i lekciju. 5. Stoječi ispred spomenika čekam prijatelja. 6. Mnogi studenti provode raspust učeči. 7. Vračajud se sa fakulteta Miloš razmišlja o ispitu. 8. Duvajuči vetar nosi lišče. III Stavíte odgovarajuče predloge u sledeče rečenice: u, na, iz, pored, sa, kroz, ispred, oko 1..........park ulazimo.........Knez-Mihailove ulice. 2. To je nekad bio prazan prostor.........tvrdave. 3..........tvrdave je nastao grad. 4. Cvetnim stazama prolazimo.........park. 5. Šetajuči Kalemegdanom prolazimo.........spomenika umetnika, lekára, političara. 6.......tvrdave je izvanredan pogled Novi Beograd i ušče dve reke. 7. Najinteresantnija je stará tvrdava.........kulama. *™¥ lokativ Vr akuzativ * Zoološki vrt se nalazi na Kalerneqdanu. Idúci na Kalemegdan, sreo sam prijatelja. sa ínstrumental genitiv 6 Najinteresantnija je stará tvrdava sa kulama. Možemo uéi u tvrdávu sa raznih strana. Napišite několiko rečenica sa predlozima: u, na, sa i pročitajte B ŠETNJA PO KALEMEGDANU Silvija: Několiko puta sam bila na Kalemegdanu. Užívala sam u setnji. ali volela bih da saznam nešto više o prošlosti tvrdave i o spomenicima. Iňna: Ova kapija ispred nas zove se "Kralj kapija", a ovde desno je Rimski bunar. Ako želiš, možemo da ga vidimo. Stepenice vode u dubinu od trideset pet metara. Ima mnogo priča o bunaru, ali ne známo da li su tačne. Silvija: Hajdemo, volim tajanstvena mesta. Iňna: Sada idemo da vidimo spomenik Pobedniku, simbol Beograda. Visok je četrnaest metara. U jednoj ruci Pobednik drži mač, a u drugoj pticu. Silvija: Šta još možemo videti ? Iňna: Vojni muzej, zoološki vrt, staré kapije... Posle idemo da vidimo dve male crkve ispod zidina. To su Crkva Ružica i Crkva svete Petke. Ispod Crkve svete Petke je izvor. Ljudi veruju da je voda iz izvora čudotvorna i lekovita. REČI: užívala sam I enjoyed pobedniku to the Victor (uživari) (to enjoy) (pobednik) (winner, victor) o prošlosti about the past simbol symbol (prošlost) (the past) drži (držati) he holds (to hold) kapija gate mač sword kralj king Vojni muzej Military museum bunar well crkve (crkva) church stepenice stairs, steps izvor water spring, dubina depth veruju (verovati) to believe tačne true čudotvorna miraculous . t .n ,111 i na. -čno) (čudoťvoran, ma. -rno) tajanstvena secret. lekovita healing, curative (tajanstven, -a, -o) mysterious (lekovit. -a, -o) VEŽBE I Stepenice vode u dubinu od 35 metara. dubok, -a, -o vi sok, -a, -o dug, -a, -o ši rok, -a, -o dubina visina dužina šiřina a) Proměníte rečenice kao u primeru: Dubina bunara je 35 m. Bunar je dubok 35 m. 1. Dužina puta je 45 m. 2. Visina spomenika je 3 m. 3. Šiřina sobe je 2,5 m. 4. Visina zgrade je 70 m. 5. Dubina jezera je oko 10 m. dubina V b) Zadatak: Dužina sobe je 4 m, a šiřina 3 m. Kolika je površina? P = 4x3 P = 12nV (metara kvadratnih) ^ Rešenje: Površina sobe je 12 m* a - dutina 32m Kolika je parka je.........m, > je 2 *> II Voleo bih da saznam nešto vise o prošlosti grada. prošlost y sadašnjost > ženskí rod buducnost J Dopunite rečenice 1. U Vojnom muzeju možemo videti dokumente iz...............(prošlost 2. Da li razmišljate o........................? (buducnost) 3. Sta očekujete od........................? (buducnost) 4. Mladi ljudi ne misie o prošlosti i budúcnosti, oni žive u.................. (sadašnjost) prošli, -a, -O prošlo vřeme - perfekat Yf/v sadašnji, -a, -e sadašnje vřeme - prezent r buduči, -a. -e budúce vřeme - futur III Napišite několiko rečenica o Kalemegdanu REČI: površina sirína visina rešenje sadašnjost buducnost surface area width height solution the present the future BEorp/va y itethaectom beky nyryjyriH no Eßponn noneTKOM neTHaecror Bena, mhoth HcropHMapH cy npouiJiH Kpo3 Beorpaa. ľlHcajiH cy aa je oh y to BpeMe 6ho c/ioöoaaH, OTBopeH rpaa. HMaoje/ieney/iHue, Kyheoa KaMeHa, bptobc. Hajjieniue 3rpafleÖH^ecyflBop, HeKOJiHKO iipicaBa, öo/iHHua h rocTHOHHue. 9 BpeMe BViaaapa CredpaHa Jla3apeBHr.a TproBUH HHcy MopajiH aa njiahajy nope3. 3aTO cy y rpaa flOJia3HJiH mho™ öoraTH JbyflH aa Tpryjy m whbc y h>eMy. HcropHMapH Kamy jxa je Beorpaa y to BpeMe 6ho jeaaH on Haj/ienuiHx rpaüOBa Eßpone. Lilia MOweMo Hay^HTH o rpajry h /byaHMa MHTajyfiH TeKCTOBe crapnx HCTopHMapa? - Koje 3eM/be h rpaaoBe ere BH/te/iH ,ao/ia3ehH y Beorpaji? RECl: HcropHMapH ' HCTOpHMap) KaMena (KaMeH) BpTOBe(epr) iBop historians (historian) stone gardens (garden) palace rOCTHOHHlie (rOCTHOHHIia) nope3 TprOBUH i pi ( man öoraTH (um .11 -a, -o) Tpryjy (TproBain) inns (inn) tax merchants rich to trade "7"7 Cl a) Slušajte b) Ponavljanje lckcije DOMAČI ZADATAK I Završíte rečenice kao u primem: .........ulicama gledam lepe zgrade. (šetati) Šetajuči ulicama gledam lepe zgrade. 1..........gradom razmišljam o poslu, (ici) 2. Ne mislim na probléme..................lepu knjigu. (čitati) 3. Odmara se..................televiziju kod kuče. (gledati) 4...................u stan kažemo: "Dobardan". (ulaziti) 5...................u parku čekaju prijatelje. (sedeti) II Rečenice iz prve vežbe stavíte u perfekat i futur kao u primem: Šetajuči ulicama gledam lepe zgrade. Šetajuči ulicama gledao sam lepe zgrade. Šetajuči ulicama gledaču lepe zgrade. III - Kolika je visina vaše sobe? - Koliko ste visoki? - Izmerite sobu i izračunajte njenu površinu. - Napišite šiřinu i dužinu sobe. IV Odgovorite na pitanja 1. Da li ste pošetili Kalemegdan? 2. Šta je danas Kalemegdan? 3. Odakle je lep pogled na Novi Beograd i ušče Save u Dunav? 4. Kolika je dubina Rimskog bunara? 5. Koj i spomenik je simbol Beograda? 6. Šta još možemo videti na Kalemegdanu? dvadeset treča lekcija VUK KARADŽIČ Bulevar kralja Aleksandra je duga ulica koja vodi od centra grada prema periferiji. U njoj se nalaze mnoge značajne zgrade: Skupština. Qavna pošta, několiko ŕakulteta. U Bulevaru je i spomenik Vuku Karadžičů. Vuk Karadžič je jedna od najznačajnijih ličnosti za razvoj srpskog jezika i književnosti. Ceo život se borio da narodni, govorni jezik postane književni. Ostavio je iza sebe mnogo značajnih dela. Napisao je prvu gramatiku, rečnik i pravopis srpskog jezika. Stáru srpsku čirilicu je promenio tako da svaki glas ima po jedno slovo. Poznato je Vukovo pravilo: "Piši kao što govoriš, a čitaj kao stoje napisano." značajne (značajan, -a, -o) ličnost književnost borio se (boriti se) da postane (postati) to become BVK CTEOAHOBtfh k \ l> \ ! IU I, VUK STEFANOVI Č KARADŽIČ JJ( If tft ft f if/f f ft til f ft ft f? ft tu. in Cut i j tit 11 ttttltt ft utni lira hi REČI: significant personality, important person literature he fought (to fight) književni, -a, -o dela (delo) pravopis glas pravilo napisano (napisan, -a, -o) literary works (work) spelling. orthography sound rule written IZRAZI: govorni jezik Ostavio iza sebe. spoken language He left for posterity 280 VEŽBE Ostavio je iza sebe mnogo značajnih dela. Ja nemam * Ti nemáš On nema Mi nemamo Vi nemate Oni nemajú * pasoš kod sebe. Lična zantenica svakog lica - SEBE, SE Mi..«.«. m Im n ov.t | Or o At ni Mm u K>» j> Hm Hh O* Oo Un lln pp Pp Oc Cc Tt Tt X* yy X( Xx U* Hu H* Mm IIIm III:,: iy ju, n*, m CM or *>a jyc •a t Ss ä3 «1 llľl. HIT I KC nom. gen. dat ak. vok. ins. lok. sebe Ja imam pasos kod sebe. sebi Ne môžeš to sebi da objasníš. sebe, se Ona gleda sebe u ogledalu. Ona se gleda u ogledalu. sobom Govorio je sam sa sobom, sebi Vi ne volite da pričate o sebi. a) Dopunite sledeče rečenice zamenicom SEBE u odgovarajučem obliku 1. Da li imaš dovoljno novca kod............? 2. Kažite mi nešto o............ 3. Buka je veliká i ne čujem............ 4. Oni uvek imaju dosta novca kod............ 5. Ne mogu više da ga slušam, svaki dan priča samo o............ 6. Kúpila sam............haljinu, a tebi džemper. 281 b) Obrátite pažnju! Gledam se u ogledalu. Gledam čoveka na ulici. Spremamo se za posao. Spremamo kuču. Móram da se vrátim kuči do osam sati. Móram da vrátim knjigu. Pitao se šta da radi. Pitao je drugove šta da radi. 11 Vuk Karadžič (i787-Í864) - naučnik, pisac, istoričar Pored toga što je napisao gramatiku, rečník, pravopis, Vuk je sakupljao národne pesme, priče. poslovice i zagonetke. Pisao je o ličnostima i dogadajima iz istorije Srbije i o srpskim običajima. III Pročitajte sledeče poslovice iz Vukovih knjiga i objasníte šta znače - Sve što radiš, sebi radiš. - Daleko od očiju, daleko od srca. - Oči svašta vide, a sebe ne vide. - Čutanje je zlato. - Kakav otac. takav sin. - Kakva májka, takva kči. Nije zlato sve što sija. I|N €»*•«• ■ r *. » * r- L- ~ — ľ f ym ■ REČI: naučnik pisac sakupljao je (sakupljati) pesme (pesma) poslovice (poslovica) zagonetke (zagonetka) scientist writer he collected (to collect) poems/songs (poem) sayings, proverbs (saying, proverb) riddles, puzzles (riddle, puzzle) o dogadajima (dogadaj) about events (event) o običajima (običaj) about customs (custom) od srca (srce) svašta čutanje zlato from the heart (heart) all kinds of things silence gold IZRAZI: Kakav otac takav sin Like father, like son 282 B NIKOLA TESLA U Bulevaru kralja Aleksandra je i spomenik Nikoli Tesli, jednom od največih svetskih naučnika u oblasti elektrotehnike i radio-tehnike. Prvá hidrocentrala na vodopadima Nijagare je Teslino delo. Izgradena je 1898. godine. Tada je Teslina naizmenična struja zaměnila Edisonovu jednosmernú struju. Tesla je napravio i model broda sa daljinskim upravljanjem. Taj pronalazak svakodnevno koristimo da uključimo i isključimo ražne uredaje. Pronalasci Nikole Tesle su mnogobrojni. Mnoge Tesline ideje su ostvarene tek posle njegove smrti, a neke jos nisu. Tesla je jednom rekao o sebi: Radim za budučnost i savremenici me neče razumeti... Jedna americká novinárka je napísala: "Ovaj nauč nik je toliko bio ispred svog Vodopád na Nijagari vremena, kao da je na Zemlju došao iz neke druge civilizacije." RECl: radio tehnika hidrocentrala vodopadima (vodopád) izgradena lizgraden, -a. -o) radio technology hydro-electric power station waterfalls built zaměnila je zameniti) model pronalazak svakodnevno it replaced (to replace) model discovery, invention daily koristimo (koristiti) we use (to use) ukljucimo (ukljuciti) to switch on iskljucimo (iskljuciti) to switch off uredaje (uredaj) mnogobrojni (mnogobrojan, -a, ostvareno (ostvaren, -a. -o) smrti (smrt) savremenici (savremenik) americká (americkí, -a. -o) civilizacije (civilizacija) device, appliance, machine numerous o) accomplished death contemporaries American civilisations (civilisation) IZRAZI: daljinsko upravijanje jednosmerná struja naizmenična struja remote control direct current (DC) alternating current (AC) 283 BÍ1 VEŽBE U Bulevaru kralja Aleksandra je podignut spomenik Nikoli Tesli. podici podignem Ljudi su podigli spomenik. Ljudi su podigli kuru. Ljudi su podigli selo. izgraditi izgradim Amerikanci su izgradili hidrocentralu. podignut,-a,-o Spomenik je podignut. Kuéa je podignuta. Selo je podignuto. izgraden, -a, -o Hidrocentrala je izgradena. napisati napíšem Milica je napísala písmo. napisan, -a, -o Písmo je napisano. a) Proměníte reeenice na isti način 1. ostvariti ostvaren, -a, -o ostvarim Nikola Tesla je ostvario mnoge ideje..................... 2. pročitati procitán,-a,-o procitám On je pročitao knjigu. .................... 3. rezervisati rezervisan,-a,-o rezervišem Rezervisali smo karte. .................... 4. otvoriti otvoren.-a.-o otvorím Mi smo otvorili prozore. ................... 28* b) Podvučene prideve zamenite glagolom kao u primem Knjiga je kupljena u knjižari. / kupiti Ja sam......... Ja sam kupio knjigu u knjižari. 1. Domači zadaci su pregledani. / pregledati Profesor je..................... 2. Lekcija je naučena. / naučiti Učeníci su..................... 3. Novac je promenjen u banci. /promeniti Čovekje ..................... 4. Prozor je zatvoren. /zatvoríti Miloš je..................... 5. Svi ispiti su položeni, /položití Moj drug je..................... II Pogledajte sliku i kazíte kako se zovu ovi m cdaji. Ako ne znáte, pronadite ih u rečniku pored slike Kazíte da li su ovi uredaji uključeni, isključeni, otvorení, zatvorení, da li rade? 1. usisivač 2. mikser 3. radio 4. fen 5. šporet 6. frižider © ... ^ l V 7. pegla 8. mašina za pranje rublja 9. televizor III NIKOLA TESLA (1856-1943) - velikí srpski naučnik i pronalazač. Roden je u selu Smiljanu u porodici pravoslavnog sveštenika. Školovao se u Gracu i Pragu. Največi deo života proveo je radeči u Americi gde je i umro. Napišite několiko rečenica o sebi. 286 REČI: iser fen usisivaf radio televizor frižider mašina za pranje food mixer hair dryer vacuum cleaner radio iron television fridge washing machine MY3EJH šporet cooker, stove pronalazač inventor pravoslavnog ortodox (pravoslavní, -a, -o) svestenika priest (sveitenik) umro (ii ni i ť 11) he died (to die) Muzej Nikole Tesle Muzej Vuka Karadžičů BeorpajiCKH My3eJH pa;ic c BaKOi aana. ochm noHeiieH>kom. OTBopetm cy oa10 ao 17 qacoBa. Ko >KejiH bojbe Aa yno3Ha >khbot h pan Byna KapauHha mo>kc noceTHTH h>eroB My3ej y Eeorpajry. y Bvkobom My3ejy Mowe bhacth H>eroBe ahmhc CTBapH, kh>Hre, AOKyMeHTa, nHCMa, dpOTorpadpHJe. y TecTiHHOM My3ejy je CMeuueHa h ueroBa naôopaiopHJa. Ty cy h upTewH, n/iaHOBH, MaKere. npowHTaJTe Hapoiwy necMy "PHĎa h ajcBoJKa" H3 ByKOBC 36Hpice. PHBA H .1II BO.Ik \ HjeBOJKa cjeAH Kpaj Mopa, nan caMa ce6n roBopn: - Ax, mhjih home h apa m! HMa n' uiTO uinpe on Mopa? HMa n' mro nymc on nojba? HMa n' uiTO opate on koim? HMa n" lino cnal)e on Mena? HMa n' uiTO apawe on 6paTa? ToBopH ptiôa H3 Bone: - ÍIjeBOJKO. nyaa 6yaano! uinpe je uťôo OA Mopa, JXyme je Mope oa n o m . Epwe cy ohh oa hon>a. Oia!)H je uiehep oa MeAa, Upaaw je Aparn oa 6para. REČI: 28" 3ĎHpKa collection Kpaj alongside naK and MH.1h home dear God uiTo-uira what HNI horse oiahe sweeter < kí í.ik i 1,11 sa -o) (sweet) oa Mena than honey (Mea) (honey) jryaa (nya, -a, -o) crazy ô\.iaio fool He6o sky ČTI a) Slušajte b) Ponavljanje lekcije DOMÁCI ZADATAK I Dopunite rečenice zamenicom sebe, se kao u primeru Ja nemam pasoš kod......... J a nemam pasoš kod sebe. 1. Išao je ulicom i gledao ispred............ 2. Morám da kupim............taj rečnik. 3. Svakog jutra gledam............u ogledalu. 4. Da li cesto razmišljate o............? 5. Imao je na crni kaput. 6. Ne ponavljam lekciju glasno. nego u II Odgovorite na pitanja 1. Koje bio Vuk Karadžič? 2. U kom veku je živeo? 3. Zašto je značajan za srpski jezik? 4. Da li znáte Vukovo pravilo? Napišite ga! 5. Šta je Vuk sakupljao? III Podvučene glagole zaměníte pridevom kao u primeru: Trenér je izabrao igrače za prvi tím. / izabran. -a, -o Igrači za prvi tim su izabrani. 1. Mi srno izgubili utakmicu. / izgubljen, -a, -o 2. Auto srno kupili u Italiji. / kupljen, -a, -o 3. Moj drug je povredio nogu. / povreden, -a, -o 4. Profesor je pročitao imena učeníka. / procitán, -a, -o 5. Moj otac je izgradio kuču pre 30 godina. / izgraden, -a, -o IV Napišite kako se zovu uredaji koje koristite u kuči 288 dvadeset četvrta lekcija A KA/MCI Tokom godine sláve se mnogobrojni praznici - državni, porodični, verski... Državni praznici su vážni datumi iz istorije národa i dŕžave. Tada Ijudi ne rade dan ili dva, zavisi od praznika. Porodični praznici su rodendani, godišnjice braka, a slávi se i polazak u školu, diploma, novi posao... Mnoge porodice sláve verske praznike. Največi su Božič i Uskrs. Srpske porodice imaju i slávu. Ovi praznici se sláve u kuči i ide se u crkvu. Svi se trude da tada budu sa svojom porodicom. Mnogi simboli vezani su za ove praznike: sveča, žito, koláč. Običaj je da se za Božič unosi badnjak, a za Uskrs se boje jaja. REČI: slave se (slaviti) državni, -a, -o porodični, -a, -o dŕžave (država) tada godisnjice (godišnjica) braka(brak) Uskrs slávu (sláva) are celebrated (to celebrate) state (adj.) public family states (state) then anniversaries (anniversary) marriage Easter Serbian family Saint's day trude se t r údi 11 se) simboli (simbol) običaj vezani(vezan. -a, sveča žito unosi se (unositi) badnjak boje se (bojiti) they try their hardest (to try one's hardest) symbols (symbol) tradition, custom -o) connected candle Serbian traditional cake made of wheat is carried in (to carry in, to take in) yule log are painted (to colour, to paint) IZRAZI: tokom godine during the year 289 lÄll VEZBE Slávi se Nova godina. singular Ljudf(síäve) C§oyu godinu^) - akuz. Slávi se Nova godina. - nom. Proměníte rečenice kao u primeru: Ljudi gledaju televiziju. Gleda se televizija. 1. Srbi rado piju karu. 2. Otac unosi badnjak. 3. Srbi sláve slávu. 4. Fabrika proizvodi šečer. 11 Slave se mnogobrojni praznici. 5. Mladi kupujú modernu odeču. 6. Seljaci gaje pšenicu. 7. Ljudi u Srbiji govore srpski jezik. plural Ljaťíí(sía^<$5ogobrojne praznikj) - akuz. Sláve se mnogobrojni praznici. - nom. Proměníte rečenice kao u primeru: Svi gledaju filmové. Gledaju se filmoví. a) 1. Ljudi gledaju vešti na televiziji. 2. Studenti polažu ispite u junu. 3. Mnogi čitaju novine. 4. Gosti jedu koláče na slávi. 5. Učenici uče lekcije. 6. Žene boje jaja za Uskrs. 7. Ljudi kupujú poklone za Novu godinu. b) - Koji jezik se govori u vašoj zemlji? - Koji jezici se govore u Kanadi? - Koji jezici se govore u Svajcarskoj? - Koji jezici se govore na Kipru? III Rad u paru Razgovarajte sa drugom o praznicima (šta se slávi, kada se slávi, kako se slávi) 290 B ODLAZAK NA SLÁVU rtnoge srpske porodice slavě slávu. *ajviše porodica slavi Svetog Nikolu 19. decembra. To je sláva i porodice 'opovič. Irina, Silvija i Marko su posli Lod Popoviča. IKONA sv. Nikola Sihňja: Šta se nosi domačici i domačinu za slávu? Irina: Stari običaj je da se ne nosi ništa. Ali, u novije vřeme nosi se cveče. Marko: Da li če biti mnogo ljudi? Irina: Da. Na slávu dolazi mnogo gostiju, rodáka i prijatelja. Ponekad idemo kod několiko porodica koje slavě istu slávu. Silvija: Šta treba da kažemo kad udemo? Irina: Kaže se: "Srečna sláva!" Kad sednemo. domačica če nas poslužiti žitom. Žito, slavski koláč i sveča su obavezni na svakoj slavi. Sveča se pali ujutro, a gasi uveče. Nekada su goste slúžili samo žitom, kafom, sitnim kolačima i pičem. Vremenom, taj običaj se promenio i za slávu se spremaju razná jela. Razgovarajuči o slavi, stigli su kod Popoviča. Nikola: Dobro došli! Izvolite, udite Marko, Silvija, Irina: Srečna sláva, domačine! slavski koláč slavska sveča vtno 291 svetog (sveti, -a, -o) domařiri (domačica) domacinu (domačin) se nosi (nositi) rodaka(rodak) sednemo (sesti) poslúži ti REČI: Saint hostess host to take cousin, relative we sit down (to sit down) to serve, to offer obavezni (obavezan compulsory -zna, /no pali se (paliti) gasi se (gasiti) slúžili su s Ill/if i sitni (sitan, tna, -tno) u novije vřeme IZRAZI: recently it is lit (to light) it is put out (to put out) they are served (to serve) small, tiny BÍ1 VEŽBE I Mnogo porodica slavi slavu. a) Glagole u zagradama staviti u prezent kao u primem: Mnogo porodica.........istu slavu. (imati) Mnogo porodica ima istu slavu. prilozi: mnogo, malo, koliko, dosta. několiko... + glagol u 3.1 icu singulara 1. Najvise gostiju..................uveče na slavu. (dolaziti) 2. Puno dece..................engleski jezik. (učiti) 3. Mnogo učeníka.................. u parku, (jesam) 4. Malo Ijudi..................latinskí jezik. (znati) 5. Několiko autobusa..................prema Novom Beogradu. (iči) 6. Najviše studenata..................ispite u junu. (polagati) b) Rečenice iz vežbe a stavite u perfekat kao u primem: Mnogo porodica je imalo istu slavu. 1............................................................................... 2............................................................................... 3............................................................................... 4............................................................................... 5............................................................................... 6............................................................................... 292 II Mnogi rodáci i príjatelji dolaze na slávu, a) Dopunite rečenice kao u přiměni: Mnogi ljudi.........na more. (iči) Mnogi ljudi idu na more. pndeví: mnogi -e. -a; neki -e, -a; svi -e, -a • glagol u 3. licu plurala. 1. Mnoge porodice..................slávu, (slaviti) 2. Mnoga sela..................škole, (imati) 3. Neki gosti..................drugogdana slavě, (dolaziti) 4. Neke studentkinje..................na fakultetu. (učiti) 5. Neka mesta..................zauzeta. (jesam) b) Stavíte sledece rečenice u perfekat kao u primerima: Mnogi ljudi su išli na more. Mnoge porodice su slavile slávu. Mnoga sela su imala škole. 1. Neki gosti..................drugogdana slavě, (dolaziti) 2. Neke studentkinje..................kuči. (otiči) 3. Svi službenici..................navřeme, (doči) 4. Sve prodavnice..................zatvorene, (jesam) 111 Izaberite pridev ili imenicu i zavŕšite rečenice 1. Tokom zime slaví se najviše . (průnik / pra/niíni) 2......................dani najčešče se provode u kuči s.................. pranik / praniťni porodica / porodičm 3. Za.....................ručak domačica spremi najbolja jela. prazniť ni / praznik C.I ABA OiaBa je nparrapH HapoflHH oohm.i HeKaaa cy cbh CnoBeHH HMariH cnaBy, a nattac OBaj npa3HHK c/iaBe caMO CpĎH. Tóra aa na ce c.iaBu 3aiiiTHTHHK nopoflHue h Kyhe. HajBehe cnaBe y CpĎHJH cy Cbcth HuKo.ia. CBerH JoBaH, Cbcth ApxaHrjeji. Cbcth CaBa, Cbcth JXnmHTphjc (MHTpoBjíaH), "fiypbeBflaH... Bepyje ce na cBeiiH nyBajy nopojmue, aajy mhu v. /iene 6ojiecHe. UoSpe Jbyne Harparjyjy, a 3Jie KawH>aBajy. OiaBa je paaocraH aan 3a noMahHHe h rocre. - HMaTe jih npa3HHK kojh je cjikmsh Hauioj c/iaBH ? - Kojh BepcKH npa3HHUH ce c/iaBe kor Bac ? - KaKO ce cnaBe th npa3HHUH ? HlTa ce Kawe 3a noje^HHe npa3HHKe: BO>KHTi no3^paB - XpHcroc ce poah! o/jroBop - BancTHHy ce po/jH! YCKPC no3iipaB - XpHcroc Bacnpce! OflroBop - BancTHHy BacKpce! Ocrann npa3HHun: CpehaH por)eHflaH! Cperma cnaBa! CpehHa roAHiiiH>Hua! CpehHa HoBa i , o, n, p, c, t, h, y, d>, x, u, m, u, ui da je utvrdení red slova latinice: b, c, č, č, d, dž, d, e, f, g, hf i, j, k, 1, Ij. m, n, nj, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž VRŠTE RECI srpskom jeziku reci se dele na promenljive i nepromenljive. Promenljive řeči: a řeči s deklinacijom - imenice - zamenice - pridevi brojevi (ne sví) B řeči s konjugacijom - glagoli Nepromenljive řeči: prílozi predlozi věznici rečce uzvici * Čirilica je zvanično pismo Republike Srbije, ali se cesto upotrebljava i latinica. 299 PROMENUIVE REČI Tabela 1 IMENICE PRIDEVI ZAMENICE BROJEVI GLAGOLI označavaju nažive biča, opisujú, odreduju upučuju na odredena odreduju koliko je označavaju radnju, stvari i pojmová imenicu: líca ili predmete nečega na broju, koje je stanje i zbivanje ko? kakav? nešto po redu, koliko je šta? čiji? neřrga u zbiru zajedničke opisni lične osnovni radnja (jezik, voda, more, čovek, (lep, visok, mlad) (ja____) (jedan, dva ...) (iči, učiti, slušati) kiša) prisvojni pridevske redni stanje vlastite (srpski, čovekov) (moj, tvoj, čiji, taj) (prvi, drugi...) (misliti, ležati, osečati, (Milica, Beograd. Miloš, vremenski zbirni stajati) Evropa) (zimski, godišnji) (dvoje, troje ...) zbivanje zbime mesni (grmi, seva, (lišče, drveče, deca, brača)1 (levi, desni, severní) naoblačilo se)4 gradivne gradivni (šečer, brašno, ulje) (vuneni)3 misaone (apstraktne) (ljubav, ideja, prijateljstvo) glagolske (trčanje, čitanje, učenje) brojne dvojica2 Imenice, pridevi, zamenice i brojevi imaju rod, broj i padež. Glagoli imaju líce, rod i broj. 1) Zbirna imenica DECA (označava plurál imenice dete) i BRAČA (označava plurál imenice brat), menjaju se kao imenice ženskog roda na -a u singuláru. 2. dvojica - dva čoveka 3 vuneni od vune - - - .. - NI PKOMENLJIY I Kl-Cl l.ihcl.i l PRILOZI PŘEDLOŽÍ u zvíci VĚZNICI REČCE obično stoje uz glagol i odreduju: stoje před imenskim rečima (imenice, zamenice. pridevi, brojevi) vezuju dve řeči ili dve rečenice vřeme (juče, danas) náčin (kako, brzo) količinu (mnogo, malo. koliko) uzrok (zato) u, na, po, o, pre, posle, za, ka, prema, ispod ... hej, joj, halo. hajde. ah, uh ... i, pa, te. ni. ako, da... da, ne, li. samo, zaista, možda ... promenljive reči IMENICE Imeniče su řeči koje označavaju biča. predmete i pojmové. Osnovne gramatické karakteristike imenica jesu rod (muški. ženski, srednji). broj (jednina i množina) i padež (sedam padeža ujednini i sedam u množini). Rod imenica Kod večine imenica koje označavaju biča muškog i ženskog pola. gramatickí rod se poklapa sa prirodnim rodom: muškarac (m.r.) - žena (ž.r.), mačak (m.r.) - mačka (ž.r.). Imenice srednjeg roda, medutim. imaju samo gramatickí rod idete,pero). Največi broj imenica muškog roda u nominativu jednine završava se na konsonant: čovek, grad.jezik, čas, profesor, brod, problém. Neke imenice muškog roda u nominativu jednine završavaju se na -a: sudija, kolega, Nikola, na -o: posao. sto, deo, ugao. Neka lična muška imena završavaju se na -o ili -e: Marko. Pavle. Sve imenice stranog porekla koje se u nominativu jednine završavaju bilo kojím vokálom osim -a. jesu muškog roda: rádio, auto. sako, taksi. Največi broj imenica ženskog roda u nominativu jednine završava se na -a: žena, zemlja, rečenica, sestra, ideja, knjiga. Neke imenice ženskog roda u nominativu jednine završavaju se na konsonant: reč, ljubav, not, stvar, bolest, sadašnjost, prošlost. budučnost, a neke na -o: so. Lična ženská imena stranog porekla koja se završavaju na konsonant ili vokál (osim na -a), takode su ženskog roda i nepromenljiva su: Meri. Margo. Alison. Imenice srednjeg roda u nominativu jednine završavaju se na -o/e: dete. pero, ime, more, selo, učenje. Jedna imenica srednjeg roda završava se na -a: doba. M)2 Broj imenica meniče najčešče imaju oba broja, jedninu (singulár) i množinu (plurál). meniče muškog roda u nominativu množine najčešče se završavaju na profesori, prijatelji, autobusi, lekári, papiri. Jednosložne imenice najčešče u množini završavaju na -ovi: gradovi, časovi, filmovi, satovi, a nosložne imenice na konsonante: j, lj, nj, č, t, d, dž, š, ž na -evi: jevi, ključevi, noževi. meniče dan i sat u plurálu se završavaju samo na -i: dani, sati. meniče posao, sto, ugao, deo itd. u nominativu množine glase: poslovi, olovi, uglovi, deloví* meniče ženskog roda na -a u nominativu množine završavaju se na -e: ne, zemlje, lekcije. meniče ženskog roda na konsonant u nominativu množine završavaju na -i: reči, noä, stvari, bolesti. meniče srednjeg roda u nominativu množine završavaju se na -a: pera, or a, sela. eke imenice srednjeg roda u množini imaju proširenu osnovu: imena, mena. Teke imenice imaju samo jedninu: - vlastite imenice: Srbija, Zlatibor, Dunav - gradivne imenice: voda, so, šečer - zbime imenice: deca, cveče, drveče - i imenice kao ... mir, pôdne, doba eke imenice imaju samo množinu: novine, naočare, pantalone, vrata, kola, ta. Iako su ove imenice u obliku množine, one označavaju jedan jam. Rečenica: "Moja kola su nova." znači isto što i: "Moj automobil je ." Ukoliko je reč o više takvih predmeta, množina se može izraziti a sledeči náčin: troja kola, několiko vrata, koliko novina, mnogopantalona... omena imenica muškog, ženskog i srednjeg roda po padežima u 'nini i množini data je u tabelama 7,8 i 9. Glasovna proměna - prelaz 1 u o Sekada je na kraju sloga ili reči bilo l koje se menja u o: stohstoosto, dehdco 303 padeži Sve imenske řeči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi) menjaju se po padežima. Padeži su različiti oblici jedné iste imenske řeči. Menjanje padežima zove se deklinacija. U srpskom jeziku ima sedám padeža u jednini i sedám u množini. Tabela 3 [ME PI TAN J E OZNAČAVA PRIMER 1 NOMINATIV (nema predloga) Ko? Sta? subjekat deo predikata Dečak uči. On je dobar dečak. 2 GENITIV - bez predloga - sa predlozima: od - do. iz, pre - posle, blizu, kod, sa, daleko od, ispred, iza, pored, iznad. ispod, izmedu, preko. bez ... (od) Koga? Čega? Čiji? Kakav? 3 DATIV - bez predloga - sa predlozima: ka, prema_ Korne? Čemu? pripadnost (posesivni) deo. količina (partitwni) poticanje (ablativni) vřeme (temporal ni) mesto od čega je nešto Roditelji Nikole Popoviča. Pijem mnogo kafe. On je iz Grčke. Dodi posle časová. Sedim ispred drugarice Haljina je od vune. - namena pravac. cilj kretanja Poklonio je Milici knjigu. Idemo ka posti. 4 AKUZATIV - bez predloga - sa predlozima: u, na, za, kroz Koga? Sta? Kuda? objekat mesto, cilj kretanja vřeme - namena 5 VOKATIV - bez predloga Hej! dozivanje obračanje Čitam knjigu. Idemo na koncert. U leto je toplo. Oni če doči u subotu. Dolazim za pola sata. Kafa je za gospodu. Gospodine! Nado! 6. INSTRUMENTAL - bez predloga - sa predlogom: s(a) s(a) Kim? Čime? 7. LOKATIV O kome? - uvek sa predlozima: O čemu? u, na, po, o. Gde? sredstvo, orude mesto vřeme društvo Pisem perom. Šetam ulicom. Subotom ne radim. Idem u grad sa kolegom Milošem. - objekat - mesto - vřeme Razgovaramo o filmu Šetaju po gradu. Stanuju u centru. Na krajů časa su pisali test_ MU ZAMENICE imcnice se dele na imeničke i pridevske. I měnit ke zamenice su imostalne řeči u rečenici, njima se upučuje na pojedina biča i pedmete. Pridevske zamenice su nesamostatné řeči koje se tapotrebljavaju kao prídevi. zamenice imeničke pridevske lične ja , ti, on, ona, ono, sebe / se pnsvojne moj, tvoj, njegov, svoj. upitno-odnosne ko, šta... upitno-odnosne koji, čiji, kakav... neodredene neko, nešto... pokazne ovaj, taj, onaj. odrične niko. ništa... neodredene neki. nekakav, nečiji. opšte svako, svašta... odrične ničiji, nikakav... opšte svačiji. svakakav. Rod zamenica )d ličnih zamenica jedino zamenica trečeg lica ima posebne oblike za ra tri roda: on, ona, ono; oni, one, ona. Njihov oblik zavisi od imenice Djuodreduju. 305 Proměna ličnih zamenica jednina N G D A V 1 L ja mene meni, mi mene, me / mnom meni ti tebe tebi, ti tebe, te ti tobom tebi on / ono njega njemu. mu njega, ga / njim njemu ona nje njojjoj nju,ju,je I njom njoj množina N mi G nas D nama, nam A nas V / I nama L nama vi vas varna, vam vas vi vama vama oni, one. ona njih njima, im njih, ih / njima njima Refleksivna zamenica sebe, se Ovo je lična zamenica svakog lica. Upotrebljava se samo za označavanj odnosa prema subjektu u rečenici. Nikad se ne upotrebljava u sl subjekta (te zato i nema nominativ). Isti oblik se upotrebljava i jedninu i za množinu. On je to kupio za sebe. Oni su to kupili za sebe. N / G sebe D sebi A sebe, se V / I sobom L sebi 306 Duži i kraci oblici zamenica nekim padežima imamo dva oblika zamenice - duži (naglašeni) i krači naglašeni). treba naglašenih oblika ličnih zamenica: a) kad se ističe lice u rečenici: Ja tebi govorim. (bas tebi) b) na početku rečenice: Meni je žao. c) iza veznika a i i: Došao si, a mene nisi pozvao. d) kad je predlog ispred zamenice: Dobila sam pismo od njega. omena imeničkih zamenica ko, sta N ko šta G (od) koga (od) čega D kome čemu A koga šta V / / I s kim (s) čim(e) L (o) kome (o) čemu Proměna pridevskih zamenica - vidi tabelu br. 7, 8. 9 PRIDEVI devi su nesamostalne reči koje odreduju imenice i slažu se s njima u u.brojuipadežu. jednina m.r. dobar student ž.r. dobra knjiga sr.r. dobro pero množina dobři studenti dobre knjige dobra pera Pridevski vid neodredeni (kad se kazuje osobina nepoznatog, prví put spomenutog biča ili predmeta) odredeni (kad se kazuje osobina poznatog, več spomenutog biča ili predmeta) Treba da kupi nov mantil. Svida mi se tvoj novi mantil. 307 Odredeni vid prideva se u muškom rodu završava na dugo -i, a ženskom i srednjem rodu razlika izmedu odredenog i neodredenot vida je samo u akcentu: zelena haljina ta zelena haljina Neki pridevi imaju samo odredeni vid {gradski, narodni, srpski, letnji, dnevni.desm...) Oblici komparativa i superlativa prideva, takode, imaju uvek odredei vid (bolji. ngjbolji). Poredenje prideva Porede se (uglavnom) samo opisni pridevi. pridev komparativ superlativ (kazuje da biče ili (kazuje da biče ili (kazuje da biče ili predmet ima neku predmet ima neku predmet ima neku osobinu) osobinu u večoj meri osobinu u največoj od biča ili predmeta sa meri) kojim se poredi) mlad čovek mladi* čovek najmladi čovek pridev + -iji naj + komparativ ji -ši mekši lepši lakši Kada pridev počinje glasom j dolazi do udvajanja: najjeftiniji Nepravilno se porede pridevi: dobar bolji najbolji zao (los) gori najgori mali manji najmanji veliki veci največi *Ako komparativ prideva gradimo nastavkom -ji dolazi do glasovne proměně (jotovanje): brz+ji - brii mlad+ji - mladi kratak+ji - kraci visok+ji - visi skup+ji - skuplji 306 BROJEVI •rojevi su řeči koje kazuju koliko je čega na broju (osnovni), koje je nešto po redu (redni). í 1 i koliko je nečega u zbiru (zbirni). Osnovni brojevi Broj jedan ima oblik za sva tri roda, pa se menja kao pridev: jedan dan, jedna soba, jedno město. Broj dva ima dva oblika. za muški i za srednji rod i glasi: dva (dva druga, dva pera), a za ženski rod glasi dve (dve knjige). Broj tri i ostali brojevi imaju jedan oblik za sva tri roda: rri druga, tri knjige, tri pera. Slaganje imenica s brojevima + nom / akuzativ 2, 3, 4 + imenica 5, 6, 7 .... + imenica (genitiv singular) (genitiv plural) dan student dva pet studenata* tri > studenta četiri J Redni brojevi Redni brojevi imaju oblike za sva tri roda i oba broja: singular plural prvi prvá prvo prvi prve prva drugi druga drugo drugi druge druga treči treča trece treci treče treča četvrti četvrta četvrto četvrti četvrte četvrta Redni brojevi se obeležavaju i na sledeči náčin: 1. (prvi), 2. (drugi)... Rednim brojevima se kazuju datumi: 5.02.1995. godine (peti február hiljadu devetsto devedeset pete godine). * Vokál a kojí se u nekim oblícíma reci javlja. a nema ga u drugim oblicima tih istih reči je nepostojano a (glasovna proměna): dobar. dobrog, dobrom studenti, studenata jedan, jednog s-sa. k/ka, kad/kada. sad/sada 309 Zbirni brojevi Zbirnim brojevima (dvoje, troje, četvoro, petoro, šestoro, sedmoro osmoro...) označavaju se skupovi biča raznih rodová ili skupovi mladih biča: Dvoje ljudi stoji na ulici. Oni imaju dvoje dece. Imenice uz ove brojeve stoje u obliku genitiva. GLAGOLI Glagoli su reči koje kazuju radnju, stanje i zbivanje. Promena oblika glagola po licima. rodu i broju naziva se konjugacija. Glagoli imaju posebne oblike za obeležavanje vremena. načina i stanja Prema trajanju radnje glagoli se dele na svršene/perfektivne {kupiti, doä. naučiti) i nesvršene/imperfektivne (kupovati. dolaziti, učiti). Ima glagola koji mogu biti i svrseni i nesvrieni (cwri, videti, telefonirati, doručkovati). Njihovo trajanje možemo odrediti samo u rečenici: Kad sam bio mlad dobro sam video. i nesvršeni) Jute sam video druga. (svrseni) Glagoli koji se javljaju sa povratnom zamenicom se su refleksivni glagoli. Neki refleksivni glagoli se obavezno javljaju sa povratnom zamenicom se: nadati se, radovati se, sečati se, raspitivati se, razboleti se. svidati se... Neki refleksivni glagoli mogu da se jave sa punim oblikom povratne zamenice sebe ili sa imeničkom frazom u akuzativu: obuči se, gledati se... Onasegleda. Ona gleda sebe. Ona gleda drugaricu. Od refleksivnih glagola treba razlikovati glagole koji gráde se pasiv. Na primer: Prvog januára slávi seNova godina. Pomočni glagoli Pomočni glagoli služe za gradenje složenih glagolskih oblika. Srpski jezik ima tri pomocná glagola: jesam, biti i hteti. 310 Prezent pomoc nih glagola jesam (ima samo prezent) sg. pl. 1. jesam (sam) jesmo (smo) 2. jesi (si) jeste(ste) 3. jeste(je) jesu (su) biti (ima sve oblike) sg. pl. 1. budem budemo 2. budeš budete 3. bude budu hteti (ima sve oblike) sg. pl 1. hoču (ču) 2. hočeš (češ) 3. hoče (če) 1. hočemo (čemo) 2. hočete (čete) 3. hoče (če) Odrični oblik glagola jesam glasi: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu. Odrični oblik glagola hteti glasi: neču, nečeš, neče, nečemo, nečete, neče. GLAGOLSKI OBL1CI Nelični glagolski oblici Tabela 4 naživ primer gradenje infinitiv (neodredeni glagolski oblik) -ti učiti, gledati. dolaziti * • Cl iči, doči, řeči završava se nastavcima -ti ili -či radni glagolski pridev (služi za gradenje nekih složenih glagolskih vremena - npr. perfekta) m.r. ž.r. s.r. učio učila učilo rekao řekla řeklo pl-učili učile učila řekli rekle řekla infinitivna osnova* + nástavci: -o/-ao, -la, -lo (sg.) -li, -le, -la (pl.) glagolski prilog sadašnji ili particip prezenta (samo od imperfektivnih glagola) učeči, gledajuči. šetajuči 3. lice prezenta (pl.) + -či Infinitřvna osnova glagola koji ispred nástavka -ti imaju neki vokál, dobija se odbijanjem tog nástavka. Infinitivna osnova je jednaká prezentskoj kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -eči ili -sti. 311 Lični glagolski oblici Tabela 5 naživ přiměř gradenje prezent prezentska osnova* (sadašnje vřeme) + nástavci sg. pl sg. pl. l.učim učimo 1. -im -imo 2. učiš učite 2. -iš -ite 3. uči uče 3. -i -e 1. gledam gledamo 1. -am -amo 2. gledaš gledate 2. -aš -ate 3. gleda gledaju 3. -a -aju Lidem idemo 1. -em -emo 2. ideš idete 2. -eš -ete 3. ide idu 3.-e -u perfekat sg- pomočni glagol jesam (prošlo vřeme) 1. ja sam učio / učila (kraci oblik prezenta) 2. ti si učio / učila + radni glagolski pridev 3. on je učio (tabela 4) ona je učila ono je učilo pl. 1. mi srno učili / učile 2. vi ste učili / učile 3. oni su učili one su učile ona su učila futur sg pomočni glagol hteti (buduče vřeme) 1. ja ču učiti / učiču (kraci oblik prezenta) 2. ti češ učiti / učičeš + infinitiv 3. on -j ili infinitivna osnova ona l če učiti / učiče + ču, češ, če... ono J Pl 1. mi černo učiti / učičemo 2. vi čete učiti / učičete 3. oni "\ one > če učiti / učiče ona J glagoli na -či: iči ču, iči češ... * Prezentska osnova se dobija kad se od 3. lica množine odbije lični nastavak -e/ju/u: uče - uč 312 Odrični oblik prezenta pravi se pomoču rečce ne ispred glagola i piše se odvojeno: ne učim, osim kod glagola jesam, hteti i imati - nisam, neču i nemam. Odrični oblik perfekta pravi se pomoču odričnog oblika glagola jesam: nisam učio, nismo razumeli. Odrični oblik futura pravi se pomoču odričnog oblika glagola hteti: neču udři, neču razumeti. Glagoli nepotpunog značenja (morati, hteti, trebati, moči, želeti, voleti ..) traže dopunu: Želim kafu; Zelim da kúpim knjigu I Želim kupiti knjigu. Kad je dopuna ovih glagola drugi glagol, u srpskom jeziku više se kořisti oblik prezenta sa veznikom da nego infinitiv. NAČINI Tabela 6 naživ primer gradenje imperativ sg. pl. prezentska osnova + nástavci (zapovedni náčin) a) 1. / učimo a) glagoli kojí imaju u/e u -nema sva lica 2. uči učite 3. lícu množine 3./ / sg Pl b) 1./ dajmo 1. / -imo 2. daj dajte 2. -i -ite 3./ / 3. / / - za treče líce koristi se řeč NEKA + 3. lice prezenta: b) glagoli koji imaju ju/je neka uči neka uče u 3. licu množine neka da neka daju sg Pl 1 / -jmo 2- j -jte 3. / / potencijal sg glagol biti (moguči náčin) 1. ja bih učio / učila sg pl- 2. ti bi učio / učila 1. bih bismo 3. on bi učio 2. bi biste ona bi učila 3. bi bi ono bi učilo + pl. radní glagolski pridev 1. mi bismo učili / učile (vidi tabelu 4) 2. vi biste učili / učile 3. oni bi učili one bi učile ona bi učila 313 PROMĚNA IMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJNIM ZAMENICAMA I BROJEVIMA MUŠKI ROD Tabela 7 pitanje singular plural NOMINATIV ko? šta? / / dobar student vaš drug prvi dan -i -i /ovi / evi dobři studenti vaši drugovi prvi dani GENITIV (od) koga? (od) čega? -og / eg -a dobrog studenta vašeg druga prvog dana ih -a dobrih studenata vaših drugova prvih dana DATIV kome? čemu? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima AKUZATIV koga? Sta? -og / eg -a dobrog studenta vašeg druga / / prvi dan -e -e dobře studente vaše drugove prve dane VOKATIV hej! dobrí studente dobři studenti INSTRUMENTAL (s) kim? čim/e? -im om / em dobrim študentom vašim drugom prvim danom -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima LOKATIV (0) kome? čemu? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima 31 í PROMĚNA IMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJNIM ZAMENICAMA I B ROJ EVI MA ŽENSKÍ ROD Tabela 8 pitanje singular plural NOMINATIV KO? ŠTA? -a -a dobra studentkinja vaša drugaríca prva knjiga -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige GENITIV (od) KOGA? (od) ČEGA? -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige -ih -a dobrih studentkinja vaših drugarica prvih knjiga DATIV KOME? ČEMU? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi* im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama p rvi m knjigama AKUZATIV KOGA? ŠTA? -u -u dobru studentkinju vašu drugarícu prvu knjigu -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige VOKATIV HEJ! dobra studentkinjo dobre studentkinje INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -om -o m dobrom studentkinjom vašom drugaricom prvom knjigom -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama P r v i m knjigama LOKATIV (0) KOME? ČEMU? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi ■ -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama 'Glasovna proměna PALATALIZACIJA - K.G.H ispred nástavka -i u dativu i lokativu prelazi u C.Z.S: májka - majci. knjiga - knjizi, snaha - snasi i u nominativu, dativu i lokativu plurala imenica muškog roda: učenici - uteniáma. Kod ličnih imena i još nekih imenica proměna se ne vrši: Olga - Olgi. 515 PROMĚNA IMENICA SA PRIDEVIMA, PRISVOJNIM ZAMENICAMA I BROJEVIMA SREDNJI ROD Tabela 9 pitanje singular plural NOMINATIV KO? -o / e -o / e -a -a ŠTA? dobro dete pi imenice dete=>deca vaše pero vaša pera (kao i.r. sg) prvo mesto p rva mesta GENITIV (od) KOGA? -og / eg -a -ih -a (od)ČEGA? dobrog deteta vašeg pera vaši h pera prvog mesta prvih mesta DATIV KOME? -om / em -u -im -ima ČEMU? dobrom detetu vašem peru vašim perima prvom mestu prvim mestima AKUZATIV KOGA? -o / e -o/e -a -a ŠTA? dobro dete vaše pero vaša pera prvo mesto prvá mesta VOKATIV HEJ! dobro dete INSTRUMENTAL (s) KIM? im -om / em -im -ima ČIM/E? dobrim detetom vašim perom vašim perima p rvi m mestom prvim mestima LOKATIV (o) KOME? -om / em -u -im -ima ČEMU? dobrom detetu vašem peru vašim perima prvom mestu prvim mestima U srednjem rodu NOMINATIV. AKUZATIV i VOKATIV imaju iste oblike. a ostali padeži imaju iste nastavke kao muški rod. Kod nekih imenica srednjeg roda (ime, vrane, dete, pile) javljaju se konsonanti n i t kao proširenje osnove (imena. vremena, deteta, pileta). 316 NEPROMENLJIVE REČI (prilozi, predlozi, uzvici, věznici, rečce) PRILOŽÍ Ndjčešče stoje uz glagole. mesto vreme način količina gde? kad? kako? koliko? desno juče peške mnogo južno rano brzo malo ovde kasno prijatno dosta tamo odmah polako Prilozi mogu da stoje i uz imenice, prideve i priloge. Prilozi uz imenice: mnogo drugova, malo vremena, puno ljudi. Prilozi uz prideve: vrlo lep, veoma dobra. Prilozi uz priloge: vrlo brzo, vrlo dobro, veoma dobro. Neki prilozi (uglavnom oni koji se završavaju na o/e) mogu da se porede: lepo, lepše, najlepše brzo, brže, najbrže Nepravilno poredenje imaju prilozi (kao i pridevi): dobro, bolje, najbolje zlo, gore, najgore Prilozi mnogo, puno, dosta imaju iste oblike u komparativu i superlativu: mnogo > puno v više, najviše dosta J AKCENTI Akcenat je isticanje jačine, visine i trajanja jednoga sloga u reči tj. vokala u njemu. Samo jedan slog u reči može imati akcenat. Takav slog se naziva akcentovaním (naglašenim) slogom. Nenaglašeni slogovi mogu biti krátki i dugi. Standardní jezik ima četiri akcenta: dugosilazni r\ kratkosilazni \\ dugouzlazni / kratkoulazni \ 317 akcenti silážni uzlazni / \ krátki \\ dugi krátki \ dugi / kuča kratkosilazni grád dugosilazni noga kratkouzlazni ruka dugouzlazni Mesto akcenta u reči Višesložne reči - na prvom slogu mogu stajati sva četiri akcenta: - na poslednjem slogu ne može stajati ni jedan akcenat - silazni akcenti stoje samo na prvom slogu: májka, čitati - uzlazni akcenti mogu stajati na bilo kom slogu osim na poslednjem: glava. sestra, razgovárati Jednosložne reči, ako imaju akcenat, imaju samo silazni akcenat: brat, nóč . Predloží i kraci oblici pomočnih glagola i ličnih zamenica nemajú akcenat. ali mogu imati přeneseni akcenat, npr: préd kuču Pored akcenta postoji i akcenatska dužina (-) koja se nalazi samo iza akcentovanog sloga. Genitiv singulara i plurala cesto imaju isti oblik i zato se dužina obeležava znakom za dužinu (-). kuvati, lišče, stajati, ruka. znám ali: né znam gen. sg. dva dána sa sela gen. pl. několiko dana sa sélä 318 The Serbian Language - 'tUJ-ClHUMBIJ ilflL-&A MM TH A H( From "Miroslavljevo jevandelje" the oldest book in Cyrillics, dating from the 12 ,h century. The Serbian Language belongs to the South Slav language group which Croatian, Slovene, Macedonian and Bulgarian), is a part of the large Slav language group (including Russian, Belorussian. Ukrainian, Polish, Czech, Slovak). te Serbian language has two variations {ekavskx and ijekavski) which liffer according to how the old sound li (jat) is applied in modern speech. In ekavski -e is used, for example lepa devojka, whilst in ijekavski rither -je or -ije is used, for example lijepa djevojka. lis textbook is written using the ekavski variation of standard Serbian. Modern Serbian standard language is based on the language as consolidated in le nineteenth century by Vuk Stefanovic Karadzic. 319 Grammar Review Phonetic Sounds, letters and scripts In the Serbian Language there are 30 different phonetic sounds. In the Cyrillic* script each phonetic sound is represented by an individual Cyrillic letter. In the Roman script three phonetic sounds are represented by two letters, lj, nj and di, and the remainder by individual Roman letters. The Cyrillic alphabet is written in the following order: a. 6, b, r, a,!), e, m, 3, h, j, k, /i, ji>, m, h, h», o, n, p, c, t, h, y, (j>, x, u, h, u, ui The Roman alphabet is written in the following order: a, b, c, c, c, d, dz, d, e, f, g, h, i, j, k, 1, lj, m, n, nj, o, p, r, s, s, t, u. v, z, z Parts of Speech In Serbian words are divided into inflected and non-inflected. Inflected Words: a) Declinable words - nouns - pronouns - adjectives - numbers (not all) b) Conjugatable words - verbs Non-inflected words: adverbs prepositions exclamations conjunctions particles * Cyrillic is the official script of the Republic of Serbia, but the Roman script is also frequently used. INI I I (It I) WORDS I. ,1.1, I NOUNS ADJECTIVES PRONOUNS NUMERALS VERBS describe names of living beings, things and phenomena who? wli.U ? describe and qualify nouns What kind of? Whose? refer to a specific person or object describe quantity, place in a series/row and quantity in a collective group describe action, event or state Common (jezik....) Proper (Milica...) Collective (lisce.drvece, deca, brafo1) Mass (secer,...) Abstract (ljubav,...) Gerund (trdanje,...) Numerical dvojica2 Descriptive (lep,...) Possessive (srpski,...) Time (zimski,...) Locational (levi,...) Mass (vuneni)3 Nominal Ua,...) Adjectival (moj,...) Cardinal (jedan, dva,...) Ordinal (prvi. drugi,...) Collective (dvoje, troje,...) Action (rti,...) State (misliti,...) Event (grmi, seva, naoblarjilo se4) Nouns, adjectives, pronouns and numerals have gender, number and case. Verbs have person, gender and number 1 collective nouns deca (plural of noun dete) and brata (plural of noun brat), inflect like a fern, noun in -a in the sing. 2 dvojica - dva čoveka 3 vuneni - od vune 4 naoblačilo se - oblačno je NON - INFLECTED WORDS Table 2 1 ADVERBS PREPOSITIONS EXCLAMATIONS CONJUNCTIONS PARTICLES usually stand alongside verb and describe: stand before nouns, pronouns, adjectives, numerals join two words or two sentences time (jute, danas) manner Likn brzo) quantity (mnogo. malo, koliko) cause (zato) u, na, po, o, pre, posle, za, ka, prema, ispred ... hej, joj, halo, hajde, ah, uh... i, pa, te, ni, ako, da ... da, ne, li, samo, zaista, mozda ... inflected words NOUNS >uns are words which refer to living beings, objects and ideas. ie basic grammatical characteristics of nouns are gender (masculine, ninine, neuter); number (singular and plural); and case (seven cases singular and seven cases in plural). I NOUN GENDER In most nouns which refer to living beings of male and female gender the grammatical gender agrees with the natural gender, e.g. muškarac (man I masculine), žena (woman - feminine), mačak (tomcat - masculine), mačka (cat - feminine). Neuter nouns, however, have only grammatical gender, e.g. dete (child) and pero (pen). The great majority of masculine nouns end in a consonant in the nominative singular case: čovek (man), grad (city), jezik (language), čas (lesson), profesor (professor), brod (ship). problem (problem). Some masculine nouns in the nominative singular end in: -a: sudija (judge), kolega (colleague), Nikola (male first name) -o: posao (job), sto (table), deo (part), ugao (angle). Some personal male names end in -o or -e. e.g. Marko, Pavle. All nouns of foreign origin which end in the nominative singular with any letter other than -a are masculine, e.g. radio, auto (car), sako (jacket), taksi (taxi). he great majority of feminine nouns end in -a in the nominative singular case: iena (woman), zemlja (country), rečenica (sentence), sestra (sister), ideja (idea), njiga (book). Some feminine nouns in the nominative singular end in consonant: reč (word), ljubav (love), noc (night), stvar (thing), bolest (illness), sadašnjost (the present), rošlost (the past), budučnost (the future) and some end in -o: so (salt). Personal female names of foreign origin which end in a letter other than -a are feminine and unchangeable, e.g. Meri, Margo, Alison. euter nouns in the nominative singular end in -o or -e, e.g. dete, pero, me (name), more (sea), mleko (milk), selo (village), učenje (study). One neuter noun ends in -a: doba (season). 323 Number (singular and plural of nouns) Nouns most frequently have both numbers, singular and plural. Masculine nouns in nominative plural most often end in -i: profesoři, prijatelji (friends), autobusi, lekari (doctors ),papiri (papers). One-syllable nouns in the plural most frequently end in -ovi: gradovi (cities), časoví (lessons),filmoví (films), satovi (clocks). One syllable nouns whose stem ends in the consonants: j, lj, nj, c, č, d, dž, š or ž. end in -evi: brojesň (numbers), ključevi (keys), notevi (knives). Nouns dan (day) and sar(hour) end in -i: dani (days), sari (hours). Nouns posao, sto, ugao, deo etc. in nominative plural are: poslovi, stoloví, uglovi. delovi*. Feminine nouns ending in -a. in nominative plural end in -e: žene, zemlje, lekaje. Feminine nouns ending in a consonant, in nominative plural end in -i: řeči (words), noci (nights), stvari. bolesti. Neuter nouns, in nominative plural end in -a: pera, mora, sela. Some neuter nouns have a lengthened stem in the plural: imena (names), vremena (time). Some nouns only take the singular: proper names, e.g. Srbija, Zlatibor, Dunav uncountable nouns, e.g. voda, so, šečer collective nouns, e.g. deca, cveče, drvete others, e.g. mir, podne, doba Some nouns only take the plural: novine (newspaper), naočare (glasses), pantalone (trousers), vrata (door), kola (car), usta (mouth). Although these nouns are plural in structure they refer to one objet only. The sentence: "Moja kola su nova." means the same as: "Ai< automobil je nov." If they refer to more than one of these objects then this may be expressed as follows: troja kola, několiko vrata, koliko novina, mnogopantalona... The inflexion of nouns according to case and number is given in tables 7.8 and 9. • Long ago at the end of a syllable or word there was an / which over time was changed to o e.g. stol > stoo > sto. del > deo 324 CASES nominal words (nouns, pronouns, adjectives and numbers) change ding to case. Cases are various forms of the same nominal word, ige (or inflexion) according to case is called declension. In Serbian • are seven cases in the singular and seven in the plural. Table 3 Question Form Indicates Example Nominative no preposition) KO? who STA? What subject part of predicate Dečak uč i. Dobar je dečak. Genitive without preposition mth preposition: ! §d-do. iz, pre-posle, \ tlizu. kod, sa. daleko od. ispred, iza, pored, iznad, ispod, tzmedu, preko, bez... (od) KOGA? (from) whom ČEGA? what .of ČIJI? whose KAKAV? what kind of belonging (possessive) part, quantity (partitive) origin (ablative) time (temporal) place what something's made of - Roditelji Nikole Popoviča. - Pijem mnogo kafe. - Iz Grčke je. - Dodi posle časová. - Sedim ispred drugarica. - Haljina je od vune. [3 Dative -without preposition with preposition: la, prema KOME? to whom ČEMU? to what indirect object (to whom) direction, aim. movement Poklonio je Milici kasetu. Ide ka posti. Accusative -without preposition •with preposition: u. na, za, kroz KOGA? who / whom STA? what KUDA? where object place, aim. movement time indirect object (for whom) Čitam knjigu. I demo na koncert. U leto je toplo. Oni če doči u subotu. Dolazim za pola sata. Kafa je za gospodu. Vocative no preposition) Instrumental without preposition with preposition: s(a) HEJ! addressing someone or something Gospodinel Nado\ s(a)KIM? (with) whom CIME? (with) what tools/means, weapons place time accompaniment Pišem perom. Setam ulicom. Subotom ne radim. Idem u grad sa kolegom. ľ Locative with preposition: u. na, po, o O KOME? (about) whom O ČEMU? (about) what GDE? where indirect object (about) place - time Razgovaramo o filmu. Setaju po gradu. Stanujú u centru. 325 Pronouns are divided into nominal and adjectival. Nominal pronouns are independent words in a sentence, they refer to individual living beings or objects. Adjectival pronouns are dependent words used as adjectives always with the word they qualify. PRONOUNS Nominal Pronouns Adjectival Pronouns Personal ja, ti, on, ona. ono. sebe/se Interrogative-Relative ko. sta... Indefinite neko, nesto... Negative niko, nista... General svako, svasta... Possessive moj, tvoj, njegov, svoj Interrogative-Relative kojí. čiji, kakav... Demonstrative ovaj, taj, onaj... Indefinite neki. nekakav. nečiji... Negative ničiji. nikakav... General svačiji, svakakav... Pronoun Gender Only the third person has a different form for each of the three genders: on, ona. ono; oni,one,ona. Adjectival pronouns have a form for all three genders. Their form depends on the noun which they qualify. Declension of Personal Pronouns singular N ja ti on / ono ona G mene tebe njega nje D meni. mi tebi. ti njemu. mu njoj.joj A mene. me tebe.te njega. ga nju. ju. je V / ti / / I mnom tobom njim njom L meni tebi njemu njoj 326 plural N mi vi oni, one, ona G nas vas njih D nama, nam vama. vam njima. im A nas vas njih, ih V / vi / I nama vama njima L nama vama njima Reflexive Pronoun sebe, se This is the personal pronoun for each person. It is used exclusively to show relationship to the subject in a sentence, and never as a subject (and thus it has no nominative case). The same form is used both for singular and plural. On je to kupio za sebe. (He bought it for himself.) Oni su to kupili za sebe. (They bought it for themselves.) N / G sebe D sebi A sebe, se V / I sobom L sebi Emphasised and Unemphasised Forms In some cases there are two forms of the personal pronouns: the long form (emphasised) and the short form (unemphasised). The emphasised or long form is used: a) when emphasising the person in the sentence: Ja tebi govorim. {to you) b) at the start of the sentence: Meni je zao. c) following the linkers a and i: Dosao si, a mene nisi pozvao. d) after a preposition: Dobila sam pismo od njega. Changes to the Interogative Pronouns ko, Sta N ko sta G (od) koga (od) cega D kome cemu A koga §ta V / / I s kirn cim(e) L (o) kome (o) cemu For changes to adjectival pronouns see tables 7, 8. and 9. 327 ADJECTIVES Adjectives are dependent words which qualify nouns and agree with them in gender, number and case. Definite and Indefinite Adjectives Indefinite (define a living being or an object which is unknown or mentioned for the first time), e.g. Treba da kupi novmantil. He needs to buy a new coat. Definite (define a living being or an object which is known or has been mentioned before). e.g. Svida mi se tvoj novi mantil. I like your new coat. Definite adjectives in the masculine end in a long -i, while in the feminine and neuter the difference between the definite and indefinite form is expressed by a different stress: zelena haljina ta zelena haljina Some adjectives have only a definite form (e.g. gradski, narodni, srpski, letnji. dne\fii,desni) The comparative and superlative forms of adjectives always take the definite form (e.g. bolji, najbolji). masculine feminine neuter singular dobar student dobra knjiga dobro pero plural dobři studenti dobre knjige dobra pera 328 Comparison of Adjectives In general, only descriptive adjectives are compared. Positive Comparative Superlative (shows that a living being or an object has some characteristic) (shows that a living being or an object has some characteristic to a greater extent than the living being or an object they are compared with) (shows that a living being or an object has some characteristic to the greatest extent) ■mKid covek mKidi * covek naj + comparative adjective + -iji 4- -1 naj + comparative r 1 + -si meksi lepsi laksi When an adjective begins with j this letter is doubled: e.g. najjeftiniji The following adjectives have irregular comparison: dobar bolji najbolji zao (loS) gori najgori mali manji najmanji veliki veci najveci NUMERALS Numerals are words which express: - the number of living beings and things (Cardinal Numbers) - in what numerical order they are positioned (Ordinal Numbers) - the number of living beings and things in a collective group (Collective numbers) Cardinal Numbers Number one.jedan, has a form for each gender and changes the way adjectives do: jedan dan, jedna soba, jedno město. Number two. dva, has two forms, for masculine and neuter the form is dva: dva druga, dva pera; and for feminine the form is dve: dve knjige. Number three and all other numbers have one form for all three genders: rri druga, tri knjige, tri pera. ' If the comparative is formed by the adding of -ji, the following stem changes occur: brz+ji - brži, mlad+ji - mladi. kratak+ji - kraci, visok+ji - visi, skup+ji - skuplji 329 Agreement of noun with numbers 1 + noun in nom./acc. jedan student 2, 3. 4 + noun in gen. singular dva tri četiri } studenta 5. 6, 7 .... + noun in genitiv plural pet studenata* Ordinal Numbers Ordinal numbers have forms for all three genders in singular and plural: singular plural prvi prva prvo prvi prve prva drugi druga drugo drugi druge druga t reči treča treče treči treče treča četvrti četvrta četvrto četvrti četvrte četvrta They are also expressed in the following manner: 1. (prvi), 2. {drugi)... Dates are expressed in ordinal numbers: 5.02.1995. godine (peti februar hiljadu devetsto devedeset pete godine) Collective Numbers Collective numbers {dvoje, troje, tetvoro, petoro, šestoro, sedmoro, osmoro...) refer to collective groups of living beings of different gender or groups of young living beings: Dvoje ljudi stoji na ulici. Oni imaju dvoje dece. Nouns with collective numerals take the genitive case. • The vowel a which appears in some but not all forms of a word is the floating a: dobar, dobrog, dobrom... jedan. jednog studenti. studenata s/sa, k/ka. kad/kada. sad/sada 330 VERBS Verbs are words which describe action, state or event. Verbs change according to person, gender and number. Conjugation is the term for this change. Verbs have special forms to express time, state and how the action occurs. Verbs are divided into complete/perfective (kupiti, doci, nautiti) and incomplete/imperfective {kupovati, dolaziti, utiti) according to the length of the action. There are verbs which can be both complete and incomplete (cuti, videti, telefonirati, doruckovati). Their length of action can only be determined in context: Kad sam bio mlad dobro sam video. (incomplete) Jute sam video druga. (complete) Reflexive Verbs Verbs which are used with the reflexive pronoun se are reflexive verbs. Some reflexive verbs are always used with the reflexive pronoun se: nadati se, radovati se, secati se, raspitivati se, razboleti se, svidati se... Some reflexive verbs may also appear with the full form of the reflexive pronoun sebe or with the nominal phrase in the accusative: obuci se, gledatise... Ona se gleda. Ona gleda sebe. Ona gleda drugaricu. Reflexive verbs should be differentiated from verbs which are in the passive, e.g.: Prvog januara slavi se Nova Godina. Auxiliary Verbs Auxiliary verbs are those which are used to build up more complex verbal forms. The Serbian language has three auxiliary verbs: jesam, biti and hteti. 331 The Present Tense of Auxiliary Verbs jesam (only in the present) Pi- jesmo (smoj jeste (ste) Jesu (su) sg- 1. jesam (sam) 2. jesi (si) 3. jeste (je) biti (has all forms) sg. pl. budem budemo budeš budete bude budu hteti (has all forms) Pl 1. 2. 3. sg-horu (ču) hočes (češ) hoce (ce) hocemo (černo) hočete (čete) hoče(če) The negative form of jesam is: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu The negative form of hteti is: neču, nečeš, neče, nečemo, nečete, neče. VERB FORMS Impersonal Verb Forms Table 4 Verb form Example How it is formed Infinitive (base verb form) -ti učiti. gledati. dolaziti -t\ iči, doči, reci ends in suffixes -ti or -ci Active Past Participle (used to form some complex tenses e.g. perfect) mase. fem. neut. singulár učio učila učilo plurál učili učile učila infinitive base* + ending: -o/-ao, -la, -lo (sg.) -li, -le, -la (pl.) Present Participle (only with imperfective verbs) učeči. gledajuči. šetajuči 3rd person present (pl.) + -či * The infinitive base of a verb that has a vowel before -ti is formed by removing -ti. Verbs ending in -eči or -sti have the same base as the verb in the present tense. Personal verb forms Verb form ?sent tense Example sg 1. učím 2. učis 3. uei 1. gledam 2. gledaš 3. gleda 1. idem 2. ideš 3. ide pl učimo učite uče gledamo gledate gledaju idemo idete idu Table 5 How it is formed sg 1. -im 2. -is 3. -i present stem + ending Pl imo 1. -am 2. -as 3. -a 1. -em 2. -es 3. -e -ite -e -amo -ate -aju -emo -ete -u ist tense sg 1. ja sam učio / učila 2. ti si učio / učila 3. on je učio ona je učila ono je učilo Pl- 1. mi srno učili / učile 2. vi ste učili / učile 3. oni su učili one su učile ona su učila auxilary verb jesam (short form of present) + active past participle (see table 4) future tense sg 1. ja ču učiti / učiču 2. ti češ učiti / učičeš 3. on "j ona > če učiti / učiče ono J pl. mi černo učiti / učičemo vi čete učiti / učičete oni 1 one >• če učiti / učiče ona J ends with suffix -ci: iči ču / iči češ... 1 2. 3. auxilary verb hteti (short form of presem) + active past participle or infinitive base + ču. češ, če... • The present tense stem is formed by taking from the third person plural the ending -e / ju /u: udfSuc 333 The negative form of the present is formed with the help of the particle ne preceding the verb and seperated from it: ne ucim, except for the verbs jesam. hteti and imati - nisam, necu, nemam. The negative form of the past is formed with the help of the negative form of the verb jesam: nisam ucio, nismo razumeli. The negative form of the future is formed with the help of the negative form of the word Jiferi: necu uciti, necu razumeti. Verbs of incomplete meaning (morati. hteti, trebati, modi, zeleti, voleti...) need to be completed: Zelim kafu; Zelim da kupim kafu/Zelim kupiti kafu. When they are completed with is another verb, the form of the present with conjunction da is more frequent than the infinitive. Verb form MOOD Example Table 6 How it is formed imperative -does not have all persons pi. present stem + endings a) 1./ 1. učimo a) verbs which end in u/e 2. uci 2. učite in third person plural 3./ 3./ sg. pi. b) 1./ 1. dajmo 1. / 1.-imo 2. -i 2. -ite 2. daj 2. dajte 3./ ' 3./ 3. / 3. / - for 3,d person NEKA + 3rd person b) verbs which have ju/je singular is used: \n third person plural neka uči neka da neka uče neka daju 1. / 2. -J 3. / 1. -jmo 2. -jte 3. / conditional 1. ja bih učio / učila 2. ti bi učio / učila 3. on bi učio ona bi učila ono bi učilo 1. mi bismo učili / učile 2. vi biste učili / učile 3. oni bi učili one bi učile ona bi učila verb biti sg. pl. 1. bih 2. bi 3. bi 1. bismo 2. biste 3. bi active past participle (see table 4) 33-* DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES. POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS MASCULINE Table 7 Question word Singular Plural NOMINATIVE KO? $TA? / / dobar student vaš drug prvi dan -i -i/ovi/evi dobři studenti vaši drugovi prvi dani GENITIVE (od)KOGA? (od) ČEGA? -og / eg -a dobrog studenta vašeg druga prvog dana -ih -a dobrih studenata vaših drugova prvih dana DATIVE KOME? ČEMU? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima ACCUSATIVE KOGA? ŠTA? -og/eg -a dobrog studenta vašeg druga / / prvi dan -e -e dobre studente vaše drugove prve dane VOCATIVE HEJ! dobři studente dobři studenti INSTRUMENTAL (s)KIM? ČIM/E? -im -om / em dobrim študentom vašim drugom prvim danom -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima LOCATIVE (o) KOME? (o)ČEMU? -om / em -u dobrom studentu vašem drugu prvom danu -im -ima dobrim studentima vašim drugovima prvim danima 335 DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES, POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS FEMINE Table 8 Question word Singular Plural NOMINATIVE ko? šta? -a -a dobra studentkinja vaša drugarica prva knjiga -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige GENITIVE (od) koga? (od)čega? -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige -ih -a dobrih studentkinja vaših drugarica prvih knjiga DATIVE kome? Cemu? dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi • -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama ACCUSATIVE koga? šta? -u -u dobru studentkinju vašu drugaricu prvu knjigu -e -e dobre studentkinje vaše drugarice prve knjige VOCATIVE hej! ■- dobra studentkinjo dobre studentkinje INSTRUMENTAL (s) kim? čim/e? -om -om dobrom studentkinjom vašom drugaricom prvom knjigom -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama LOCATIVE (o) kome? (o)čemu? -oj -i dobroj studentkinji vašoj drugarici prvoj knjizi -im -ama dobrim studentkinjama vašim drugaricama prvim knjigama • Palatalisation - K.G.H when followed by i in the Dative and Locative change to C Z. S respectively: majka - ma knjiga ■ knjizi, snaha - snasi. This also occurs in the pi declension oř mase. nouns in the Nominative. Dative a Locative: utrnik - učenici - utcniama. This change is not applied with personal names and other nouns: Olga Olgx. 336 DECLENSION OF NOUNS PRECEDED BY ADJECTIVES, POSSESSIVE PRONOUNS AND NUMERALS NEUTER Table 9 Question word Singular Plural NOMINATIVE KO? ŠTA? -o / e -o / e dobro dete vaše pero prvo město -a -a pi. imenice dete=>deca (as feminine sg.) vaša pera prvá mesta GENITIVE (od) KOGA? (od)ČEGA? -og / eg -a dobrog deteta vašeg pera prvog mesta -ih -a vaših pera prvih mesta DATIVE KOME? ČEMU? om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im -ima vašim perima prvim mestima ACCUSATIVE KOGA? STA? -o / e -o/ e dobro dete vaše pero prvo mesto -a -a vaša pera prvá mesta VOCATIVE [HEJ! dobro dete INSTRUMENTAL (s) KIM? ČIM/E? -im -om / em dobrim detetom vašim perom prvim mestom -im -ima vašim perima prvim mestima LOCATIVE (o) KOME? (o) ČEMU? om / em -u dobrom detetu vašem peru prvom mestu -im -ima vašim perima prvim mestima "In the Neuter Nominative. Accusative and Vocative have the same form, and all the other cases have the same endings as in the masculine. The stem of some neuter nouns is lengthened hy the addition of the consonants n or t. imena, \remtm, dtteia. pilcia 33" NON-INFLECTED WORDS (adverbs, prepositions, exclamations, conjunctions, particles) ADVERBS Adverbs are most frequently located next to verbs. place time manner quantity gde? kad? kako> koliko? desno juče peške mnogo južno rano brzo malo ovde kasno príjatno dosta tamo odmah polako Adverbs can also be used with nouns, adjectives and other adverbs: nouns: e.g. mnogo drugova. malo vremena, puno ljudi. adjectives: e.g. vrlo lep, veoma dobro, adverbs: e.g. vrlo brzo. vrlo dobro, veoma dobro Some adverbs (mainly those ending in o/e) can be compared: lepo, lepše, najlepše brzo, brže, najbrže The following adverbs have irregular comparison: dobro, bolje, najbolje zlo, gore, najgore The adverbs mnogo. puno, dosta have the same form in comparative and superlative: mnogo . puno I vise, najviše dosta J WORD STRESS Word stress is the emphasising of the strength, pitch and length of one syllable in a word, i.e. a vowel, as the nucleus of a syllable. Only one syllable in a word can be stressed. This syllable is known as the stressed syllable. Unstressed syllables may be short or long. Accents are used to denote stress. The standard language has four accents: 338 long - falling /~\ short - falling \\ long-rising / short - rising \ accents falling short \\ long r\ km a grád short-falling long-falling rising short \ long / noga short-rising ruka long-rising The position of accents in words Multi-syllable words: - the first syllable can have all four accents, e.g. Jcuvart, lišče, stájati, ruka. - the final syllable cannot have accents. - falling accents are only found on the first syllable, e.g. májka, čitati. - rising accents can be found on any syllable (except the last), e.g. gláva, sestra, razgovarati. One-syllable words: - may have a falling accent, e.g. brat, nóč. Adverbs and short forms of auxiliary verbs and personal pronouns have no accents, but they may have a transferred accent e.g. prěd kuču znám but: ne znam Apart from these accents there is also an accent of length (-) which is only placed after the accented syllable. mitive singular and plural often have the same form and thus the mgth is marked by the symbol for a long vowel (-). gen. singular gen. plural dva dána několiko dána sa sela sa sela Glagoli na -IM sg. -IM -IS I pl IMO ITE E PRIMhR ja urim ti uřiš on i ona > uti ono J pl. mi IK min vi učite oni \ one > uče ona J Objasnjenje tabele: U tabeli je dat infinitiv glagola . pnro lice singulara i treče lice plurala baviti se dolaziti izgubiti bavim se dolazim izgubim bave se dolaze izgube bojati se držati izlaziti boj i m se držim izlazim boje se drže izlaze bojiti gasiti izmeriti bojim gasim izmerim boje gase izmere boleti graditi izvoziti boli! gradim izvozim bole grade izvoze boriti se hraniti koristiti borim se hranim koristim bore se hrane kořistě čistiti iskljuc íti kupiti čistim isključim kupim čisté isključe kupe čutati ispržiti lečiti se čurim ispržim lečim se čute isprže leče se dogovoriti se izgraditi ležatí dogovorim se izgradim ležim dogovore se izgrade leže !Glagoli su dati u obliku i /nacenju u kom su upotrebljeni u knjizi 3*0 misliti ostvariti poslužiti mislim ostvarim poslužim misie ostvare posluže nalaziti se otvoriti povrediti nalazim se otvorim povredim nalaze se otvore povrede napravit i ozdraviti pozdraviti napravím ozdravím pozdravím náprave ozdrave pozdrave nastav it i paliti praviti nastavím palim pravím nastave pale pravé naučiti ploviti preseliti se naučím plovim preselim se nauce plove přesel e se nositi pobediti prijaviti nosím pobedim prijavim nose pobede prijave objasniti pogrešiti produžiti objasním pogrešim produžim objasne pogreše produže odgovoriti pokvariti se proizvoditi odgovorim pokvarim se proizvodim odgovore pokvare se proizvode odlaziti polaziti promeniti odlazim polazim proměním odlaze polaze proměně odlučiti položití provoditi odlúčim položím provodím odluce poloze provode ostavit i posetiti pušiti ostavím posetim pušim ostave poseté puše 341 raditi trčati vratiti se radim trčím vrátim se rade trče vrate se razboleti se truditi se zaboraviti razbolim se trudim se zaboravim razbole se trude se zaborave roditi se očití zameniti rodim se učim zamenim rode se uče zamene sedeti uključiti zamisliti sedim uključim zamislim sede uključe zamisle slaviti unositi zatvoriti slavim unosím zatvorim sláve únose zatvore slomiti uvoziti závisí t i slomim uvozim závisím slome úvoze závise spremiti videti završit i spremim vidím zavŕšim spreme vide završe stajati videti se zvoniti stojím vidím se zvonim stoj e vide se zvone staviti voditi želeti stavím vodim želim stave vode žele takmičiti se voleti žuriti takmičim se volim žurim takmiče se vole žure tražiti voziti tražim vozim traže voze M2 Glagoli na -AM PR1MER pl. sg. pl- -AM -AMO ja hodam mi hodamo AS -ATE ti hodí- vi hodate -A -AJU on i oni i ona > hodd one > hodaiu ono J ona J cvetati izgledati odmarati se cvetam izgledam odmaram se cvetaju izgledaju odmaraju se čitati kažnjavati održavati se čitam kažnjavam održava se! čitaju kažnjavaju održavaju se čuvati koštati osečati se čuvam košta! osečam se čuvaju koštaju osečaju se dati kupati se ostati dam kupám se ostajem daju kupaju se ostaju duvati kuvati osvajati duvam kuvam osvajam duvaju kuvaju osvajaju gledati morati padati gledam morám padám gledaju moraju padajú hodati nadati se peglati hodam nadám se peglam hodaju nadajú se peglaju igrati obecati pitati i gram obečam pitam igraju obečaju pitaju imati odgovarati placatí imam odgovaram plačam imaju odgovaraju plačaju IGlagoli su dati u obliku i značenju u kom su upotrebljeni u knjizi 3*5 plivati razmišljati svidati se plivám razmišljam svidam se plivaju razmisljaju svidaju se pogledati ručati svirati pogledam ručam sviram pogledaju ručaju sviraju pomešati sačekati šetati pomešam sačekam šetam pomešaju sačekaju šetaju predati sakupljati telefonirati predam sakupljam telefoniram predaju sakupljaju teleřoniraju pregledati sečati se trebati pregledam sečam se treba! pregledaju sečaju se pričati skijati se upoznati pričam skijam se upoznam pri čaj u skijaju se upoznaju probati skuvati uzimati próbam skuvam uzimam probaju skuvaju uzimaju pročitati slikati uživati procitám slikam uživam pročitaju slikaju uživaju raspitati se slušati večerati raspitam se slusam večerám raspitaju se slusaju večerajú razgledati spavati vladati razgledam spávam vládam razgledaju spávajú vladaju razgovarati spremati znati razgovaram spremam znam razgovaraju spremaju znaju !U prezentu se koristi samo oblik treba za sva lica 3 í i Glagoli na -EM PR1MER sg. pl. Pl -EM -EMO ja pišem mi pišťtno -ES -ETE ti pises vi pišete -E -U on i oni -i ona l piše one > pišu ono J ona J biti izabrati nastatí budem izaberem nastanem budu izaberu nastanu brati jesti nestatí bérem jedem nestanem beru jedu nestanu brinuti kazati odnětí brinem kazem odnesem brinu kažu odnesu čuti krenuti ostajati čujem křenem ostajem čuju křenu ostaju disati kretati pasti dišem krečem padnem dišu kreču padnu dobiti kupovati pisati dobijem kupujem pišem dobijú kupuju pišu doneti letovat i piti donesem letujem pijem donesu letuju piju doručkovati nagradivati početi doruč kujem nagradujem počnem doručkuju nagraduju počnu ispitivati napisati podiči ispitujem nápisem podignem i spi tuju napišu podignu 345 pokazati provést i stati pokažem provedem stanem pokazu provedu stanu polagati putovat i stizati polažem putujem stižem polažu putujú stižu poncti rasti trajati ponesem rastem traje! ponesu rastu traju posiati razumeti trgovati posaljem razumem trgujem pošalju razumeju trguju postat i rezervisati umreti postanem rezervišem u m re m postanú rezervišu umru povesti šesti upisati se povedem sednem upišem se povedu sednu upišu se poznavati skinuti uspeti poznajem skinem uspem poznajú skinu uspěj u pozvat i skrenuti ustajati pózovém skrenem ustáj em pozovu skrenu ustáj u prati smejati se uzeti perem smejem se uzmem peru smeju se uzmu předávati sresti verovati predajem sretnem verujem predaju sretnu veruju prodavati stanovati vezati prodajem stanujem vežem prodajů stanujú vežu !G3agoli su dati u obtiku i značenju u kom su upotrebljeni u knjizi 3-*6 zapisati zápisem zapíšu zvati zovem zovu Glagoli na -ČI došao. došla doči dodem dodu izači izadem izadu iseei isečem iseku iči idem idu naci nadem nadu obuči obučem obuku otiči odem odu izašao. izašla isekao, isekla išao, išla našao, našla obukao, obukla otišao, otišla peči pečem peku pekao, pekla stici stigao, stigla stignem stignu podici podigao, podigla podignem podignu teči teče! teku tekao, tekla pomoci pomogao, pomogla uči ušao, ušla pomognem udem pomognu udu poči podem podu preči předem předu proči prodem produ řeči pošao, pošla prešao, prešla prošao, prošla rekao, řekla 'Glagoli su dati u oblíku i značenju u kom su upotrebljeni u knjizi "Kořisti se prezent glagola kazati OBRÁTITE PAŽNJU! moči mogao, mogla hteti mogu možemo hoču môžeš možete hočeš može mogu hoče hteo, htela ! jesam/sam hočemo jesi/si hočete jeste/je hoče jesmo/smo jeste/ste jesu/su 'Glagol jesam ima samo prezent 347 abecední rečník Napomene: Imenice: U řečníku je dat oblik singulara i plurala, a u zagradi je dat rod imenice: čas. časoví (m) Glagoli: Dat je infinitiv, prezent, radni glagolski pridev (muški i ženski rod) i glagolski vid: raditi. radim, rádio (radila) - impf. v. Pridevi: Dat je oblik muškog. ženskog. i srednjeg roda prideva: lep, -a, -o Skracenice: m - muški rod /- ženski rod n - srednji rod perf. v. - svršeni. perfektivni glagol impf. v. - nesvršeni. imperfektivni glagol sg. - jednina. singulár pl. - množina, plurál 3*8 A bolje (dobro) bolnica, -e (f) better (good, well) hospital a and, but boríti se. borím se; to fight adresa, -e (f) address borio (borila) - impf. v. aerodrom. -i (m) airport braca pl. od brat (m) brothers agencija, -e (f) agency brašno (n) flour ali but brak. brakoví (m) marriage americkí. - a, - o American brat (m) brother apoteka. - e (f) chemist's, pharmacy hr i nut i se. brinem se; to be worried apotekar, -i (m) chemist pharmacist bnnuo (brínula) apríl (m) April - impf. v. aspirín, -i (m) aspirin brk. brkoví (m) moustache auto (m) car brod, -ovi (m) ship autobus, -i (m) bus broj. brojevi (m) number autobuski, -a, -o bus (adj) brzo quickly, fast automobil, -i (m) car buf no loud (adv.), noisy avgust (m) August buducnost (f) buka (f) the future noise B bunar, - i (m) butik, butici (m) well boutique bašta, -e (f) garden badnjak. badnjaci (m) yule log C baka. -e (f) grandmother balkon, -i (m) balcony carínik, carínici (m) customs officer baviti se, bavím se; to do sports centar, centri (m) centre, downtown bavio (bavila) - impf.y • centrálni, -a, -o central Beogradanin, Belgrade citizen ceo. cela, celo the whole Beogradani(m) cipela. -e (f) shoe besplatno free (of charge) c ívili/acija. - e (f) civilisation bez without crkva, - e (f) church bezbedno safely crn(i). -a, -o black bibliotéka, -e (f) library crni luk (m) onion biljka, -e (f) plant cvet, cvece pl. (n) flowers biologija (f) biology i \ft.it i cveta; cvetao to blossom. bioskop, -i (m) cinema, movies (cvetala) - impf. v. to bloom biti. budem; bio, to be cvetni, -a, -o flowery (bila) - perf. v. biznismen. -i (m) businessman C blizu near bluza, -e (f) blouse Casa -i 11 inj.it» (počinjala) penzioner, -i (m) pensioner - impf. v. periferija, -e (f) outskirts, suburbs pobediti, pobedim; to win, to beat period, -i (m) period (of time) pobedio (pobedila) pero, -a (n) pen perf. v. Persijanac. Persians pobednik. winner Persijanci (m) pobednici (m) pesma, -e (f) poem, song podatak. podaci (m) data pet five podiči. podignem, to raise, to pick up petak (m) Friday podigao (podigla) peti, -a, -o the fifth -perf. v. petnaest, petnaesti fifteen podiči, podignem; to build. pijaca, -e (f) market, podigao (podigla) to construct green market -perf. v. pirinač (m) rice pôdne (n) noon pisac, pisci (m) writer poen, -i (m) point pisati, pišem; pisao to write pogled, -i (m) view (pisala) - impf. v. pogledati, pogledam; to look at písmeni, -a, -o written pogledao (pogledala) pismo, -a i n) letter -perf. v. pita, -e (f) pie pogodan, pogodna, -e appropriate, good pitanje. -a (n) question pogTešiti, pogrešim; to make a mistake pitati. pitam; pitao to ask pogrešio (pogrešila) (pitala) - impf. v. -perf. v. piti, pijem; pio to drink pokazati. pokažem; to show, (pila) - impf. v. pokazao (pokazala) to point (at) plaza, -e (f) beach -perf. v. plačati, plácali; to pay poklon, -i (m) present, gift plačao (plácala) pokvariti se, to break down - impf. v. pokvarim se; planina, -e (f) mountain pokvario (pokvarila) planinski, a, -o mountainous ■perf. v. 357 pola polagati, potazem; polagao (polagala) - impf. v. polako polazak, polasci (m) polaziti, polazim; polazio (polazila) - impf. v. policajac, polirajri m) pólu H .11 -i (m) politika, -e (f) polje, -a (n) položaj, i i m i položiti. položím; položio (položila) -perf. v. polumaraton (m) pomesati. pomešam; pomesao (pomesala) -perf.v. ponedeljak ponekad ponětí, poncsem; poneo (ponela) -perf.v ponor - i (f) popust. - i (m) pored pořez, - i (m) poi i ni i< 111 - a, -o porodica, -e (f) portir, -i (m) posao, poslovi m) posetilac, posetioci (m) visitor posetiti, posetím; to\isit posetio (pošetila) - per/, v. posiati, posaljem; poslao (poslala) - perf.v posle poslovira, -e (f) poslužiti. poslúžim; poslužio (poslúžila) - perf. v. half to take an exam slowly, easily departure to depart policeman politician politics field position, location to pass (exam); to lay half-marathon to mix Monday sometimes, ocassionaly to take, to bring midnight discount reduction beside, next to tax family (adj.) family porter work, job to send after saying, proverb to serve postati. postanem; postao (postala) perf.v. posto ( ■ odsto) posta (f) posude(n) potpis, -i (m) potreban, potrebná, -o potrebnú po vi sen, -a, -o površina, -e (f) po vrče (n) po vratná karta (f) povrediti, povredim; povredio (povredila) -perf.v. poziv. -i (m) po/na t i -a, -O poznavati, poznajem; poznavao (poznávala) - impf. v. pozoríšte, -a (n) prsuta. -e (f) pranje, -a (n) prastarí, -a,-o pravac. pravci (m) pravilo, -a (n) praviti. pravim, pravio (pravila) - impf. v. pravo pravopis, -i (m) pravoslávni, -a, -o prazan, prazna, -o praznik, praznici (m) pre pred, předem; presao (prešla) - perf. v. predavanje. -a (f) predavati, predajem; predavao (predávala) predmet, -i (m) pregledati, pregledam; pregledao (pregledala) - perf. v. to become percent post office plates and dishes signature necessary necessary increased surface area vegetables return ticket to injure; to hurt invitation well known, famous to know theatre Serbian speciality smoked ham washing ancient direction rule to make straight on spelling, orthography orthodox empty holiday, festival before to cross lecture to teach, to lecture impf. v. subject, object to check, to examine 358 preko prekosutra prema preseliti se, přesel i m se; preselio (preselila) perf.v. presrečan, presreéna, -o prežime, prezimena (n) priča. -e (f) pričati. pričam; prícao (pricala) - impf. v. prijatelj, -i (m) prijateljica, -e príja\iti, prijavim; prijavio (prijavila) - perf. v. príjemni ispit (m) pritisak (m) prizemlje -a (n) across, over the day after tomorrow in the direction of, towards to move very happy, overjoyed family name story to tell, to talk (male) friend (female) friend to register, to apply entrance exam pressure ground floor, (first floor) the past to pass (by) to try, to taste prošlost. -i (f) prod, prodeni; i os.iti (prošla) perf.v. probati, probam; probao (probata) -perf. v. prodavač. seller, shopkeeper, prodavci (m) shop assistant prodavati, prodajem; to sell prodavao (prodávala) - v. prodavnica, -e (f) shop, store profesor, -i (m) teacher, professor Iii oiz\ oil n i to produce proizvodim; proizvodio (prozvodila) - impf. v. prolaziti, prolazim; to pass (by) prolazio (prolazila) - impf. v. proleče. -a (n) spring promeniti, to change promenim; promenio (proměnila) - perf. v. pronalazač, - i(m) pronalazak, pronalasci prospekt, -i (m) prostor, -i (m) protiv provést i, provedem; proveo (provela) -perf.v. provoditi. provodím; provodio (provodila) - impf. v. pro/o r -i (m) pršuta (f) prvi, -a, -o ptica. - e (f) pust. -a -o put, putevi (m) put (prvi put) pútnik, pútnici (m) putovanje, -a (n) putovati, putujem; putovao (putovala) - impf. v. rádio (m) rádio- tehnika (JI raditi, radim; rádio (radila) - impf. v. radnik, radnici (m) rado radostan, radosna, -o r.uii -a,-o rano raspitati se, raspitam se; raspitao (raspitala) - perf. v. raspored. -i (m) raspust. -i (m) rasti, rastem; rastao (rasla) - impf v. ravnica, -e (f) razboleti se, razbolim razboleo (razbolela) -razgledati, razgledam; razgledao (razgledala) • perf. v. razglednica (f) inventor (m) invention travel brochure space, area against to spend to spend window smoked ham first, the first bird deserted road/journey time (the first time) traveller, passanger journey, travel trip to travel radio radio technology to work worker gladly happy, joyful early early to inquire about timetable holiday to grow, to grow up plain se; to fall ill perf.v. to look around, to browse shops) postcard 359 razgovarati. to talk razgovaram; razgovarao (razgovarala) - impf.v. razlicit. -a, -o different (from) razmisljati, to think razmišljam; razmisljao i .1/ in i si),i !,i i - impf. v. razni, -a, -o different various razumeti, razumem; to understand razumeo (razumela) - impf. v. resenje, -a (n) solution ret, -i (f) word rečnik, řečnici (m) dictionary, vocabulary recept, -i (m) prescription: recipe ředím) quene redakcija. -e (f) press desk reka, -e (f) river republika, -e (f) republic restoran, -i (m) restaurant retko rarely, seldom rezultat, -i (m) result; score (sport) riba, -e (f) fish rodák, rodaci (m) cousin, relative roden, -a, -o born rodendan, -i (m) birthday rodenje, -a (n) birth roba (f) goods robna kuča (f) department store roditelji (m) pi. parents rok, rakovi (m) examination period. time limit deadline i ii/.ni ružna, -o ugly iin.ik "i lunch ručati, ruč am: ručao to have lunch (ručala) - impf. v. iikiii prtljag (m) hand baggage luggage ruka, -e (f) hand in koine! m handball s(a) sadasnjost (J) sako. sakoi (m) with the present jacket sakupljati. sakupljam; to collect sakupljao (sakupljala) - impf. v. sam, -a. -o alone samo just, only samoposluga, -e (f) supermarket sandala. -e (f) sandal saobračaj (m) traffic saobračajac. traffic policeman saobračajci (m) saobračajni /nak (m) traffic sign saobračajni. -a. -o traffic sastanak. sastanci (m) meeting; date sat, sati (m) hour sat. satovi (m) wrist-watch, clock sav, sva, -t all savremenik, contemporary savremenici (m) sečati se. sečam se; to remember sečao (sečala) • impf.v. sebičan, sebična. -o selfish sedeti. sedim: sedeo to sit (seděla) - impf.v. sedmi, -a, -o the seventh sedmica, -e (f) week seljak, seljaci (m) farmer selo, -a fuj village semafor, -i (m) traffic lights sc-mrst.it. semestre, term semestr i (m) seoski. -a, -o village, country septem ba r (m) Septembre šesti, sednem; seo to sit down (sela) - ptrf. v. sestra, -e (f) sister sever (m) north severní, -a, -o northern sigurno surely: safely si mho l -i (m) symbol simpatičan. nice simpatična, -o stu sinoM ~m son sinoč last night sir, sirevi (m) cheese sirce (n) vinegar sistem, -i (m) system sitan. sitna. -o small, tiny situacija, -e (f) situation 360 skijaski, -a, -o ski(ing) spanač(m) spinach skijanje (n) skiing spavača soba (f). -e bedroom skijati se, skijam se; to ski spavati, spavam; to sleep skijao (skijala) spavao(spávala) - impf.v. - impf. v. skinuti, skinem; to take, put off spomenik. monument, statue skinuo (skinula) spomenici (m) -perf.v. sporo slowly skrenuti. skrenem; to turn sport, sportovi (m) sport skrenuo (skrenula) sportista. -i (m) athlete, sportsman. - perf. v. sport swoman skup, -a, -o expensive sprat, -ovi (m) floor, storey skuvati, skuvam; to boil, to look spremiti, spremim; to do the rooms: skuvao (skuvala) spremio (spremila) to prepare (food) -perf.v. -perf.v. slatkiš. -i (m) sweets srce. -a (n) heart sláva, -e (f) Serbian family srečan. srečna, -o happy Saint's day sreda (f) Wednesday slaviti, sla\im; slavio to celebrate sredina, -e (f) middle (slavila) - impf. v. srednja Škola (f) secondary school. sličan, sličná, -o similar high school slika, -e (f) picture, photo srednjovekovni. -a, -o medieval slikati, slikam; slikao to paint sresti, sretnem; sreo to meet (slikala) - impf. v. (srela) - perf. v. Slobodan, free, vacant srpski, -a, -o Serbian slobodná, -o stajati, stojim; stajao to stand slomiti, slomim; to break (stajala) - impf. v. slomio (slomila) stan, stanovi (m) flat, apartment -perf.v. stanica, -e (f) (bus) stop slon, slonovi (m) elephant stanovati, stanujem; to live Sloven, -i (m) Slav stanovao (stanovala) službenik, službenici (m) clerk • impf. v. služiti, služim; to serve star (i) -a, -o old služio (slúžila) - impf. v. staromodan. old-fashioned slušati.slušam; to listen staromódna, -o sluSao (slušala) - impf. v. stati, stanem; stao to stand, to stop smešten, -a, -o situated, located (stala) - perf. v. smed, -a, -e brown staviti, stavím; stavio to put smejati se, to laugh (stavila) - perf. v. smejem se; smejao sta/a, -e (f) course, track; (smejala) - impf. v. slope smrt, -i (f) death stepen, -i (m) degree sneg (m) snow stepenica, -e (f) stair, step(s) so (f), soli salt stí či. stignem; stigao to arrive, to get soba, -e (f) room (stigla) - perf.v. sociologija (f) sociology stidljiv. -a, -o shy sok, sokovi (m) soft drink, juice stizati, sti/cm stizao to arrive, to get solitér, -i (m) tower block (stizala) - impf. v. spanač (m) spinach sto. stoloví (m) table, desk 361 stomak (m) stomach šetati, šetam; šetao to walk, to stroll strana,-e (f) side (šetala) - impf. v. stranac, stranci (m) foreigner, stranger šetnja, -e (f) walk stráni, -a, -o foreign šiřina, -e(/) width stručná skola (f) vocational school škola, -e (f) school studentkinja, -e (f) student (female) školskí, -a, -o school student (m) student (male) šporet, -i (m) cooker, stove studije (f) pl. studies šta what stvar, -i (f) thing stvarno really T subota (f) Saturday sudar, -i (m) car accident crash tabla (f) (black)board suknja, -e (f) skirt tačan, tar na. -o exact, true sunřano sunny tačno (vreme) sharp šunce, -a (n) sun tad(a) then sutra tomorrow taj. ta. to this, that suv, -a, -o dry tajanstven. -a, -o secret, mysterious suvo dry (adv.) takav. takva. -o that kind of. such svašta all kinds of things tako so svakodnevno daily takmičiti se. to compete svez.-a,-e fresh takmičim se; takmido sveča, -e (f) candle (takmicila) - impf. v. sveska, -e (f) notebook taksi (m) taxi sveštenik. priest taman. tamna, -o dark (adj.) svestenici (m) tamo there, over there svetac, šveci (m) saint tata. -e (m) dad(dy) svetao, světla, -o light (adj.) težak.teška. -o difficult, hard sveti, -a, -o holy tečaj. tečajevi (m) course světlo, -a (n) light telefon, -i (m) telephone světlost, -i (f) light telefonirati, to telephone svetski. -a, -o world (adj.) telelefoniram. svidati se, svidam se: to like telefonirao svidao (svidala) - impf. v (telefonirala) - impf.v. svila, -e (f) silk televi/ija, -e (J) television svinja, -e (f) Pig televizor, -i (m) TV set svirati, sviram; svirao to play terasa, -e (f) terrace (svirala) - impf. v. teren, -i (m) field, court svoj, -a, -e one's own test. testoví (m) test svuda everywhere ti you tišina (f) quietness, silence tigrič, -i (m) tiger cub t mi timovi (m) team šah (m) chess titula. -e (f) title šampión, -i (m) champion to this, that sargarcpa, -e (f) carrot toplota (f) heat šef, šéfovi (m) boss, head torba. -e (f) bag šesti, -a, -o the sixth tržní < cnl.ir n: shopping centre, šetalište. -a (n) a place for walking mall tic an je (n) running, jogging trcati, trcim. trcao to run umetnica. -e (f) artist (trcala) - impf. v. umetnik. artist traziti, trazim, trazio to look for. to ask umetnici (m) ti .1/1 l.i - impf. v. umoran, -a, -o tired trajati, traje; trajao to last umreti, umrcm; to die (trajala) • impf. v. umro (umrlá) t r .um .11 -i (m) tram ■ptrf. v. treci, -a, -e the third unosili, unosim. to carry in, ircli.it i treba. should, ought to unosio (unosila) to take in trebalo je - impf. v. trener, - i (m) coach unutar, unutra inside trenerka, -e (f) tracksuit upis (m) registration, trenirati, treniram, to train. enrolment trenirao (trenirao) to go in for upoznati. upoznam. to meet. - impf. v. upoznao (upoznala) to get to know trenutak, trenutri (m) moment -perf.v. tri three uredaj. -i (m) device, appliance. trg, trgovi (m) square gadget trgovac, trgovci (m) merchant uredan, uredna, -o tidy trgovati, trgujem, to trade usisivač. -i (m) vacuum cleaner trgovao (trgovala) uskoro soon - impf v. Uskrs (m) Easter trka, -e (f) race uslov. -i (m) precondition trolejbus, -i (m) trolleybus usmeni, -a. -o oral. trpezarija (f) dining room spoken language t nulu i se. trudím se. to try. uspeh. uspesi (m) success trudio (trudila) to do one's best uspeti, uspem; to succeed, - impf. v. uspeo (uspěla) to manage i iu ist ii ki -a, -o tourist -perf.v. tvoj, -a, -e your, yours ustajati. ustajem; to get up tvrdava, -e (f) fortress ustajao (ustajala) • impf. v. U utdkmica, -e (f) utorak match Tuesday u in uvek always usce, -a (n) confluence uvo (n). pl. uši(/) ear mi udem; usao to enter, to go in uzeti. uzmem; uzeo to take (ušla) - ptrf. v. ii/cl.i -perf. v. učenica. -e (f) pupil, schoolgirl uzimati. u/mi.uii to take učeník, učenici (m) pupil, school boy uzimao (uzimala) in iiniu .1 -e (ß classroom - impf. v. ll< 1 t 1 Mt 1111. 11(1(1 to learn, to study uživati, uživam. to enjoy (učila) - impf. v. uživao (užívala) udoban, udobna, -o comfortable - impf. v. ujutro, ujutru in the morning uključiti, uključim. to switch, put on V uključio (uključila) -ptrf. v. važan, važna. -o important, uměřen, -a, -o moderate significant 303 važno vaš. -a, -e vaterpolo (n) vazduh (m) vet vete (n), pl. večeri (f) večera, -e (f) večeras večerati, večerám, večerao (večerala) - impf. v. vek. vekovi (m) velik, -a. o veran,verná, -o verovati, verujem. verovao (verovala) - impf. v. verovatno verski, -a. -o veselo veseo, veselá, -o vest, -i (f) vetar, vetrovi (m) vezan. -a, -o videti se, vidim se, video (videla) - impf. v. videti. vidim; video (videla) - impf. v. vikend, -i (m) vino, -a (n) visina -e (f) visok, -a, -o vitak, vitka, -o vladár, -i (m) voče (n) voditi, vodim; vod i o. (vodila) - impf. v. vodopád, -i (m) vojni, -a, -o voleti, volim; voleo (volela) - impf. v. voz. -ovi (m) vozač, -i (m) vozačka dozvola (f) important (adv.) significant your, yours waterpolo air already evening dinner this evening, tonight to have dinner century big,large loyal, faithful to believe probably religious joyful (adv.) joyful the news wind connected, linked to see, to see each other to see weekend wine height tall, high slim, slender ruler fruit to take someone, to lead waterfall military to like, to love train driver driving licence voziti. vozim, vozio (vozila) - impf. v. vračati se, vračam se; vračao (vračala) - impf. v. vrata pl (n) vratiti se, vratim se; vratio (vrátila) -perf. v. vTeme (n) vrlo vuna. -e (f) to drive to return, to come back door to return, to come back weather; time very, just wool zastitnik, zastitnici (m) protector zašto zabavno za boravi ti. za bo r a vi m; zaboravio (zaboravila) - perf. v. zagonetka. -e (f) zaista zajedno zameniti. zaměním; zamenio (zaměnila) -perf. v. zamisliti. zamislim; zamislio (zamislila) -perf. v. zanimanje, -a (n) zao. zla. zlo západ m zapadni, -a, -o zaštitnik (m) zato Sto zarvoren. -a, -o za tvoři ti, zatvorím; zatvorio (zatvorila) -perf. v. zauzet, -a, -o zavisiti. zavisim: why fun, entertaining to forget riddle, (puzzle) really together to replace to imagine occupation, profession evil west western patron; protector because closed to close busy to depend on zavisio (zavisila) - impf v. zavrsen. -a, -o finished, completed zbog because of zemlja, -e (f) country zgodan. zgodna, o handsome. attractive 3(w 5E0GRAD emun \ \ f. NOVI / ^ BEOQRAD 0* \ \ ■ V. \ v. / .-■SAVSKI seaiAK #í VENAC NT V V / x\> 1 N ..LVVRACAR / \ palilula »•««4M K AKA BURMA ZVEZDARA I ŠV0ZD0VAC MALI MOKRIIA GOLF / / \ CUKARICA i V * \ f \ \ ' BANJICA \ •V. f \ VUiKl MOKŘI LUG / vo dl CERAK / —» \ 1AJISCI VIOIKOVAC RAKOVICA KUMOMUŽ Í LAB. // BRDO \ PLSNIK Admiral Books ulli POTOK zgrada, -e (f) building zid, židovi (m) wall zima, -e (f) winter zlato (n) gold značajan, significant. značajna, -o important značití, značím; to mean /ii.11 i(> (značila) -impf.v znati, znam, znao to know (znala) - impf. v. zvati se, zovem se; to be called zvao, (zvala) - impf. \ zvati, zovem; zvao to call: to irm (zvala) - impf v. zvoniti, zvoním; to ring. zvonio (zvonila) tonrtgabefl - impf v. želeti, želím; želeo to want, to wish (želela) - impf. v. železnička stanica (f) railway station želja, -e (f) wish žito (n) Serbian traditional cake made of boiled-cooked wheat živeti. živím; živeo to live (živela) - impf. v. živina (f) poultry život, -i (m) life životinja, -e (f) animal žuriti, žurim; žurio to hurry, (zuřila) - impf v. to be in hurry AyTopM (pOTorparpHJa: MapKo PyneHa, Ypoiii nerpoBHh. Mapxo KocoBMeBHh. HeHaii ,lnKnh. \Un.m JaHKOBHh, BpaHHMHp riyTHHK, AHjrpcj 3;iaTKOBHh. INFOLAB. dKrroiiOKyMeHTauHJa HHCTHTyTa. KapTa Beorp&aa: Admiral Books, 3opaH PanajHh Mama Ce.iHMOBHh - Mommh ioB»h h .Iivóhuj >Kh ndnnh CPnCKH JE3HK noHeTHM Tesaj 3a crpaHue 9. tukane Hmum hhcthtyt 3a ctpahe je3hke BeorpaA. Tocnojiap JosaHOBa 35 ISBN 978-86 7147-154-1 UJTaMnaHO y 1 000 npHMepaKa HOBCMÔap 2012. UJTaMna . IllKo k km cepBHc raJHh*. jto.o. BeorpaA, KpyuieBamca 40a CI P - Kaiaioi m